耶利米書 51
1 上主這樣說：「看，我必要興起毀滅的颶風，襲擊巴比倫和加色丁的居民，
Hina Gode da amane sia: sa, “Na da Ba: bilone soge amola ea fi dunu ilima wadela: su fo iasimu.
2 給巴比倫派簸手來簸揚她，掃空她的國土，因為在禍患之日，人必四面向她進攻。」
Na da ga fi amo Ba: bilonema doagala: musa: asunasimu. Ilia da fo da bioi gisi amo fulabole gaguli ahoabe defele, Ba: bilone wadela: lesimu. Amo wadela: su eso da doaga: sea, ilia da la: ididili, la: ididili doagala: sea, soge da liligi hamedafa ba: mu.
3 弓手不要放下自己的弓箭，戰士不要卸下自己的鎧甲，不要憐恤她的青年，卻要殲滅她所有的部隊，
Hedolo doagala: ma! Ba: bilone dunu da ilia ga: su gasisa: lasa: besa: le amola dadiga gala: sa: besa: le, hedolo doagala: ma! Ayeligi dunuma mae asigima! Dadi gagui wa: i huluane gugunufinisima!
4 使他們倒斃在加色丁境內，沿途被人刺殺，
Ilia da gala: le gagai, moilai bai bagade ilia logo ganodini bogogia: mu.
5 因為他們的國土，充滿了反抗以色列聖者的罪惡；可是以色列和猶大並未成為寡婦，也未喪失自己的天主，萬軍的上主。
Isala: ili fi dunu amola Yuda fi dunu da Na, Isala: ili Hadigi Godedafa, amoma wadela: le hamoi dagoi. Be Na, Hina Gode Bagadedafa, da ela hame yolesi.
6 你們逃離巴比倫，各救自己的性命，不要因了她的罪過而自遭喪亡，因為現在是上主復仇的時候，上主要對她報復。
Isala: ili dunu amola Yuda dunu! Ba: bilone soge yolesili, dilia esalusu gaga: ma: ne, hobeama! Ba: bilone da wadela: le hamobeba: le, dilia bogosu ba: mu da defea hame galebe. Na da wali Ba: bilone fi ilima dabe iaha amola ea wadela: i houba: le, se iasu iaha.
7 巴比倫在上主手中，曾是個灌醉大地的金爵，萬民飲了她的酒，萬民纔如此狂亂。
Ba: bilone da Na lobo ganodini gouliga hamoi faigelei agoane ba: i. Osobo bagade fifi asi gala da amoga nabeba: le, feloale agoane hamoi. Ilia da amo ea waini hano nabeba: le, dadousu hamoi dagoi.
8 霎時間，巴比倫傾覆瓦解，你們為她舉哀，拿香料來醫治她的創傷，也許她會痊癒。
Be wali Ba: bilone da hedolowane dafai dagoi amola wadela: lesi dagoi ba: sa. Ea dafabeba: le, didigia: ma! Ea fa: ginisi uhima: ne, manoma lamu.
9 我們本願治癒巴比倫，但是她卻不痊癒；我們放下她，各自回歸故鄉，因為她罪惡滔天，直達雲霄。
Ga fi dunu amogawi esalu da amane sia: i, ‘Ninia da Ba: bilone fidimusa: dawa: i galu. Be fidimu eso da baligi dagoiba: le hamedei. Ninia wali e yolesili, ninia sogega buhagimu. Gode da Ea gasa defele, amoga Ba: bilonema se i dagoi. E da amo gugunifinisidafa.’”
10 上主表彰了我們的正義，來，我們在熙雍稱揚上主我們的天主的偉業。
Hina Gode da amane sia: sa, “Na fi dunu da ha: giwane amane wele sia: sa, ‘Hina Gode da ninia hou da moloi, amo olelei dagoi. Hadiga! Ninia asili, Yelusaleme fi dunu ilima ninia Hina Gode Ea hamobe, amo ilima olelela: di.’”
11 磨尖箭矢，裝滿箭囊! 上主已激起瑪待王的銳氣，因為他對巴比倫的計劃，是要將她消滅；是上主報復，為自己的殿宇復仇。
Hina Gode da Ba: bilone amo wadela: musa: ilegei dagoiba: le, E da Midia dunu ilima sia: i. Ba: bilone fi da Ea Debolo wadela: lesi dagoi. Amaiba: le, E da Midia fi amo Ba: bilone fi dunuma dabe imunusa: asunasimu. Doagala: su ouligisu dunu da amane sia: sa, ‘Dilia dadi debema! Dilia ga: su liligi momagema!
12 你們向巴比倫城牆樹立旗幟，加緊防衛，派駐防哨，預設埋伏，因為上主怎樣計劃了，就怎樣實踐他對巴比倫居民所下的斷語。
Ba: bilone gagoi dobea amo doagala: su, dawa: ma: ne hahamosu hou olelema! Sosodo aligisu dunu ilima gasa ima! Sosodo ouligisu dunu ilia hawa: hamosu sogebi amoga masa: ne sia: ma! Dunu eno da wamoaligili desegaligimusa: asunasima!” Hina Gode da Ea sia: i defele, Ba: bilone dunu ilima hamoi dagoi.
13 啊，你住在多水之旁，富有寶藏；現在到了你的結局，到了切斷你尺度的時刻。
Ba: bilone soge da hano bagohame gala, amola liligi noga: i bagade gagui gala. Be ea wadela: mu eso da doaga: i dagoi, amola ea esalusu da fedege agoane efe amo da damunisi dagoi ba: sa.
14 萬軍的上主指著自己起誓說：「我必用像蝗蟲那麼多的人群填塞你，對你高唱凱歌。」
Hina Gode Bagadedafa da Hi Esalusuba: le ilegei dagoi. E da dunu bagohame, danuba: wa: i defele, Ba: bilone amoga doagala: musa: oule misunu. Amola ilia da hasalabeba: le, ha: giwane wele sia: mu.
15 上主以自己的能力創造了大地，自己的智慧奠定了寰宇，以自己的才智展布了諸天。
Hina Gode da Ea gasaga osobo bagade hamoi; Ea asigi dawa: su noga: i amoga E da osobo bagade hahamoi amola mu amola ilua: i.
16 他一聲號令使天上的水怒號，使雲彩地極上騰，使雷聲霹靂，造成豪雨，使暴風從他的倉庫出發。
Ea sia: beba: le, hano muagado dialebe da gobe nabi. E da mu mobi amo osobo bagade bega: diala amo gaguli maha. E da ha: ha: na nene gala: musa: hamosa. Amola Ea fo diasu sesei amoga fo asunasisa.
17 人都要自覺愚昧無知；每個銀匠必因自己的刻像感到羞慚，因為所鑄的像，只是「虛無」，沒有息；
Amo hou ba: beba: le, dunu da gasa hame amola gagaoui agoane ba: sa. Dunu amo da ilia loboga ogogosu ‘gode’ hamosu, da amo ‘gode’ ilima dafawaneyale dawa: su hou yolesisa. Bai ‘gode’ ilia loboga hamoi liligi da hame esala, hamedei liligi fawane.
18 是「虛幻」，是愚弄人的作品；懲罰時期一到，必要盡歸滅亡。
Ilia da hamedei liligi, amola dunu da ili higamu da defea. Hina Gode da ilima dabe ima: ne masea, ilia da wadela: lesi dagoi ba: mu.
19 那位作雅各伯產業的，與它們卻完全不同，因為他是萬物的造主，以色列是作他產業的支派；他的名字叫「萬軍的上主」。
Be Ya: igobe ea Gode da ili defele hame. Amo Gode Hi da liligi huluanedafa hahamoi. E da Isala: ili fi, Ea Fidafa hamoma: ne ilegei dagoi. Ea Dio da Hina Gode Bagadedafa.
20 巴比倫! 你曾是我的鎚子，作戰的武器；我曾用你粉碎萬民，用你毀滅邦國，
Hina Gode da amane sia: sa, “Ba: bilone! Di da Na ‘ha: ma’ (hammer) gala. Di da Na gegesu liligi. Na da di amoga fifi asi gala amola hina bagade fi amo goudanesi.
21 用你粉碎戰馬和騎士，用你粉碎戰車和後夫，
Na da dia lobo amoga hosi, amoga fila heda: i dunu, sa: liode amola ilia genonesisu dunu goudai dagoi.
22 用你粉碎男子和婦女，用你粉碎老翁和幼童，用你粉少男和少女，
23 用你粉碎牧人和牲畜，用你粉碎農夫和耕牛，用你粉碎州牧和監督。
Na da dia loboga dunu, uda da: i hamoi, ayeligi, dunu mano, uda mano, laigebo ouligisu dunu, ilia laigebo wa: i, osobo gidinasu dunu amola ilia hosi, hina bagade dunu amola ilia eagene ouligisu dunu, amo medole lelegei dagoi.
24 但是，如今我要在你們眼前，報復巴比倫和所有的加色丁居民，對熙雍作的一切惡事──上主的斷語──
Hina Gode da amane sia: sa, “Na da Ba: bilone amola ea fi dunu ilima dabe imunu. Bai ilia da Yelusaleme fi ilima wadela: le bagade hamoi.
25 好事毀滅的山嶺! 看，我要攻擊你──上主的斷語──是你毀滅了整個大地，我要向你伸出我的手，使你從崖石上滾下，使你成為烈火焚毀的山嶺。
Ba: bilone! Di da osobo bagade wadela: su goumi agoane ba: sa. Be Na, Hina Gode, da dia ha lai esala. Na da di gagulaligili, mugululi, di osoboga umi agoane hamone, laluga ulagili, di da nasubu fawane dialebe ba: mu.
26 人們不再從你那裏鑿取角石或基石，因為你將永遠為荒丘──上主的斷語。
Igi huluane dia mugului ganodini dialebe ba: sea, amo dunu da diasu eno gagumusa: hamedafa lamu. Di da eso huluanedafa wadela: i hafoga: i soge agoane dialebe ba: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.
27 你們在地上樹立旗幟，在萬民間吹起號角，祝聖萬民向她進攻，召集阿辣辣特和明尼及阿市革納次王國向她進攻，派遣一員大將向他進攻；衝鋒的馬隊，好像刺毛直豎的蚱蜢。
Ba: bilone amoma doagala: musa: dawa: digisu hahamoma! Fifi asi gala huluane nabima: ne, dalabede fulabole duma. Fifi asi gala da Ba: bilonema doagala: musa: , momagema! Elala: de amola Minai amola A: siegena: se amo hina bagade fi Ba: bilonema doagala: ma: ne sia: ma! Doagala: su ouligima: ne, bisilua dunu ilegema! Hosi wa: i amo danuba: wa: i bagade agoane, oule heda: ma!
28 祝聖萬民：瑪待的君王和他的州牧，他所有的監督以及他整個版圖的民眾，向她進攻。
Fifi asi gala da Ba: bilonema doagala: musa: momagema! Midia hina bagade huluane amola ilia ouligisu dunu amola eagene ouligisu dunu amola soge ilia ouligisa amo ilia dadi gagui wa: i huluane, amo misa: ne sia: ma!
29 大地戰慄惶悚，因為上主正在進行攻巴比倫的計劃，使巴比倫地成為無人居住的荒野。
Osobo bagade da fofogolala! Bai Hina Gode da Ba: bilone soge wadela: lesili, bu hafoga: i dunu hame esalebe soge hamomusa: ilegei dagoi, amola E da amo ilegesu hamonana.
30 巴比倫的兵士放棄作戰，留在堡壘中，失去了勇氣，有如婦人；她的房屋已為火焚毀，她的門閂已被折斷。
Ba: bilone dadi gagui ilia da bu gegenanu yolesili, ilia gagili sali diasu ganodini beda: iwane esala. Ilia da ilia nimi bagade hou fisili, bu gasa hame uda agoane ba: sa. Moilai holei ga: su da mugului dagoi, amola diasu da laluga nenana.
31 跑差的，傳信的，都相繼跑去通報巴比倫王，京城四周已被佔領，
Sia: adole iasu dunu, eno amola eno bagohame, da Ba: bilone hina bagade ema, ha lai dunu da la: ididili amola la: ididili ea moilai bai bagade amoma doagala: lala, amo adole imunusa: ema doaga: lala.
32 口已被攻陷，要塞已遭火焚；戰士都十分恐惶。
Ha lai dunu da hano degesu lai dagoi, amola gagili sali diasu huluane laluga ulagisa. Ba: bilone dadi gagui dunu da beda: i bagadeba: le, hobeamusa: dawa: lala.
33 因為萬軍的上主，以色列的天主這樣說：「巴比倫女郎有如到了該踐踏的禾場；還有片刻就到收割她的時期。
Ilia ha lai dunu da ili hedofale, ilia da gagoma ha: i manu lamu diasuga osa: gisa amo defele ili ososa: gimu. Na, Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da sia: i dagoi.”
34 巴比倫王拿步高把我吞食毀滅，使我變成了空器皿；他彷復一條龍，併吞了我，以我的美味滿足了自己的肚腹，然後將我驅逐。
Ba: bilone hina bagade da Yelusaleme dadega: le, mai dagoi. E da amo moilai bai bagade faigelei defele, hagia: i dagoi. E da hanome defele, Yelusaleme da: gi dagoi. E da ea hanaiga ea liligi gesowale lale, eno hame lai udigili ha: digi.
35 熙雍的居民說：「要對巴比倫報復我身受的凌辱! 」耶路撒冷說：「要對加色丁居民報復我的血債! 」
Saione fi dunu da amane sia: mu da defea, “Ba: bilone fi da ninima se bagade iabeba: le, Hina Gode da ilima fofada: nanu, ilima se imunu da defea.” Amola Yelusaleme fi dunu da amane sia: mu da defea, “Ba: bilone fi da nini se nabima: ne hamoiba: le, ilisu da dabe lamu da defea.”
36 為此，上主這樣說：「看，我必為你辯護，報復你的冤仇，乾涸她的河川，枯竭她的泉源。
Amaiba: le, Hina Gode da Yelusaleme fi dunu ilima amane sia: i, “Na da dilimagale fofada: mu. Na da dilia ha lai ilima dabe imunu. Bai ilia da dilima wadela: le hamoi. Na da ilia hano huluane hafoga: ma: ne hamomu.
37 巴比倫必成為一堆瓦礫，豺狼的巢穴；令人恐怖嘲笑，無人居住。
Ba: bilone soge da mugului liligi lelegela heda: i agoane ba: mu. Amo ganodini, sigua ohe fawane esalebe ba: mu. Amo soge da wadela: idafa agoane ba: mu. Dunu da amo ganodini hame esalumu amola nowa da amo soge ba: sea da bagadewane beda: mu.
38 巴比倫人像壯獅一樣，一起怒號，像母獅的幼雛一樣，一起咆哮。
Ba: bilone dunu da laione wa: me agoane husa amola laione wa: me mano agoane halahalasa.
39 在他們激昂時，我必給他們擺設盛宴，使他們酣醉昏迷，長眠不醒──上主的斷語──
Ilia da uasu dunu! Na da ili feloama: ne amola hahawane ba: ma: ne, ilima lolo nabe hahamomu. Ilia da golale, hamedafa nedigimu.
40 我必使他們下到屠場，無異羔羊綿羊和山羊。
Dunu da sibi mano amola goudi amola sibi gawali amo medole legemusa: oule ahoa, amo defele Na da Ba: bilone dunu medole legemusa: oule masunu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
41 怎麼，沙客竟陷落了，全地的光榮竟遭受了劫掠﹖怎麼，連巴比倫在萬民中也變得如此悽涼﹖
Hina Gode da amane sia: sa, “Ba: bilone (moilai bai bagade Ba: bilone soge ganodini) amoma osobo bagade fifi asi gala huluane da nodosu. Be wali amo da ea ha lai amoga gagulaligi dagoi. Wali fifi asi gala da Ba: bilone wadela: idafa hamoi ba: sa.
42 海洋衝擊巴比倫，使她全被驚濤怒浪所淹沒；
Fedege agoane, hano wayabo bagade da Ba: bilone dedeboi dagoi. Ea gafului da fugala: le, ema dedeboma: ne asi dagoi.
43 她的城市盡化為野，乾旱淒涼之地，再沒有人居住，再沒有過客。
Moilai huluane da beda: ma: ne wadela: idafa ba: sa. Ilia da hano hamedene hafoga: i soge agoane ba: sa. Amo ganodini, dunu da hame esala amola amogawi hame ahoa.
44 我必懲罰巴比倫的貝耳，由他口裏奪出他所吞滅的，萬民必不再向他湧來，因為巴比倫的城牆已倒塌。
Na da Ba: bilone ogogosu ‘gode’ Bele, ema se imunu. Amola ea wamolai liligi bu samogemu. Fifi asi gala da ema bu hame nodone sia: ne gadomu. Ba: bilone gagoi ea dobea da mugului dagoi.
45 我的人民! 你們從她那裏出來，各救自己的性命脫免上主忿怒的烈火。
Isala: ili dunu! Amo soge fisili, hobeama! Na ougi bagadedafa mae ba: ma: ne, dilia esalusu gaga: ma: ne, hobeama!
46 你們不要膽怯，不要害怕地方上流傳的謠言；因為今年傳來這謠言，明年又另有謠言；地方上常有暴亂，暴君互相傾軋。
Dilia da udigili sia: dabe nababeba: le, mae beda: ma! Ode huluane amoga dilia da udigili sia: daha naba. Amo da udigili gegesu sia: dalebe, amola hina bagade eno da eno hina bagade amoma gegemusa: sia: dala.
47 看，時日將到，我必懲罰巴比倫的偶像；使她全國飽受恥辱，國內死傷遍地。
Amaiba: le, eso da misunu, amoga Na da Ba: bilone ogogosu ‘gode’ ilima se imunu. Soge fi huluane da gogosiasu ba: mu amola dunu huluane da medole legei dagoi ba: mu.
48 上天下地和其中所有的一切，必對巴比倫吶喊歡呼，因為從北方必有破壞者來向她進襲──上主的斷語──
Gagoe (north) fi amo da Ba: bilone wadela: musa: misini, amola Ba: bilone gugunufinisi dagoi ba: sea, liligi huluane osobo bagadega amola muagado amoga diabe, da hahawaneba: le, wele sia: mu.
49 為了以色列被剌殺的人，巴比倫也該傾覆，就如全地被刺殺的人，曾為了巴比倫而倒斃。
Ba: bilone fi da hamobeba: le, fifi asi gala huluane ilia fi dunu bagohame da bogogia: i dagoi. Amola wali, Ba: bilone fi dunu da Isala: ili dunu bagohame medole legeiba: le, Ba: bilone da dafamu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
50 你們逃脫了刀劍的人! 快走，不要停留；從遠方懷念上主，思戀耶路撒冷。
Hina Gode da Ea fi dunu Ba: bilone soge ganodini esala, ilima amane sia: sa, “Dilia da bogosu giadofai - hame ba: i. Amaiba: le, wali masa! Mae ouligima! Dilia da dilia soge amoga ga sedagawane esala. Be Na, dilia Hina Gode, amo dilia bu dawa: ma! Amola Yelusaleme mae gogolema!
51 我們聽到了侮辱，感到恥辱，滿面羞慚，因為外方人闖進了上主殿宇的聖所。
Dilia da amane sia: sa, ‘Ninia da gogosiasu lai dagoi. Ninia da gasa hame amola hamedei ba: sa. Bai ga fi da hadigi sogebi Debolo ganodini diala, amo huluane lale ouligi dagoi.
52 為此，看，時日將到──上主斷語──我必懲罰她的偶像，使她國內的人都負傷呻吟；
Amaiba: le, Na da amane sia: sa. Eso da misunu, amoga Na da Ba: bilone loboga hamoi ogogosu ‘gode’ ilima se imunu. Amola soge huluane amo ganodini fa: ginisi dunu da se nababeba: le, gogonomamu.
53 即使巴比倫爬上諸天，即使她盤據高處不可侵犯，我仍要派破壞者來自她進襲──上主的斷語。
Ba: bilone da muagado amoga heda: le, gasa bagade gagili sali diasu gagumu, amo defele esalaloba, Na da dunu ili amo wadela: lesima: ne asunasila: loba. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
54 聽從巴比倫發出的喧嚷，從加色丁人地發生的絕大破壞!
Hina Gode da amane sia: sa, “Ba: bilone soge amoga digini wele sia: su, amola soge wadela: lesi dagoiba: le, da: i dione didigia: su amo nabima!
55 是上主在毀滅巴比倫，消弭其中嘈雜的聲音；敵人洶湧而來，有如汪洋怒濤，揚聲吶喊。
Na da Ba: bilone wadela: lesilala. Amo soge da ouiya: le dialumu. Dadi gagui dunu wa: i ilia da hano gafului agoane, ganodini hehenasa. Ilia da ha: giwane halale, Ba: bilonema doagala: sa.
56 果然，破壞者已來到巴比倫，她的勇士都已被擒，她的弓弩盡被折斷，因為上主是報復的天主，他必嚴厲加以報復。
Ilia da Ba: bilone gugunufinisimusa: misi dagoi. Ba: bilone dadi gagui dunu da ilia ha lai amoga gagulaligi dagoi ba: sa. Ilia dadi da fi dagoi. Na, Gode, da wadela: i hou amoma se iaha. Na da Ba: bilone amoma ilia hamoi defele dabe imunu.
57 我必使她的諸侯和謀士，州牧和監督以及勇士飲醉，長眠不醒──名為萬軍上主君王的斷語。
Na da Ba: bilone ouligisu dunu (ilia bagade dawa: su dunu, ouligisu dunu amola dadi gagui dunu) amo feloama: ne hamomu. Ilia da golale, hamedafa nedigimu. Na, Hina Bagadedafa, da sia: i dagoi. Na da Hina Gode Bagadedafa.
58 萬軍的上主這樣說：「巴比倫廣闊的城牆要被夷為平地，她高大的城門要被火焚盡：這樣百姓只有白白徒勞，萬民的辛苦，也只有付之一炬。」
Ba: bilone ea gagoi dobea da osoboga gisalugala: i dagoi ba: mu. Ea gadodili heda: i logo holei ga: su da laluga nei dagoi ba: mu. Fifi asi gala huluane da amo moilai bai bagade gagui be ilia udigili hawa: hamoi. Ilia hamoi liligi da lalu sawa: amoga nei dagoi ba: sa. Na, Hina Gode Bagadedafa, da sia: i dagoi.”
59 以下是瑪赫色雅的孫子，乃黎雅的兒子色辣雅同猶大王漆德克雅，在他為王第四年，同往巴比倫去時，耶肋米亞先知對他吩咐的話，那時辣雅身為行營總督。
Hina bagade Sedegaia ea hawa: hamosu dunu da Sila: ia (Nilaia egefe amola Masaia ea aowa). Yuda hina bagade Sedegaia ea ode biyadu ouligibiga, Sila: ia da e amola gilisili Ba: bilone sogega masusa: dawa: i. Na da ema meloa dedene i.
60 耶肋米亞在一本書上記錄了要降在巴比倫的一切災禍，所記錄的全是於巴比倫的事。
Na da Ba: bilone fi ilima gugunufinisila misunu hou, amola Ba: bilone liligi huluane amo meloa ganodini dedei.
61 耶肋米亞對色辣雅說：「你一到了巴比倫，就應設法宣讀這一切話，
Na da Sila: iama amane sia: i, “Di da Ba: bilone sogega doaga: sea, sia: huluane amo meloa ganodini dedei, amo dunu huluane nabima: ne idima.
62 然後說：上主，關於這地你親自說過，要將它消滅，使這地無人居住，成為人和走獸絕跡的荒野。
Amasea, di amane sia: ne gadoma, ‘Hina Gode! Di da amo soge wadela: ma: ne sia: i. Amola amo ganodini esalebe liligi, dunu o ohe esalebe hame ba: mu amola amo soge eso huluanedafa hafoga: i soge agoane dialoma: ne, Di da sia: i dagoi.’
63 你朗誦完了這本書以後，在書上繫上一塊石頭，把書拋在幼發拉的河中，
Sila: ia! Di da amo buga dunu nabima: ne idi dagosea, amoga igi la: gili, Iufala: idisi Hano amoga gelasa: ima: ne ha: digima.
64 然後說：巴比倫也要如此沉沒，再也不能由我給她招來的災禍中復興。」耶肋米亞的話至此為止。
Amola amane sia: ma ‘Amo hou defele da Ba: bilone amoma doaga: mu. Ba: bilone da magufale, bu hamedafa heda: mu. Bai Hina Gode da gugunufinisisudafa amoga iasimu.’” Yelemaia ea sia: da amogawi dagosa.
