耶利米書 7
1 上主有話給耶肋米亞說：
Hina Gode da na Debolo logo ga: su (amoga Yuda dunu da Ema sia: ne gadomusa: golili ahoa) amoga asunasi. E da nama amogai lela, Hina Gode Bagadedafa amo Ea sia: alofele ilima sia: ma: ne sia: i, amane, “Dilia esalebe hou amola dilia hawa: hamobe afadenema. Amasea, dilia da guiguda: esaloma: ne, Na da logo doasimu.
2 「你站在上主殿字的門口，宣佈這話說：你們凡由這些門進來，朝拜上主的猶大人，請聽上主的話。
3 萬軍的上主，以色列的這樣說：改善你們的生活和行為，我就讓你們住在這地方；
4 不要信賴虛偽的話說：「這是上主的聖殿，上主的聖殿，上主的聖殿!
Sia: amo, ‘Ninia da gaga: i dagoi. Amo da Hina Gode Ea Debolo diasu! Amo da Hina Gode Ea Debolo diasu!’ Amo sia: da ogogosa, amola amo dafawaneyale mae dawa: ma.
5 只有他們徹底改善你的生活和行為，在人與人之間行事公道，
Dilia esalebe hou amola dilia hawa: hamobe afadenema! Enoma enoma moloidafa hou hamoma.
6 不虐待旅客、孤兒、寡婦，不在這地方傾流無辜者的血，不自招禍患去跟隨外邦的神祗，
Guga: loi hou fisili, ga fi dunu amola guluba: mano amola didalo ilima moloidafa amola asigi hou fawane hamoma. Dilia soge ganodini dilia da hou moloidafa hamosu dunu udigili medole legesa. Amo hou yolesima! Ogogosu ‘gode’ ilima dilia nodone sia: ne gadolala. Amo hou da dili wadela: lesimu. Yolesima!
7 我才讓你們住在這地方，即我自開始便永遠賜給你們祖先的土地。
Na da dilia soge amo dilia aowalalia eso huluane gaguma: ne ilima i. Amola, dilia da dilia hou afadenesea, dilia amo ganodini bu esaloma: ne, Na da logo doasimu.
8 可惜! 你們竟信賴虛偽無益的話。
Ba: ma: i! Dilia da ogogosu sia: amo dafawaneyale dawa: sa.
9 怎麼﹖你們竟偷盜，兇殺，通姦，發虛誓，向巴耳獻香，跟隨素不相識的外方神祗，
Dilia da wamolala amola medole legelala, inia uda amola dunu adole lala, dafawane hamona: nibuya ilegesea ogogolala, Ba: ielema gobele salasu iaha, amola ogogosu ‘gode’ amo dilia da musa: hame dawa: i, ilima nodone sia: ne gadolala.
10 然後來到這歸我名下的殿裏，立在我面前說：「我們有了保障! 」好再去行這一切可惡的事﹖
Hou amo Na da higasa. Be dilia da hahawane hamonana. Amalalu, dilia da Na Debolo diasu golili misini, Na midadi lelawane, Nama amane sia: sa, ‘Ninia da gaga: i dagoi!’
11 難道這座歸我名下的殿宇，在你們眼中竟成了賊窩了嗎﹖哎! 我看實在是這樣──上主的斷語。
Dilia adi dawa: bela: ? Na Debolo diasu da wamolasu dunu ilia wamoaligisula: ? Hame mabu! Dilia hamonanebe amo Na da ba: i dagoi.
12 那麼，請你們到我昔日在史羅立我名的地方去，察看我因我人名以色列的邪惡對她行了的事
Dilia Siailou moilaiga ba: la masa. Siailou amoga Isala: ili dunu da Nama nodone sia: ne gadoma: ne, Na da degabo ilegei dagoi. Be Na fi Isala: ili dunu da wadela: i hou hamobeba: le, Na da Siailou wadela: lesi dagoi.
13 現在因為你們做了這一切事──上主的斷語──我再三懇切勸你們，你們又不聽；我呼喚你們，你們也不答應；
Dilia amola da amo wadela: i hou huluane hamonanu. Na da dilima sia: ne ba: loba, sia: ne ba: loba, be dilia da Na sia: hame nabi. Na da dilima wele sia: beba: le, dilia da bu hame adole i.
14 為此，我要對付你們依恃的這座歸於我名下的殿宇，並對付我給你們及你們祖先的地域，向對付史羅一樣；
Amaiba: le, Na da Siailou amoma hamoi defele, Na da Na Debolo (amo da dili gaga: mu dilia dawa: ) amoma hamomu. Amo soge guiguda: Na da dilia aowalalia ilima amola dilima i dagoi. Be guiguda: , Na da Siailou amoma hamoi defele hamomu.
15 我必將你們由我面前拋棄，如同拋棄了你們所的有，厄弗辣因全體後裔一樣。
Na da dilia na: iyado fi dunu, Isala: ili dunu, Na mae ba: ma: ne gadili sefasi dagoi. Amo defele, Na da dili sefasimu. Na, Hina Gode da sia: i dagoi.”
16 至於你，你你不必為這人民祈禱，不必為他們呼籲哀求，也不必向我懇求，因為我不會俯聽你。
Hina Gode da nama amane sia: i, “Yelemaia! Amo dunu fidima: ne, mae sia: ne gadoma. Ili fidima: ne, mae dima amola mae sia: ne gadoma. Amola Nama mae edegema - Na da dia sia: hame nabimu.
17 他們在猶大各城和耶路撒冷街上做的是什麼事，難道你沒有看見﹖
Ilia hou Yuda moilai bai bagade huluane amola Yelusaleme logo amo ganodini hamonana, di da ba: sala: ?
18 兒子拾柴，父親燒火，母女揉麵給天后做餅，向外方神祗行奠祭，來觸怒我。
Mano da lalu habesa, dunu da lalu didisa, uda da falaua agi ga: gi hamoma: ne bibiagosa amo huluane ogogosu uda ‘gode’ (ema ilia da Hebene Uda hina bagade dio asuli) amoma ima: ne hamosa. Amola ilia da Nama se ima: ne, eno ogogosu ‘gode’ liligi ilima ima: ne, waini hano sogadigisa.
19 他們果真觸怒我嗎﹖──上主的斷語──豈不是觸犯自己，使自己滿面慚愧﹖
Be ilia da Nama dafawane se iahabela: ? Hame mabu! Ilia da ilila: se iaha amola ilila: gogosiasu iaha.
20 為此我上主這樣說：看，我的憤怒和怒火，必要傾注在這地方的人和走獸身上，田間的樹木和土地的出產上，燃燒不熄。
Amaiba: le, Na, Ouligisudafa Hina Gode, da Na ougi gia: i bagade amo Na Debolo amoma sogadigimu. Amo ougi, Na da dunu amola ohe fi ilima defele sogadigimu. Amola ifa amola ha: i manu bugi amoma sogadigimu. Na ougi da lalu enoga ha: ba: domu hamedene nenanusu ba: mu.
21 萬軍的上主，以色列的天主這樣說：「你們獻祭後，儘管飽悢祭肉；
Na fi dunu! Gobele salasu liligi mogili dilia oloda da: iya dafawane gobesisa, mogili dilia da naha (sema agoane gala). Be Na, Hina Gode, da dilia gobele salasu liligi huluane Nama mae iawane dilisu manu da defea, sia: sa. Bai dilia mae dawa: le udigili gobele sala.
22 可是，關於全燔祭和獻祭的事情，我在領你們祖先出離埃及那一天，並沒有對他們談及或吩咐什麼，
Na da dilia aowalalia amo Idibidi sogega fisili masa: ne, gadili oule misini, Na da ilima gobele salasu amola eno gobele salimusa: hamoma: ne hame sia: i.
23 只吩咐了他們這事說：你們應聽從我的聲音，那麼我必作你們的天主，你們也必作我的人民；你們應走我吩咐你們的一切道路，好使你們獲得幸福。
Be Na da ilia Gode esaloma: ne amola ilia da Na fi dunu esaloma: ne, Na da ilima Na hamoma: ne sia: nabawane hamoma: ne sia: i. Amola ilia da hahawane esaloma: ne, Na da ilima ilia da Na sia: defele esaloma: ne sia: i.
24 他們不但不側耳細聽，反倒依照自己的計劃，隨自己邪惡的心生活，頑固不化；不以面向我，卻以背向我。
Be ilia da Na sia: hame nabi amola hame dawa: digi. Be amo mae dawa: le, ilia da ilia ga: nasi amola wadela: i dogoga asigi dawa: su amoga ilia hanaiga hamosu. Amola ilia hou da bu mae hahamone, gudu sa: i dagoi.
25 從你們祖先出離埃及那一天起，直到今日，我給你們派遺了我所有的僕人先知，而且每天清早給你們派遺，
Eso amoga dilia aowalali da Idibidi soge yolesili, amogainini wali eso doaga: le, Na da mae yolesili, Na hawa: hamosu dunu, balofede dunu, dilima asula ahoasu.
26 但他們不但不側耳聽從我，反而更硬起自己的頸項，比自己的祖先還要乖戾。
Be dunu afae da hame nabi amola hamedafa dawa: i galu. Be dilia wadela: i hou da heda: le, dilia ga: nasi amola odoga: su hou da dilia aowalali ilia hou baligi dagoi.
27 縱使你將這一切話告訴他們，他們也不會聽從你；任憑你怎樣呼喚，他們也不會答應你。
Amaiba: le Yelemaia! Di da amo sia: huluane Na fi dunuma sia: ma. Be ilia da dia sia: hame nabimu. Di da ilima wele sia: mu, be ilia da dima bu hame adole imunu.
28 為此你對他們說：這個民族，不聽上主自己天主的聲音，不肯接受訓；忠實已喪失，已絕於他們口中。
Di da ilima ilia fi da Na, ilia Hina Gode, Ea sia: hame naba, amo sia: ma. Amola ilia da Na se iasu lai dagoiba: le, bu dawa: su hame laha, amo sia: ma. Moloidafa mae yolesili fa: no bobogesu hou da bogoi dagoi. Dunu ilia da amo hou noga: iwane bu hame sia: sa.
29 你該剪去你的一綹頭髮，把它拋掉，在高丘上唱哀歌，因為上主擯斥，且拋棄了衪憎恨的時代。
Yelusaleme fi dunu! Da: i dioiba: le, didigia: ma! Dilia dialuma hinabo damuni, ha: digima! Agolo da: iya, idigisa gesami hea: ma! Bai Na, Hina Gode, da ougi gala. Na da Na fi dunu higale yolesiagai.
30 的確，猶大子民作了我視為惡的──上主的斷語──將他們可惡之物，安置在歸我名下的殿宇裏，使殿宇受玷污；
Yuda fi dunu da wadela: le bagade hamoi dagoi. Ilia da ilia loboga hamoi ‘gode’ agoaila (amo Na higasa) amo Na Debolo diasu ganodini sali dagoi. Ilia da Na Debolo nigima: ne wadela: lesi.
31 又本希農山谷的托斐特建築了丘壇，為火焚自己的子女；這是我從沒有吩咐，也從沒有想到的事。
Ilia da Hinome Fago amo ganodini, oloda gaguli amola amoma Doubede dio asuli. Amo da: iya ilia da ilia dunu mano amola uda mano gobele sala. Na da amo hamoma: ne hame sia: i. Na da amo hou hamedafa dawa: i galu.
32 為此，看，時日將到──上主的斷語──人王再稱這地方為「托斐特」，或「本希農谷」，卻要稱它為「屠殺谷」；由於墳地不夠，連斐特也將充作墳場。
Amaiba: le, eso da misunu, amoga ilia da amo sogebi ea dio da Doubede o Hinome Fago ilia da hame sia: mu. Be ilia da amoga Medole Legesu Fago dio asulimu. Bogoi dunu ilia da: i hodo da eno sogega uli dogomu hamedeiba: le, ilia da amo fagoga uli dogomu.
33 這人民的屍體將成為天空飛鳥和地上走獸的食物，而沒有人來驅逐。
Sio fi amola sigua ohe da amo bogoi da: i hodo manu, amola dunu da ili sefasimu hamedei ba: mu.
34 我必猶大城內和耶路撒冷街上，再也聽到歡愉和喜樂的音，新郎和新娘的音，因為這地要變為荒野。
Yuda soge da hafoga: i amola dunu hame esalebe soge agoai ba: mu. Yuda moilai bai bagade amola Yelusaleme logo amo ganodini hahawane sia: amola uda lasu lolo nabe hahawane sia: , amola gesami huluane Na da dagolesimu.”
