< 約伯記 23 >
2 直到今天,我還是痛苦的哀訴,他沉重的手掌,使我不得不呻吟。
Još je tužnjava moja odmet? a nevolja je moja teža od uzdaha mojih.
O kad bih znao kako bih našao Boga! da otidem do prijestola njegova,
Da razložim pred njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga,
Da znam šta bi mi odgovorio, i razumijem šta bi mi rekao.
Bi li se prema velikoj sili svojoj preo sa mnom? Ne; nego bi mi pomogao.
7 如此,他會分辨出同他爭論的是個正直人,也許我可永久不再受裁判!
Ondje bi se pravedan èovjek mogao pravdati s njim, i oslobodio bih se zasvagda od svoga sudije.
8 可是我往東行,他不在那裏;我往西行,也找不到他;
Gle, ako poðem naprijed, nema ga; ako li natrag, ne nahodim ga;
Ako nalijevo radi, ne vidim ga; ako nadesno, zaklonio se, ne mogu ga vidjeti.
10 他洞悉我所有的行動。他若試驗我,我必如純金出現。
Ali on zna put moj; kad me okuša, izaæi æu kao zlato.
11 我的腳緊隨著他的足跡,謹守他的道,總沒有偏離。
Po stopama je njegovijem stupala noga moja; puta njegova držao sam se, i ne zaðoh.
12 他所發的命令,我總沒有違背;他口中的訓言,我常保存在心中。
Od zapovijesti usta njegovijeh nijesam otstupao; èuvao sam rijeèi usta njegovijeh više nego svoj užitak.
13 但他所決定的,誰能變更﹖他所樂意的,必要實行。
Ali kad on što naumi, ko æe ga odvratiti? što duša njegova zaželi, ono èini.
14 他為我注定的,必要完成;類似的事,還有很多。
I izvršiæe što je naumio za me; i toga ima u njega mnogo.
Zato sam se uplašio od njega; i kad to mislim, strah me je od njega.
Bog je rastopio srce moje, svemoguæi me je uplašio.
17 因為我雖面臨黑暗,幽暗雖遮蓋我的面,我仍不喪氣。
Što ne pogiboh prije mraka? i što ne sakri mrak ispred mene?