耶利米書 50
1 關於巴比倫和加色丁地上主藉耶肋米亞先知所說的話：
Ty entañe nitsarae’ Iehovà ty amy Bavele, tane’ o nte-Kasdioy, añam’ Iirmeà mpitoky.
2 你們該在民族間宣布傳揚，該樹起旗幟傳揚，不該隱瞞，說：「巴比倫已陷落了，貝耳遭受了羞辱，默洛達客傾倒了；她的偶像遭受了恥辱，她的神祇傾倒了。」
Taroño amo kilakila’ ndatio, tseizo; añonjono vorovoro, koiho vaho ko ampikafireñe ty hoe: Tinavañe ty Bavele, salatse t’i Bele, lonjetse ty Merodake; songa nampisalareñe o saren-drahare’eo, dinemoke o hazomanga’eo.
3 因為有一民族從北方上來，向她進攻，使她的國土化為無人居住，人獸絕跡的荒野。
Amy te boak’ avaratse añe ty fifeheañe haname aze, ty hampangoakoake i tane’ey, ampara t’ie tsy amam-pimoneñe; fonga nañariok’ añe ndra ondaty ndra hare.
4 在那些日子裡和在那時期中──上主的斷語──以色列子民要與猶大子民一同歸來，且走且哭，尋覓上主他們的天主，
Amy andro zay, naho amy sa zay, hoe t’Iehovà, le homb’ atoy o ana’ Israeleo, ie naho o ana’ Iehodao, hangololoike ty rovetse te mañavelo, vaho ho tsoehe’ iereo t’Iehovà Andrianañahare’ iareo.
5 他們必詢問熙雍的所在，面朝往那裏的道路說：來，讓我們以永久不可忘的盟約依附上主! 」
Hañontanea’ iareo ty lalañe mb’e Tsione mb’eo, naho hampiatrefe’iareo laharañe; Homb’eo iereo hireketse am’ Iehovà ami’ty fañina tsy modo nainai’e, tsy ho haliño.
6 我的人民是一群迷途的羊群，他們的牧人使他們流浪，在群山間徘徊，翻山越嶺地漫遊，忘掉了自己的羊棧。
Fa añondry motso ondatikoo; nampandrifihe’ o mpiara’ iareoo; nampidadà’ iereo amo haboañeo; nirererere am-bohitse pak’ an-kaboañe, nandikofa’ iareo ty fitofà’ iareo.
7 凡遇見他們的，將他們吞噬；他們的仇敵反而說：「我們並沒有過錯，因為是他們得罪了上主，正義的淵源和他們祖先的希望。」
Fonga nampibotseke iareo ze nifanendrek’ ama’e; le nanao ty hoe o malaiñ’ iareoo: Tsy aman-kakeo zahay; amy t’ie ro nandilatse am’ Iehovà, fimoneñan-kavantañañey, am’ Iehovà fitaman-droae’iareo.
8 你們該逃離巴比倫，走出加色丁地，如同羊群前領頭的公山羊。
Miridriha boake Bavele ao, naho iakaro ty tane o nte-Kasdio, vaho itsikombeo ty oselahy miaolo’ i lia-rai’ey.
9 因為，看，我必從北方，發動一群強盛的民族前來進攻巴比倫，列陣向她進攻，就地將她攻陷；他們的箭像是善戰的勇士，從不空手而歸。
Inao! ho troboeko hionjoñe hiatrek’ i Bavele ty firimboñam-pifeheañe ra’elahy boak’ an-tane avaratse añe; miriritse ama’e iereo, le ho tavaneñe amy zao; hanahake o amy fanalolahy mahimbañeo o anam-pale’iareoo, tsy ama’e ty himpoly mañomaño;
10 加色丁必遭劫掠，凡劫掠她的，必心滿意足──上主的斷語。
Ho kopaheñe t’i Kasdy; hahaeneñe ze hene mamaok’ ama’e; hoe t’Iehovà:
11 你們搶奪我產業的人，你們儘管喜樂，儘管歡欣：跳躍，好像踏青的小公牛；嘶鳴，有如獲偶的牡馬!
Ty hafalea’areo, naho ty firebeha’areo: ry mpampikopake i lovakoio, ty fitrekoa’areo le hoe tamana añ’ahetse, vaho misehaseha hoe soavala mirefe;
12 你們的母親已遭受極大的恥辱，生養你的，已滿面羞慚。看，她已成為民族中最卑下的，成了曠野、旱地和荒原；
Hangirifiry ty fisalaran-drene’o, ho meñatse i nahatoly azoy; ho tsitso’ o fifeheañeo, fatram-bey, tane karakankaiñe vaho liolio.
13 在上主的盛怒下，她已無人居住，滿目淒涼：凡經過巴比倫的人，看見的種種慘狀，莫不驚異嗟嘆。
Ami’ty haviñera’ Iehovà le tsy himoneñañe, fa ho vata’e bangìñe; ho latsa iaby ze miary amy Bavele, hikosàke amo hekoheko’e iabio.
14 一切開張弓弩的射手! 你們應列陣圍攻巴比倫，向她射擊，不要吝惜箭羽，因為她得罪了上主。
Ampiririto hialy amy Bavele añ’ariari’e eo ry mahatam-paleo, ahiririño, ko manisa ana-pale; amy te anaña’ Iehovà tahiñe.
15 你們四周圍繞，向她吶喊! 她必伸手請降，她的城樓必將陷落，她的城牆必要被攻陷，因為這是上主的報復。你們報復她，照她作的還報!
Mirohafa añ’arikatoke aze, fa miambane re; mihotrake o faha’eo, rebake o kijoli’eo; izay ty fañondroha’ Iehovà, Mamalea fate! hambañe amy nanoe’ey ty hanoañe ama’e.
16 你們要殲滅巴比倫播種和手持鐮刀收割的人! 面臨無情的刀劍，各人回歸自己的民族，各自逃往自己的故鄉。
Aitò amy Bavele ty mpandrarake, naho i mpita-meso am-pitatahañey, ie ihembaña’e ty fibaram-panindry, songa hitolike mb’am’ondati’eo, sindre handripake mb’an-tane’e mb’eo.
17 以色列是獅子追捕的亡羊，首先吞噬她的，是亞述君王；最後咬碎她骨骸的，是拿步高巴比倫王。
Añondry miparaitake t’Israele, niroahe’ o lionao añe; Ty valoha’e nampibotsek’ aze, i mpanjaka’ i Asorey naho ami’ty figado’e toy t’i Nebokadnetsare mpanjaka’ i Bavele ro nampipekañe o taola’eo.
18 為此，萬軍的上主，以色列的天主這樣說：「看，我要懲罰巴比倫王和他的國土，就如我懲罰了亞述君王一樣。
Aa le hoe t’Iehovà’ i Màroy, t’i Andrianañahare’ Israele: Inao! ho liloveko ty mpanjaka’ i Bavele naho i tane’ey, manahake ty nandilovako i mpanjaka’ i Asorey.
19 我要領以色列回歸自己的牧場，在加爾默耳和巴商牧放，使他們的心靈在厄弗辣因與基肋阿得山上，獲得滿足。
Le hampoliko mb’am-piandraza’e mb’eo t’Israele, hihinañe e Karmele naho e Basane ao, vaho hahaeneñe ty tro’e ty an-kaboa’ i Efraime naho i Gilade.
20 那些日子裏和在那時期中──上主的斷語──要想尋求以色列的不義，卻一無所有；要想尋猶大的罪惡，卻一無所見；因為我必寬恕我留下的遺民。
Amy andro rezay naho amy sa zay, hoe t’Iehovà, ho kodebèñe ty hakeo’ Israele fe tsy ho eo, naho ty tahi’ Iehodà, fa tsy hahaoniñe; amy te ho hahàko ty hakeo’ o napoko ho sehanga’eo.
21 你們該向默辣塔因地推進，進攻培科得的居民，屠殺，徹底將他們消滅──上主的斷語──全照我吩咐的進行。
Mionjona mb’an-tane’ Merataime, atreatréo, naho o mpimoneñe e Pekodeo, mongoro, vata’e rotsaho, hoe t’Iehovà, ano iaby o nandiliako azoo.
22 地上發生了交戰的吶喊，巨大的毀滅。
Inao, ty hotakotak’ amy taney, naho ty fandrotsaham-bey.
23 怎麼，威震全地的鎚子也被破碎毀壞了﹖怎麼，巴比倫在萬民中也變得如此悽涼﹖
Akore te finira naho pinozake ty ana-bato’ ty tane toy! Akore te nampangoakoaheñe añivo’ o fifeheañeo ty Bavele!
24 我給你佈下羅網，你竟被捉住；而你，巴比倫，尚不自覺；你被尋獲，且被捉住，因為你竟敢違抗上主! 」
Ie nandaharako fandrike, toe tsinepake ka, ry Bavele, fe tsy napota’o; nivazohoen-drehe vaho nitratse, amy te ihe nifangatotse am’ Iehovà.
25 上主開了自已的武庫，搬出了自己洩怒的武器，因為吾主萬軍的上主，在加色丁地有事要完成。
Fa sinoka’ Iehovà ty fañaja’e, vaho nakare’e o fialian-kaviñera’eo; ty fitoloñañe tsy mete tsy anoe’ i Talè, Iehovà, an-tane o nte-Kasdio.
26 你們從四面八方向她湧來，打開她的倉庫，堆積成堆，徹底消滅，不給她留下殘餘；
Itameo boak’an-tsietoitane añe, sokafo o riha’eo, atontono mañambone kivotre kivotre, vaho rotsaho; ko anisa’o ndra inoñe.
27 屠殺她的一切公牛，叫他們下入屠場! 卜們的災難臨頭，因為他們的日子到了，到了懲罰他們的時候。
Fonga lentao o vosi’eo, ampizotsò mb’am-panjamanañe ao; feh’ ohatse ama’e! fa tondroke ty andro’ iareo, ty androm-pandilovañe.
28 聽從巴比倫地逃命出走的人，在熙雍報告說：「上主我們的天主在復仇，為自己的殿宇雪恥。
Inay! ty feom-pipiliotse naho o nandrifitse boak’an-tane Baveleo, hitsey e Tsione ao ty fañondroha’ Iehovà Andrianañaharentika, i vale-fate’e ty amy anjomba’eiy.
29 你們召集弓手，一切挽弓的人，來向巴比倫進攻，在她周圍紮營，不要讓她有人逃脫，該按照她的作為而報復她，照她所作的對待她，因為她傲慢反對上主，反對以色列的聖者。
Koiho hifanontone hiatreke i Bavele o mpitàm-paleo, o mampibitsoke fale iabio; mitobea añ’arikatoke aze; ko ado’ areo te ho eo ty hiborofotse; ondroho ty amo sata’eo, avaleo ama’e o fonga fitoloña’eo, fa nirengevohe’e t’Iehovà, i Masi’ Israeley.
30 為此，她的青年人要倒斃在她的廣場，她所有的戰士都要在那一天內滅亡──上主的斷語──
Aa le hikorovok’ an-tameañe eo o ajalahi’eo, songa hampianjiñeñe amy andro zay o lahin-defo’eo, hoe t’Iehovà.
31 你這驕橫的人! 看，我來對付你──我主萬軍上主的斷語──因為你的日子到了，到了懲罰你的時候。
Inao! miatre azo raho ty mpitoabotse tia, hoe t’i Talè, Iehovà’ i Màroy; fa tondroke ty andro’o, ty namotoañako handilo azo.
32 驕橫的必要傾覆顛仆，再沒有人來使她復興；我必放火燒毀她的城市，火要吞滅她四周的一切。」
Hitsikapy naho hikorovoke i loho mpiroharohay, tsy ho amam-pañongake; le ho viañeko afo o rova’eo, vaho ho forototoe’e o faripari’e iabio.
33 萬軍的上主這樣說：「以色列子民與猶大子民一同遭受了壓迫；凡俘擄他們的，都扣留他們，不肯釋放。」
Hoe t’Iehovà’ i Màroy, naharo forekekeñe o ana’ Israeleo naho o nte-Iehodao; fa tinambozò’ o nitsepak’ iareo, nifoneña’ iareo tsy hamotsots’ iareo.
34 但是他們的救贖者，名叫萬軍的上主，剛強有力，必要辯護他們的案件，使大地安寧，使巴比倫的居民惶亂。
Maozatse ty Mpijeba’ iareo, Iehovà’ i Màroy ty tahina’e, ho henefa’e ty fisalala’ iareo, hampitofa’e i taney, vaho ho troboe’e o mpimone’ i Baveleo.
35 刀劍加於加色丁人──上主的斷語──加於巴比倫的居民，她的公卿和她的謀臣；
hoe t’Iehovà Hebae’ ty fibara o nte-Kasdio, naho o mpimone’ i Baveleo, naho o roandria’eo, vaho o mahihi’eo.
36 刀劍加於她的巫士，使他們瘋狂；刀劍加於她的勇士，叫他們驚慌；
Ohare’ ty fibara o mpandañitseo, hampidagolàñe iareo; Hebaem-bi-lava o fanalolahio, hampidemòhañe iareo.
37 刀劍加於她的戰馬戰車，加於她境內所有的雜族，使他們柔弱如婦女；刀劍加於她的府庫，使人任意搶奪；
Ho amo soavala’ iareoo ty fibara, naho amo sarete’eo, naho amo ambahiny iaby añivo’ iareoo, fa hanahake ty rakemba iereo; amo vara’eo ty meso-lava, vaho ho voloseñe.
38 刀劍加於她的水源，叫水源涸竭，因為她偶像遍地，人們癡戀這些怪物；
Hafaosa amo rano’eo, fa ho riteñe, amy t’ie tanen-tsamposampon-draha, vaho renge’ iareo o irevendreveña’ iareoo.
39 為此，她必成為野貓和野狗的巢穴，駝鳥的棲身地，永遠不會有人居住，世世代代不會有居民；
Aa le hitrao-pitobok’ ao ty fosa naho ty farasy, hiantraño ao ka o voron-tsatrañeo; le tsy ho fimoneñañe kitro-katroke, tsy hañialoañe mb’an-tariratse an-tamingañe.
40 恰如天主滅亡了的索多瑪、哈摩辣及附近的城市一樣──上主的斷語──再沒有人居住，再沒有人留宿。
Ho hambañe amy nandrotsahan’ Añahare i Sedome naho i Amorà vaho o mañohoke iareoo, hoe t’Iehovà; tsy himoneña’ ondaty, tsy hañialoa’ ty ana’ ondaty.
41 看，有一個民族，從北方來，有一個強盛的異邦和許多君王從地極興起，
Inao! hitotsake boak’ avaratse añe ondatio, fifeheañe jabajaba naho mpanjaka maro ty ho troboeñe boak’an-tsietoitane añe.
42 緊握弓矛，殘忍無情，像海嘯般喧嚷，騎著戰馬，萬眾一心，嚴陣準備向你進攻，巴比倫女郎!
Vontitire’ iereo ty fale naho ty lefoñe, mpampisoañe tsy miferenaiñe; mitroñe hoe i riakey ty feo’ iareo, mijon-tsoavala; miriritse hoe ondaty hihotakotake, ama’o ry anak’ ampela’ i Bavele.
43 巴比倫王聽到了他們前來的消息，束手無策，不勝憂慮，痛苦得有如臨盆的產婦。
Fa jinanji’ ty mpanjaka’ i Bavele ty talily iareo, vaho migebañe o fità’eo; namihiñ’aze ty halonjerañe, ty fanaintaiñan-ampela mitsongo.
44 看哪，好像一隻雄獅，從約但的叢林上來，走向常綠的牧場；同樣，我也要轉瞬間將他們趕走，派我選定的人來統治。誠然，誰是我的對手﹖誰敢向我提出質問﹖誰能對抗我的牧人﹖
Inao! eo ty hionjoñe hoe liona boak’amo rongo-matahe’ Iordaneo mb’an-goloboñe mifahetse mb’eo; f’ie ho roaheko amy zao, vaho ho tendrèko hamehe aze ze joboñeko; fa ia ty rahambako? Ia ty hamotoañ’ andro ho ahy? Le ia ty mpiarake hahafiatrek’ ahiko?
45 為此，請你們聽上主對巴比倫設下的計謀，對加色丁地策劃的策略：連最弱小的羊也一定要被人牽去，他們的牧場也必對他們戰慄。
Aa le mahajanjiña ty safiri’ Iehovà nisafirie’e i Bavele, naho ty ereñere niereñere’e i tane’ o nte-Kasdioy; toe ho kozozote’e mb’eo ndra ty kede amy lia-rai’ey, hampangoakoahe’e ty am’iereo i fiandraza’ iareoy.
46 巴比倫轟然陷落，大地為之震動；哀號之聲，直達萬邦。
Hampirihindrihie’ i Taney ty koike manao ty hoe: Fa rinambe ty Bavele; vaho ho janjiñeñe amo fifeheañeo ty fikoaihañe.
