< 約伯記 27 >
Job nastavi svoju besjedu i reče:
2 我指著那剝奪我權利的天主起誓,指著使我心靈苦痛的全能者起誓:
“Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
5 若叫我說你們有理,那決辨不到;到我斷氣,我決不放棄我的純正。
Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
6 我堅持我的正義,決不罷休;對於已往的生活,我問心無愧。
Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
7 惟願恨我的人,遭惡人的命運;起來攻擊我的人,遭罪犯的處分。
Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
8 惡人呼籲時,有何期待﹖當他向天主舉起靈魂時,有何希望﹖
Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
11 我要將天主的作為教導你們;對全能者的意旨,我決不隱瞞。
Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?”
13 納阿瑪人左法爾就說:這是天主給惡人定的命運,是強暴者由全能者所承受的產業:
“Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
14 他的子女雖眾多,都必死於刀下;他的後代子孫,不得飽食。
Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
15 剩餘的人,為瘟疫所葬送;他們的遺孀,不舉喪哀弔。
Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
16 他們雖積蓄銀子,多如塵沙;備製衣服,多如土堆;
Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
17 他們固然預備,但義人來穿,無辜者要分取他們的金銀。
nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
18 他們建造的房屋有如蛛網,又如守望者搭的茅舍。
Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
19 他們睡眠時,雖稱富足,但睜開眼時,已一無所有。
bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
22 他們成了眾人毫不憐憫的箭靶,他們沒法逃避恐嚇的手。
Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.