約伯記 28
1 銀有出產之地，金有冶煉之所。
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 鐵由土中掘出，銅自石中鎔煉。
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 人給黑暗制定了界限，探討幽暗陰晦的堅石，挖至地層深處。
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 在無人居住之處開鑿礦穴，上面過路的人，也想不到他們遠離人間，身懸半空，搖擺不定。
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 地上出產食糧，地下有火翻騰。
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 那裏的石頭盡是碧玉，塵沙盡是金沙。
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 礦中的幽徑，猛禽不知，鷹眼未見。
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 野獸未踐踏，猛獸未經過。
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 人伸手擊打燧石，山基為之震撼動搖。
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 在巖石中間開鑿隧道，所有珍寶盡入眼簾。
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 探察江河之源流，使寶藏顯露於外。
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 但是智慧在那裏尋覓，那裏是明智之所在﹖
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 智慧的道路，人不認識，在眾生界尋不到她。
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 深淵說：「她不在我這裏。」海洋說：「她不與我同域。」
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 她非精金所能購買，也不能稱量銀子作她的代價。
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 敖非爾金不能與她較量，寶石和碧玉也不能與她相比。
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 黃金與琉璃不能與她同列，純金的器皿也不能與她交換。
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 珊瑚與水晶都不足論，取得智慧勝過取得珍珠。
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 雇士的黃玉不足與她相比，純金也不能與她較量。
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 究竟智慧由何處而來，那裏是明智之所在﹖
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 眾生的眼目未曾見過，天空的飛鳥也未發現。「
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 毀滅」與「死亡」都說：「我們只風聞過她的聲望。」
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 惟獨天主認識她的道路，惟有他知道她的處所。
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 因為惟有他觀察地極，俯視天下的一切。
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 當他劃定風的重量，規定水的定量，
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 釐定下雨的季節，規定雷電的路線時，
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 他已見了她，講述了她，立定了她，考察了她。
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 然後對人說：「看，敬畏上主，就是智慧；遠離邪惡，就是明智。」
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
