耶利米書 9
1 恨不得我的頭髮變成水源，我的眼化為淚泉，好能日夜哭泣我被殺死的女兒──人民!
Na dialuma da si hano amoga nabai ganumu da defea. Amola na si da si hano amoga nabale bubuga: mu da defea. Amai galea, na da eso amola gasia mae fisili, na fi dunu medole legei amo dawa: ma: ne dinanumu defele ba: mu.
2 誰能在o石我找一個旅棧，叫我好離開我的人民，離他們而遠去﹖因為都是些亂之徒，是一群反叛；
Na da hafoga: i sogega wamoaligisu sogebi lamu hanai gala. Amoga, na da na fi dunu yolesili masunu da defea. Bai na fi dunu huluane da molole fa: no bobogesu hou hame dawa: Ilia huluane da hohonosu dunu.
3 他們彎起像弓的舌頭，使 在地上得勢的，是虛偽而不是誠實，因為他們變本加厲作惡，全不理睬我──上主的斷語。
Ilia da eso huluane ogogomusa: ouesala. Moloidafa hou hame be ogogosu hou fawane da amo soge ouligisa. Hina Gode da amane sia: sa, “Na fi dunu da wadela: i hou afae hamone, bu wadela: i hou eno hamonana. Ilia da Na da ilia Gode hame ilegesa.”
4 你們應各自提防自己的近人，不要信任弟兄，因為所有的弟兄都愛好欺詐，一般的近人都好說讒言；
Hohonosu hou da bagade. Amaiba: le, dunu huluane afae afae da ea sama amola ea yolali ilia hou dafawaneyale hame dawa: sa. Yolali fi huluane da Ya: igobe defele, ogogosu dawa: Amola dunu huluane da ea na: iyado ea hou baligiduwane sia: sa.
5 人都欺騙自己的近人，不講實話，使自己的舌頭慣於說謊，謁力行惡，
6 不願悔悟，卻強暴上又加強暴，欺詐上又加欺詐，全不理睬我──上主的斷語。
Ilia da ilia sama dunu huluane ilima ogogosa. Amola ilia moloidafa sia: mu hame dawa: Ilia da ogogole sia: ma: ne, ilia gona: su noga: le olelesa, amola ilia wadela: i hou hamonana amo yolesimu ilia hame dawa: Ilia da nimi bagade fasu hou hamonana, amola ogogosu hou hamonana. Hina Gode da amane sia: sa, “Na fi dunu da Na higale yolesi dagoi.”
7 為此萬軍的上主這樣說：「看，我要將他們淨化，提煉；否則，我將怎樣處理我的女兒──人民──的邪惡﹖
Amaiba: le, Hina Gode Bagadedafa da amane sia: sa, “Na da Na fi dunu ouli adoba: su hou defele, ili adoba: mu. Bai Na fi dunu da wadela: i hou hamoi dagoi. Amaiba: le, Na da adoba: su hou fawane ilima hamomu.
8 他們的舌頭像毒箭，好出詐言；嘴上對鄰友說話溫和，心中卻設計陷害。
Ilia gona: su da medole legesu dadi ganisi defele gala. Ilia da mae fisili, ogogolala. Dunu huluane da ea na: iyadoma asigi sia: sa. Be e da asigi hame - e da ea na: iyado hohonomusa: dawa:
9 為這些事我豈能不懲罰﹖──上主的斷語──像這樣的一個民族，我豈能不圖報復﹖
Na da ilima se ima: bela: ? Na da ilia wadela: i hou hamoi, amoma dabe ima: bela: ? Dafawane! Na da se ilima imunu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
10 我要為群山號咷痛哭，為原野高唱哀歌，因為全都被焚毀，沒有人往來，再聽不到牲畜的聲音；自天空的飛鳥到地上的走獸，都逃去無蹤。
Na (Yelemaia) da amane sia: i, “Na da dimu amola didigia: mu. Bai gisi da bioi dagoi amola goumi da wadela: lesi, amola amo sogega, dunu eno da hame ahoa. Wali ohe fi ilia sia: da hame naba amola sio fi amola sigua ohe huluane da hobea: i dagoi.”
11 我要使耶路撒冷成為廢壚，成為豺狼的巢穴；使猶大的城市荒涼，無人居住。
Hina Gode da amane sia: sa, “Na da Yelusaleme mugululi, e da isu ligisisu bi defele ba: mu. Amo ganodini, sigua wa: me fawane da esalumu. Yuda moilai bai bagade huluane da hafoga: i wadela: i soge ba: mu amola amo ganodini, dunu da hamedafa esalumu.”
12 誰夠聰明，明白這事﹖上主親口吩咐誰公佈這事﹖「為什麼像這地方遭受毀滅，荒蕪得有如無人經過的曠野﹖」
Na da amane adole ba: i, “Hina Gode! Soge da abuliba: le hafoga: i amola wadela: lesi dagoiba: le, dunu huluane da amoga hame ahoa? Amo bai dawa: ma: ne, dunu huluane ilia asigi dawa: su da defele hame. Di da amo ea bai nowama olelebela: ? Dunu afae da eno dunuma alofele olelema: ne, Di da nowama adobela: ?”
13 上主說：因為他們離棄了我給他們立的法律，沒有聽從我的聲音，沒有按照法律而行；
Hina Gode da amane bu adole i, “Na fi dunu da Na olelesu amo fisi dagoiba: le, amo hou da ilima doaga: i. Ilia da Na sia: nabawane hame hamosu.
14 反而去順從自己頑固的心，追隨祖先教給他們的巴耳神。
Be ilia dogo da ga: nasi hamone, ilia da ilia eda ilia olelesu defele, Ba: iele ogogosu loboga hamoi ogogosu ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadolalusu.
15 為此萬軍的上主，以色列的天主這樣說：看，我必使這人民吃毒艾，飲毒水；
Amaiba: le nabima! Na, Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, Na da agoane hamomu. Na da Na fi ilima gamogai ha: i manu imunu, amola wadela: i medosu hano ili moma: ne imunu.
16 使他們流離到他們和他們祖先素不相識的民族中；派刀劍追擊他們，直至將他們完全消滅。
Ilia da fifi asi gala amo ilia amola ilia aowalalia da musa: hamedafa dawa: i, amo ganodini esaloma: ne, Na da ili afagogomu. Amola ili dafawanedafa wadela: lesima: ne, Na da dadi gagui wa: i gilisi ilima doagala: ma: ne asunasimu.”
17 萬軍的上主這樣說：你們應該明白，快召哀悼的婦女來，派人去叫擅長哭泣的女人來，
Hina Gode Bagadedafa da amane sia: i, “Wali manebe hou dawa: ma! Didigia: su dawa: uda amo didigia: su gesami hea: lala, amo misa: ne sia: ma!
18 叫她們迅速前來，我們啼哭，使我們的眼睛流下眼淚，使我們的睫毛湧出睙水，
Yuda dunu ilia da amane sia: i, “Ilia hedolo misini, ninima idigisa gesami hea: ma: ne sia: ma! Amasea, ninia si da si hanoga nabai amola ninia si abo dibi amoga si abo nanegai ba: mu.”
19 因為從熙雍那裏可以聽到哭聲：我們怎樣崩潰了，受了許多多大的恥辱! 竟要離開本國，拋棄我們的家園!
Saione sogega, didigia: su bagade nabima! “Ninia da wadela: lesi dagoi! Ninia da dafawanedafa gogosiasu nabi dagoi. Ninia soge yolesimu. Bai ninia diasu huluane da mugululi, wadela: lesi dagoi.”
20 妳們婦女! 都應聽清上主的話，親耳聆聽衪口授的言詞；教妳們的女兒痛哭，彼此互相學唱哀歌：
Na da amane sia: i, “Dilia uda! Hina Gode Ea sia: nabima amola noga: le dawa: digima! Dilia idiwi ilima da: i dioi didigia: su hou olelema! Amola dilia na: iyado ilima idigisa gesami hea: su olelema.
21 因為死亡已從我們的窗戶爬進來，進入了我們的宮殿，殲滅了街上的孩童，和廣場上的青年。
Bogosu da ninia fo misa: ne agenesi amoga golili misi amola ninia hina bagade ilia diasuga golili misi. Ninia mano moilai logoga esalebe amola ayeligi bidi lasu sogebi amoga esala, amoga bogosu da doaga: i dagoi.
22 你應這樣說──上主的斷語──人的屍體僵臥著，好像在田野裏的糞堆；又像遺留在收割者後面無人拾取的麥束。
Bogoi da: i hodo da iga ligisisu defele soge huluane amoga afagogole dialebe. Bogoi da: i hodo da gagoma amo faisu dunu da udigili damuni, amo defele udigili dialebe ba: sa. Hina Gode da amo sia: dilima alofele sia: ma: ne nama sia: i dagoi.”
23 上主這樣說：「智者不應誇耀自己的智慧，力士不應誇耀自己的力量，富人不應誇耀自己的財富。
Hina Gode da amane sia: sa, “Bagade dawa: su dunu da ilia asigi dawa: su dawa: beba: le, hidale sia: mu da defea hame. Amola gasa bagade dunu ilia gasa dawa: beba: le, hidale sia: mu da defea hame. Amola bagade gagui dunu ilia muni amola liligi dawa: beba: le, hidale sia: mu da defea hame.
24 凡要誇耀的，只應該在「知道和認識我」這件事誇耀，因為在地上是我，上主，施行仁慈、公道和正義，因為我喜愛這樣事──上主的斷語。
Nowa da hidale sia: musa: dawa: sea, e da Na dawa: amola Na hou dawa: amo fawane hidale sia: mu da defea. Bai Na asigi hou da eso huluane diala. Amola Na da hou moloidafa fawane hamosa. Agoaiwane hou fawane, Na da hahawane ba: sa. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
25 看，時日將到──上主的斷語──我要懲罰所有受過割損而仍存有包皮的人，
26 即埃及、猶大、厄東、阿孟子民、摩阿布和所有住在曠野剃除鬚髮的人，因為這一切民族都未受過割損，至於以色列全家卻是未受過內心的割損」。
Hina Gode da amane sia: sa, “Eso da doaga: mu, amoga Na da dunu fi huluane Idibidi, Yuda, Idome, A:mone, Moua: be amola hafoga: i soge esalebe dunu (amo da ilia ogogosu ‘gode’ ilima nodone dawa: ma: ne ilia dialuma hinabo dadamusa) amo dunu huluane ilima se imunu. Amo dunu huluane da ilia gadofo damui dagoi ba: sa. Gadofo damusu da Na Gousa: su amo ea dawa: digima: ne olelesu. Be ilia da Na Gousa: su hamedafa dawa: digisa. Amo dunu huluane amola Isala: ili dunu da Na Gousa: su hamedafa dawa: digisa.”
