耶利米書 8
1 到那時──上主的斸語──人必從墳墓中拖出猶大君王的遺骸，司祭的遺骸，先知的遺骸，和耶路撒冷居民的遺骸，
У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудиних и кости кнезова његових и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника јерусалимских;
2 陳列在他們曾愛戀、事奉、追隨、求問和朝拜過的太陽、月亮和天上群星，前再沒有人收殮埋葬，任其留在地面充作肥料。
И разметнуће се према сунцу и месецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.
3 這可惡種族剩下的全體遺民，在我驅逐他們所到的任何地，方都願意死，而不願意生──萬軍上主斷語。
И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама.
4 你應對他們說：上主這樣說：人跌倒了，豈能不再起來﹖人離去了，豈能不再回來﹖
Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се?
5 為什麼這人民一墮落，便永久墮落，執迷不悟而不肯反悔呢﹖
Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате.
6 我留心細聽，他們都言談不軌，沒有一個人悔恨自己的邪惡說：「可憐! 我做是什麼事﹖」反倒各自一再任性奔馳，有如衝入戰場的戰馬。
Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: Шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.
7 天空的鸛鳥也知道自己的時令；斑鳩、燕子和雁，都固守自己的歸期；但是我的人民卻不知道上主法令。
И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна суд Господњи.
8 你怎麼能說：我們是智者，我們有上主的法律﹖的確，但已為書記們以荒謬的筆鋒把乇編成了謊言。
Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.
9 智慧人必要蒙羞驚慌，而至被捕；的確，他們即拋棄了上主話，還能有什麼智慧﹖
Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост?
10 為此，我必將他們的妻室交給外人，將他們的莊田交與別的地主，因為從最小的到最大的，都貪財圖利；從先知到司祭，都欺詐行事，
Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наследити, јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.
11 草率治愈我的瘡痍說：「好了! 好了! 」其實卻沒有好。
Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема.
12 他們既行事可憎，就理當知恥；可是，他們不但不知恥，反而連羞愧也不知是什麼；為此，他們要與倒斃者倒斃，在我降罰他們時，都要一厥不振──上主說。
Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
13 我要徹底消滅他們──上主的斷語──葡萄樹上沒有葡萄，無花果樹上沒有無花果，樹葉都已凋零；我要派人來蹂躝。
Сасвим ћу их истребити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и шта сам им дао узеће им се.
14 為什麼我們還坐著﹖集合起來吧! 讓我們進入堅城，死在那裏，因為上主我們的天主要消滅我們，我們喝苦膽，因為我們得罪了上主。
Што стојимо? Скупите се и уђимо у тврде градове, и онде ћутимо; јер нас је Господ Бог наш ућуткао напојивши нас жучи, јер згрешисмо Господу.
15 我們原期待和平，卻不見好轉；原期待復興的時機，反而只見恐怖!
Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.
16 從丹就可聽到敵人戰馬的喘息聲，戰馬嘶鳴，聲震全地；前來併吞土地和地上的一切，吞食城邑和城中的居民。
Од Дана чу се фркање коња његових, од рзања пастуха његових сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што беше у њој, градове и који живљаху у њима.
17 看，我必給你們派來不伯符咒的毒蛇，咬傷你們──上主的斷語──
Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.
18 無法療愈。我戚戚憂傷，我心已憔悴。
Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.
19 由遠方傳來我女兒──人民──哀號的呼聲：「上主已不在熙雍﹖或者衪君王已不在那裏嗎﹖──為什麼他們以自己的偶像和外邦的「虛無」激怒我﹖──
Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?
20 收割期已經過去，夏天已經完結，我們仍沒有獲救! 」
Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо.
21 我的女兒──人民──的創傷使我心痛欲裂，鬱鬱不安，不勝感傷。
Сатрвен сам што је кћи народа мог сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.
22 難道在基肋阿得沒有膏藥，或在那裏沒有醫生嗎﹖究竟為了什麼，我的女兒──人民──的創傷還沒有痊愈﹖
Нема ли балсама у Галаду? Нема ли онде лекара? Зашто се дакле не исцели кћи народа мог?
