約伯記 17
1 我的氣息已斷，壽命已盡，而且墳墓已為我做好。
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 我豈不是成了笑罵的對象﹖我的眼睛豈不是在酸苦中過夜﹖
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 求你將我的抵押放在你那裏! 誰還敢與我擊掌作保﹖
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 因為你蒙蔽了他們的心，不叫他們明白，他們纔不敢舉起手來。
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 人請自己的朋友分享所有，但自己的子女卻餓的眼目昏花。
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 我成了人民取笑的資料，人人在我臉上可吐唾沫。
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 我的眼睛因愁悶而昏花，我的肢體消失有如蔭影。
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 正直人因此而驚異，無罪者憤起攻擊惡人。
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 義人堅持自己的道，手淨的人倍增勇氣。
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 你們眾人，請你們再回來，但在你們中我找不到一個智者。
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 我的時日已過去，我志所謀，我心所愛，都已落空。
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 他們將黑夜變為白天，使光明靠近黑暗；
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 我對墓穴說：你作我父! 對蛆蟲說：你作我母，我妹!
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 我的希望究在何處﹖我的幸福，有誰注意﹖
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
