< 約伯記 14 >

1 婦女所生的人,壽命不長,且飽嘗煩惱。
Èovjek roðen od žene kratka je vijeka i pun nemira.
2 他生出像花,瞬息凋謝;急馳如影,不得停留。
Kao cvijet nièe, i otsijeca se, i bježi kao sjen, i ne ostaje.
3 這樣的人,豈配你睜眼注視一下﹖或傳他到你面前聽審﹖
I na takoga otvoraš oko svoje, i mene vodiš na sud sa sobom!
4 誰能使潔淨出於不潔﹖沒有一人!
Ko æe èisto izvaditi iz neèista? Niko.
5 他的時日既已注定,他的歲數既由你掌管,他決不能越過你定下的期限:
Izmjereni su dani njegovi, broj mjeseca njegovijeh u tebe je; postavio si mu meðu, preko koje ne može prijeæi.
6 請你別看他,讓他安息,好像傭工度過自己的日期。
Odvrati se od njega da poèine dokle ne navrši kao nadnièar dan svoj.
7 若是一棵樹被砍伐了,仍有希望生出新芽,嫩枝叢出不窮。
Jer za drvo ima nadanja, ako se posijeèe, da æe se još omladiti i da neæe biti bez izdanaka;
8 它的根雖老於地下,枝幹縱枯死地上,
Ako i ostari u zemlji korijen njegov i u prahu izumre panj njegov,
9 但一有水氣,立即生芽,好似幼苗發出枝葉。
Èim osjeti vodu, opet napupi i pusti grane kao prisad.
10 但是人一死,立即僵臥;人一斷氣,他究竟在何處﹖
A èovjek umire iznemogao; i kad izdahne èovjek, gdje je?
11 海水能乾涸,江河能枯竭;
Kao kad voda oteèe iz jezera i rijeka opadne i usahne,
12 同樣,人一僵臥,即不能起立,直到天不存在,仍不能醒起,仍不能由永眠中起來。
Tako èovjek kad legne, ne ustaje više; dokle je nebesa neæe se probuditi niti æe se prenuti oda sna svojega.
13 唯願你將我藏於陰府,將我隱藏,直到挽回你的憤怒;願你給我定一期限,好記念我。 (Sheol h7585)
O da me hoæeš u grobu sakriti i skloniti me dokle ne utoli gnjev tvoj, i da mi daš rok kad æeš me se opomenuti! (Sheol h7585)
14 人若死了,豈能再生﹖我在整個從軍之日,要堅持到底,直到換班的時期到來。
Kad umre èovjek, hoæe li oživjeti? Sve dane vremena koje mi je odreðeno èekaæu dokle mi doðe promjena.
15 你若呼喚我,我必回答你:你對你手所造的,必有一種懷念。
Zazvaæeš, i ja æu ti se odazvati; djelo ruku svojih poželjeæeš.
16 你現今既數了我的腳步,不必再監察我的罪過。
A sada brojiš korake moje, i ništa ne ostavljaš za grijeh moj.
17 請把我的罪過封閉在囊中,滌淨我的一切過犯。
Zapeèaæeni su u tobocu moji prijestupi, i zavezuješ bezakonja moja.
18 但是,山能崩裂離析,盤石能由原處挪移,
Zaista, kao što gora padne i raspadne se, i kao što se stijena odvali s mjesta svojega,
19 流水能穿過石頭,驟雨能沖出泥沙:你也照樣消滅了人的希望。
I kao što voda spira kamenje i povodanj odnosi prah zemaljski, tako nadanje èovjeèije obraæaš u ništa.
20 你時常攻擊他,使他消逝;改變他的容貌,遣他離去。
Nadvlaðuješ ga jednako, te odlazi, mijenjaš mu lice i otpuštaš ga.
21 此後,他的兒子受尊榮與否,他也不知;他們受輕賤與否,他也不覺。
Ako sinovi njegovi budu u èasti, on ne zna; ako li u sramoti, on se ne brine.
22 他只覺自己肉身的痛苦,他的心靈只為自己悲哀。
Samo tijelo njegovo dok je živ boluje, i duša njegova u njemu tuži.

< 約伯記 14 >