約伯記 17
1 我的氣息已斷，壽命已盡，而且墳墓已為我做好。
Daha mi nestaje, gasnu moji dani i za mene već se skupljaju grobari.
2 我豈不是成了笑罵的對象﹖我的眼睛豈不是在酸苦中過夜﹖
Rugači su evo mene dohvatili, od uvreda oka sklopiti ne mogu.
3 求你將我的抵押放在你那裏! 誰還敢與我擊掌作保﹖
Stoga me zaštiti i budi mi jamcem kad mi nitko u dlan neće da udari.
4 因為你蒙蔽了他們的心，不叫他們明白，他們纔不敢舉起手來。
Jer, srca si njina lišio razuma i dopustiti im nećeš da opstanu.
5 人請自己的朋友分享所有，但自己的子女卻餓的眼目昏花。
K'o taj što imanje dijeli drugovima, a djeci njegovoj dotle oči gasnu,
6 我成了人民取笑的資料，人人在我臉上可吐唾沫。
narodima svim sam na ruglo postao, onaj kom u lice svatko pljunut' može.
7 我的眼睛因愁悶而昏花，我的肢體消失有如蔭影。
Od tuge vid mi se muti u očima, poput sjene moji udovi postaju.
8 正直人因此而驚異，無罪者憤起攻擊惡人。
Začudit će se zbog toga pravednici, na bezbožnika će planuti čestiti;
9 義人堅持自己的道，手淨的人倍增勇氣。
neporočni će na svom ustrajat' putu, čovjek čistih ruku ojačat će još više.
10 你們眾人，請你們再回來，但在你們中我找不到一個智者。
Hajde, svi vi, nećete li opet počet', tÓa među vama ja mudra ne nalazim!
11 我的時日已過去，我志所謀，我心所愛，都已落空。
Minuli su dani, propale zamisli, želje srca moga izjalovile se.
12 他們將黑夜變為白天，使光明靠近黑暗；
'U noći najcrnjoj, dan se približava; blizu je već svjetlo što tminu izgoni.'
A meni je nada otići u Šeol i prostrijeti sebi ležaj u mrklini. (Sheol h7585)
14 我對墓穴說：你作我父! 對蛆蟲說：你作我母，我妹!
Dovikujem grobu: 'Oče moj rođeni!' a crve pozdravljam: 'Mati moja, sestro!'
15 我的希望究在何處﹖我的幸福，有誰注意﹖
Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreću moju tko će ikada vidjeti?
