約伯記 14
1 婦女所生的人，壽命不長，且飽嘗煩惱。
Čovjek koga je žena rodila kratka je vijeka i pun nevolja.
2 他生出像花，瞬息凋謝；急馳如影，不得停留。
K'o cvijet je nikao i vene već, poput sjene bježi ne zastajuć'.
3 這樣的人，豈配你睜眼注視一下﹖或傳他到你面前聽審﹖
Na takva, zar, ti oči otvaraš i preda se na sud ga izvodiš?
4 誰能使潔淨出於不潔﹖沒有一人!
Tko će čisto izvuć' iz nečista? Nitko!
5 他的時日既已注定，他的歲數既由你掌管，他決不能越過你定下的期限：
Pa kad su njegovi dani odbrojeni, kad mu broj mjeseci o tebi ovisi, kad mu granicu stavljaš neprijelaznu,
6 請你別看他，讓他安息，好像傭工度過自己的日期。
skini s njega pogled da počinut' može, poput najamnika da svoj dan uživa.
7 若是一棵樹被砍伐了，仍有希望生出新芽，嫩枝叢出不窮。
TÓa ni drvu nije nada sva propala, posječeno, ono opet prozeleni i mladice nove iz njega izbiju.
8 它的根雖老於地下，枝幹縱枯死地上，
Ako mu korijen i ostari u zemlji, ako mu se panj i sasuši u prahu,
9 但一有水氣，立即生芽，好似幼苗發出枝葉。
oćutjevši vodu, ono će propupat' i pustiti grane kao stablo novo.
10 但是人一死，立即僵臥；人一斷氣，他究竟在何處﹖
Al' kad čovjek umre, ostaje pokošen, kad smrtnik izdahne, gdje li je on tada?
11 海水能乾涸，江河能枯竭；
Može sva voda iz mora ispariti i presahnut' rijeke, isušit posvema',
12 同樣，人一僵臥，即不能起立，直到天不存在，仍不能醒起，仍不能由永眠中起來。
al' čovjek kad legne, ne ustaje više, dok nebesa bude, neće se podići, od sna se svojega probuditi neće.
O, kad bi me htio skriti u Šeolu, zakloniti me dok srdžba ti ne mine, dÓati mi rok kad ćeš me se spomenuti, (Sheol h7585)
14 人若死了，豈能再生﹖我在整個從軍之日，要堅持到底，直到換班的時期到來。
- jer, kad umre čovjek, zar uskrsnut' može? - čekao bih te sve dane vojske svoje dok ne bi došao da mi smjenu dadeš.
15 你若呼喚我，我必回答你：你對你手所造的，必有一種懷念。
Zvao bi me, a ja bih se odazvao: zaželio si se djela svojih ruku.
16 你現今既數了我的腳步，不必再監察我的罪過。
A sad nad svakim mojim vrebaš korakom, nijednog mi grijeha nećeš oprostiti,
17 請把我的罪過封閉在囊中，滌淨我的一切過犯。
u vreći si prijestup moj zapečatio i krivicu moju svu si zapisao.
18 但是，山能崩裂離析，盤石能由原處挪移，
Vaj! K'o što se jednom uruši planina, k'o što se hridina s mjesta svog odvali,
19 流水能穿過石頭，驟雨能沖出泥沙：你也照樣消滅了人的希望。
k'o što voda kamen s vremenom istroši, a pljusak bujicom zemlju svu sapere, tako uništavaš nadu u čovjeku.
20 你時常攻擊他，使他消逝；改變他的容貌，遣他離去。
Oborio si ga - on ode za svagda, nagrđena lica, otjeran, odbačen.
21 此後，他的兒子受尊榮與否，他也不知；他們受輕賤與否，他也不覺。
Djecu mu poštuju - o tom ništa ne zna; ako su prezrena - o tom ne razmišlja.
22 他只覺自己肉身的痛苦，他的心靈只為自己悲哀。
On jedino pati zbog svojega tijela, on jedino tuži zbog svojeg života.”
