約伯記 10
1 我實在厭惡我的生活，我要任意苦訴我的怨情，傾吐我心中的酸苦。
Kad mi je duši život omrznuo, nek' mi tužaljka poteče slobodno, zborit ću u gorčini duše svoje.
2 我要對天主說：不要定我的罪! 請告訴我：你為何與我作對﹖
Reću ću Bogu: Nemoj me osudit! Kaži mi zašto se na me obaraš.
3 你對親手所造的，加以虐待和厭棄，卻顯揚惡人的計劃，為你豈有好處﹖
TÓa što od toga imaš da me tlačiš, da djelo ruku svojih zabacuješ, da pomažeš namjerama opakih?
4 你豈有肉眼，或者也像人一樣觀看嗎﹖
Jesu li u tebe oči tjelesne? Zar ti vidiš kao što čovjek vidi?
5 你的日月豈像人的日月﹖你的年歲豈像人的年歲﹖
Zar su ti dani k'o dani smrtnika a kao ljudski vijek tvoje godine?
6 你竟考查我的邪惡，追究我的罪過。
Zbog čega krivnju moju istražuješ i grijehe moje hoćeš razotkriti,
7 其實你知道我並沒有罪過，也知道無人能拯救我脫離你的掌握。
kad znadeš dobro da sam nedužan, da ruci tvojoj izmaknut ne mogu?
8 你親手形成了我，創造了我；此後你又轉念想消滅我。
Tvoje me ruke sazdaše, stvoriše, zašto da me sada opet raščiniš!
9 求你記憶：你造我時就像摶泥，難道還使我歸於泥土﹖
Sjeti se, k'o glinu si me sazdao i u prah ćeš me ponovo vratiti.
10 你不是將我像奶倒出，使我凝結像一塊奶餅﹖
Nisi li mene k'o mlijeko ulio i učinio da se k'o sir zgrušam?
11 用皮和肉作我的衣服，用骨和筋把我全身聯絡起來﹖
Kožom si me i mesom odjenuo, kostima si me spleo i žilama.
12 是你將我生命的恩惠賜給了我，細心照顧維持了我的氣息。
S milošću si mi život darovao, brižljivo si nad mojim bdio dahom.
13 這些事早已藏在你心中，我知道你久有此意：
Al' u svom srcu ovo si sakrio, znam da je tvoja to bila namjera:
14 你監視我，看我是否犯罪；如果我有罪；你決不放過。
da paziš budno hoću li zgriješiti i da mi grijeh ne prođe nekažnjeno.
15 我若有罪，我就有禍了! 我若有義，也不敢抬頭，因為我已備嘗凌辱，吃盡苦頭。
Ako sam grešan, onda teško meni, ako li sam prav, glavu ne smijem dići - shrvan sramotom, nesrećom napojen!
16 我若抬頭，你就像獅子追捕我，向我表現你的奇能，
Ispravim li se, k'o lav me nagoniš, snagu svoju okušavaš na meni,
17 重新襲擊我，加倍對我洩怒。
optužbe nove na mene podižeš, jarošću većom na mene usplamtiš i sa svježim se četama obaraš.
18 你為何叫我出離母胎﹖不如我那時斷氣，無人見我，
Iz utrobe što si me izvukao? O, što ne umrijeh: vidjeli me ne bi,
19 就好像從未有過我一樣，一出母胎即被送入墳墓。
bio bih k'o da me ni bilo nije, iz utrobe u grob bi me stavili.
20 我生存的日月不是很少嗎﹖你且放開我罷!
Mog su života dani tako kratki! Pusti me da se još malo veselim
21 趁我去而不返，未到冥暗死影之地，
prije nego ću na put bez povratka, u zemlju tame, zemlju sjene smrtne,
22 即光明也是黑暗之地以前，讓我自在一下罷!
u zemlju tmine guste i meteža, gdje je svjetlost slična noći najcrnjoj.”
