約伯記 19
1 約伯回答說：
Job progovori i reče:
2 你們叫我的心悲傷，說話苦惱我，要到何時﹖
“TÓa dokle ćete mučit' dušu moju, dokle ćete me riječima satirat'?
3 你們侮辱我，已有十次之多，苛待我卻不知羞愧。
Već deseti put pogrdiste mene i stid vas nije što me zlostavljate.
4 我若實在錯了，錯自由我承當。
Pa ako sam zastranio doista, na meni moja zabluda ostaje.
5 如果你們真要對我自誇，證明我的醜惡，
Mislite li da ste me nadjačali i krivnju moju da ste dokazali?
6 你們應當知道：是天主虐待了我，是他用自己的羅網圍困了我。
Znajte: Bog je to mene pritisnuo i svojom me je on stegnuo mrežom.
7 我若高呼說：「殘暴，」但得不到答覆；我大聲呼冤，卻沒有正義。
Vičem: 'Nasilje!' - nema odgovora; vapijem - ali za me pravde nema.
8 他攔住我的去路，使我不得過去，使黑暗籠罩著我的去路。
Sa svih strana put mi je zagradio, sve staze moje u tminu zavio.
9 他奪去了我的光榮，摘下了我頭上的冠冕；
Slavu je moju sa mene skinuo, sa moje glave strgnuo je krunu.
10 他四面打擊我，使我逝去；拔除我的希望，猶如拔樹。
Podsijeca me odasvud te nestajem; k'o drvo, nadu mi je iščupao.
11 他對我怒火如焚，拿我當作他的仇敵。
Raspalio se gnjev njegov na mene i svojim me drži neprijateljem.
12 他的軍隊一齊開來，修好道路攻擊我，圍著我的帳幕紮營。
U bojnom redu pristižu mu čete, putove proti meni nasipaju, odasvud moj opkoljavaju šator.
13 他使我的弟兄離棄我，使我的知己疏遠我。
Od mene su se udaljila braća, otuđili se moji poznanici.
14 鄰人和相識者都不見了，寄居我家的人都忘了我。
Nestade bližnjih mojih i znanaca, gosti doma mog zaboraviše me.
15 我的婢女拿我當作外人，視我如一陌生人。
Sluškinjama sam svojim kao stranac, neznanac sam u njihovim očima.
16 我呼喚僕人，他不回答；我必須親口央求他。
Slugu zovnem, a on ne odgovara i za milost ga moram zaklinjati.
17 我的氣味使妻子憎厭，我的同胞視我作臭物。
Mojoj je ženi dah moj omrznuo, gadim se djeci vlastite utrobe.
18 連孩子們也輕慢我，我一起來，他們就凌辱我。
I deranima na prezir tek služim, ako se dignem, rugaju se meni.
19 我的知交密友都憎惡我，我所愛的人也對我變了臉。
Pouzdanicima sam svojim mrzak, protiv mene su oni koje ljubljah.
20 我的骨頭緊貼著皮，我很徼幸還保留牙床。
Kosti mi se za kožu prilijepiše, osta mi jedva koža oko zuba.
21 我的朋友，你們可憐可憐我罷! 因為天主的手打傷了我。
Smilujte mi se, prijatelji moji, jer Božja me je ruka udarila.
22 你們為何如同天主一樣逼迫我，吃了我的肉還不知足呢﹖
Zašto da me k'o Bog sam progonite, zar se niste moga nasitili mesa?
23 惟願我的話都記錄下來，都刻在銅板上；
O, kad bi se riječi moje zapisale i kad bi se u mjed tvrdu urezale;
24 用鐵鑿刻在鉛版上，永遠鑿在磐石上。
kad bi se željeznim dlijetom i olovom u spomen vječan u stijenu uklesale!
25 我確實知道為我伸冤者還活著，我的辯護人要在地上起立。
Ja znadem dobro: moj Izbavitelj živi i posljednji će on nad zemljom ustati.
26 我的皮膚雖由我身上脫落，但我仍要看見天主；
A kad se probudim, k sebi će me dići: iz svoje ću puti tad vidjeti Boga.
27 要看見他站在我這一方，我親眼要看見他，並非外人；我的五內因熱望而耗盡。
Njega ja ću kao svojega gledati, i očima mojim neće biti stranac: za njime srce mi čezne u grudima.
28 如果你們說：「我們怎能難為他﹖怎能在他身上尋到這事的根由﹖」
Kad kažete: 'Kako ćemo ga goniti? Koji ćemo razlog protiv njega naći?',
29 你們應當害怕刀劍，因為報復罪惡者是刀劍；如此你們知道終有一個審判者。
mača tad se bojte: grijehu mač je kazna. Saznat ćete tada da imade suda!”
