約伯記 3
1 此後約伯開口詛咒自己的生日。
Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.
2 約伯開始說：
I progovoriv Jov reèe:
3 願我誕生的那日消逝，願報告「懷了男胎」的那夜滅亡。
Ne bilo dana u koji se rodih, i noæi u kojoj rekoše: rodi se djetiæ!
4 願那日成為黑暗，願天主從上面不再尋覓它，再沒有光燭照它。
Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvjetljavala ga svjetlost!
5 願黑暗和陰影玷污它，濃雲遮蓋它，白晝失光的晦暗驚嚇它。
Mrak ga zaprznio i sjen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani!
6 願那夜常為黑暗所制，不讓它列入年歲中，不讓它算在月分裏。
Noæ onu osvojila tama, ne radovala se meðu danima godišnjim, ne brojila se u mjesece!
7 願那夜孤寂煢獨，毫無歡呼之聲。
Gle, noæ ona bila pusta, pjevanja ne bilo u njoj!
8 願那詛咒白日者，有術召喚海怪者，前來詛咒那夜。
Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!
9 願晨星昏暗，期待光明而光明不至，也不見晨光熹微，
Potamnjele zvijezde u sumraèje njezino, èekala vidjelo i ne doèekala ga, i ne vidjela zori trepavica;
10 因為它沒有關閉我母胎之門，遮住我眼前的愁苦。
Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih oèiju.
11 我為何一出母胎沒有立即死去﹖為何我一離母腹沒有斷氣﹖
Zašto ne umrijeh u utrobi? ne izdahnuh izlazeæi iz utrobe?
12 為何兩膝接住我﹖為何兩乳哺養我﹖
Zašto me prihvatiše koljena? zašto sise, da sem?
13 不然現今我早已臥下安睡了，早已永眠獲得安息了，
Jer bih sada ležao i poèivao; spavao bih, i bio bih miran,
14 與那些為自己建陵墓的國王和百官，
S carevima i savjetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline,
15 與那些金銀滿堂的王侯同眠；
Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuæe svoje puniše srebra.
16 或者像隱沒的流產兒，像未見光明的嬰孩；
Ili zašto ne bih kao nedonošèe sakriveno, kao dijete koje ne ugleda vidjela?
17 在那裏惡人停止作亂，在那裏勞悴者得享安寧；
Ondje bezbožnici prestaju dosaðivati, i ondje poèivaju iznemogli,
18 囚徒相安無事，再不聞督工的呼叱聲，
I sužnji se odmaraju i ne èuju glasa nastojnikova.
19 在那裏大小平等，奴隸脫離主人。
Mali i veliki ondje je, i rob slobodan od svoga gospodara.
20 為何賜不幸者以光明，賜心中憂苦者以生命﹖
Zašto se daje vidjelo nevoljniku i život onima koji su tužna srca,
21 這些人渴望死，而死不至；尋求死亡勝於寶藏，
Koji èekaju smrt a nje nema, i traže je veæma nego zakopano blago,
22 見到墳墓，感覺歡樂，且喜樂達於極點!
Koji igraju od radosti i vesele se kad naðu grob?
23 人的道路，既如此渺茫，天主為何賜給他生命，又把他包圍﹖
Èovjeku, kojemu je put sakriven i kojega je Bog zatvorio otsvuda?
24 歎習成了我的食物，不停哀嘆有如流水。
Jer prije jela mojega dolazi uzdah moj, i kao voda razljeva se jauk moj.
25 我所畏懼的，偏偏臨於我身；我所害怕的，卻迎面而來。
Jer èega se bojah doðe na mene, i èega se strašah zadesi me.
26 我沒有安寧，也沒有平靜，得不到休息，而只有煩惱。
Ne poèivah niti imah mira niti se odmarah, i opet doðe strahota.
