耶利米書 49
1 關於阿孟子民：上主這樣說：「難道以色列沒有子孫，沒有後嗣﹖為什麼米耳公佔據了加得，而他的人民竟住在加得的城中﹖
Hina Gode da A: mone fi ilia hou dawa: le, amane sia: i, “Isala: ili dunu da habila: ? Ilia soge gaga: ma: ne, dunu da hame esalabala? Abuliba: le ilia da dunu fi amo da ogogosu ‘gode’ Moulegema nodone sia: ne gadosa, amo Ga: de soge esaloma: ne lamusa: , logo doasibala: ?
2 為此，看，時日將到──上主的斷語──我必使阿孟子民的辣巴聽到戰爭的吶喊；她要成為一堆廢墟，她的附屬城市要為火燒盡；以色列終歸要繼承自己的產業──上主說。
Be eso da misunu, amoga, Na hamobeba: le, moilai bai bagade La: ba amo ea fi dunu da gegemusa: ha lasu nabimu. Amasea, La: ba da mugului dagoi amola ea moilai fonobahadi sisiga: le diala amo laluga nei dagoi ba: mu. Amasea, Isala: ili fi dunu da ilia soge bu samogemu.
3 赫市朋，哀號罷! 因為破壞者已來近了；辣巴的女郎! 你們該哭泣，穿上苦衣哀傷，割傷自己的身體，因為米耳公要與自己的司祭和公卿，同去充軍。
Hesiabone fi dunu! Wele sia: ma! A: iai moilai bai bagade da wadela: lesi dagoi. La: ba uda dilia! Didigia: ma! Wadela: i eboboi abula salawane, da: i dione didigia: ma! Udigili gagoudusa: ili hehenama! Dilia ogogosu ‘gode’ Moulege amola ea gobele salasu amola ouligisu dunu da gilisili gadili mugululi asi dagoi ba: mu.
4 失節的女郎! 你為什麼要誇耀你的山谷是富裕的山谷，仗恃你的寶藏說：「有誰敢來與我對抗﹖
Dilia hohonosu dunu da abuliba: le hidale sia: sala: ? Dilia gasa da fisilala. Dilia abuliba: le dilia gasa bagadeba: le, dunu eno da dilima beda: iba: le, dilima hame doagala: mu, amo dafawaneyale dawa: beba: le, sia: dalala: ?
5 看，我從各方給你召來恐怖──我主萬軍上主的斷語──你們必被驅逐，各自奔逃，再沒人來聚集逃散的人。
Na da ilegeiba: le, beda: su da dilima sisiga: mu. Dilia da hobeamu. Dunu afae afae da hi esalusu gaga: ma: ne hobeamu. Amola dilia dadi gagui dunu bu gilisimusa: , dunu afae da hame ba: mu.
6 雖然如此，日後我仍要轉變阿孟子民的命運──上主的斷語。」
Be amogalu fa: no agoane, Na da A: mone bu bagade gaguiwane hamomu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
7 關於厄東，萬軍的上主這樣說：「難道在特曼已沒有智慧，聰敏的人已計窮才盡了嗎﹖
Hina Gode Bagadedafa da Idome fi ilia hou dawa: le, amane sia: i, “Idome fi dunu da ilia noga: i asigi dawa: su fisibala: ? Ilia fada: i sia: su dunu da ilima fada: ne sia: mu gogoleila: ? Ilia asigiga dawa: digisu huluane da fisi dagobela: ?
8 德丹的居民! 你們該轉身逃遁，藏居深處，因為我要給厄撒烏招來災禍，已到了懲罰他的時候。
Dida: ne dunu! Sinidigili, hobeama! Na da Iso egaga fi amo wadela: lesimu. Bai ilima se imunu eso ilegei da doaga: i dagoi.
9 如果收葡萄的人來到你這裏，決不會留下殘餘；如果盜賊夜間來襲，必要盡力搶取；
Dunu da waini fage faisia, ilia waini fage afae afae waini efega yolesisa. Amola wamolasu dunu da gasia masea, ilia hanai liligi fawane laha.
10 我就要這樣暴露厄撒烏，揭發他的隱處，使他無法躲藏；他的後裔，必被消滅，不再存於自己的鄰邦中。
Be Na da Iso egaga fi huluanedafa fadegai dagoi. Amola Na da ilia wamoaligisu dedebosu huluane, amo ilia bu wamoaligimu hamedei ba: ma: ne, fadegai dagoi. Idome dunu fi huluane da wadela: lesi dagoi. Afae esalebe hame ba: sa.
11 請留下你的孤兒，我必使他們生存，你的寡婦也可託付給我。
Dilia guluba: mano huluane Na ouligima: ne yolesima! Dilia didalo uda! Mae dawa: ma! Na da dili noga: le ouligimu.
12 因為上主這樣說：看，那原來不該飲苦爵的，一定要飲，你要想完全免罰嗎﹖你決不致於免罰，你也該痛飲!
Dunu eno da wadela: i hou hame hamosu, amo da se iasu lai dagoi. Amaiba: le, dilia da abuliba: le se iasu hame ba: mu dawa: sala: ? Hame mabu! Dilia da se iasu dafawane ba: mu.
13 因為，我曾指自己起誓──上主的斷語──波責辣必成為一片荒涼，受人憎恨、侮辱和詛咒；她所有的城市，必要永遠變為荒野。
Na Nisu da ilegei dagoi. Bosela da wadela: i hafoga: i soge agoane ba: mu. Dunu eno da amo beda: iwane fofogadigili ba: muba: le, ilia da ema oufesega: ne, amo ea dioba: le, gagabusu aligima: ne ilegemu. Moilai gagai fonobahadi amo huluane ema gadenene diala da mugululi dagole, eso huluane amaiwane dialebe ba: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
14 我從上主聽得了一個消息，在萬民間傳開了一個號令：「你們該聯盟向她進攻! 你們該起來交戰! 」
Na (Yelemaia) da amane sia: i, “Idome fi dunu! Hina Gode da nama sia: i dagoi. E da sia: adole iasu dunu amo fifi asi gala ilia dadi gagui wa: i gilisili, dilima doagala: musa: momagema: ne amo adomusa: asunasi.
15 因為，看，我已使你成為萬民中最小的，成為人間最可輕賤的。
Hina Gode da hamobeba: le, dilia da gasa hame ba: mu. Amasea, dunu eno da dilima hame nodomu.
16 你高居在石縫的隱處，盤據在峻嶺的山巔。你自以為驚異，你心卷的驕傲欺騙了你。即使你像老鷹一樣高結你的巢穴，我也要從那裏將你推下──上主的斷語。
Dilia gasa fi hou da dilima ogogoi dagoi. Dilisu da dunu eno da dilima beda: i amo dawa: sa. Be ilia da dilima bagade hame beda: i. Dilia fedege agoane gadodili goumi gafulu amoga buhiba ea esalebe hou defele esala. Be Hina Gode, da dilia dafama: ne hedofamu. Hina Gode da sia: i dagoi.”
17 厄東必變成荒野，凡由她那裏經過的人，見了她的種種慘狀，必要唏噓嘆。
Hina Gode da amane sia: i, “Na da Idome amo bagadewane wadela: lesimu. Amasea, dunu eno da baligili ahoasea, ilia da beda: iba: le bagadewane fofogadigimu.
18 她必要像毀滅的索多瑪、哈摩辣及附近的城市一樣──上主說──再沒有人居住，再沒有人在那裏寄宿。
Sodame amola Goumola amola moilali ela sisiga: le diala, amo da wadela: lesi dagoi ba: i. Amo wadela: su defele da Idome fi ilima doaga: mu. Amo soge da eso huluane, dunu fi esalebe hamedei soge ba: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.
19 看，好像一隻雄獅，從約但的叢林上來，走向常綠的牧場；同樣，我也要突然將他們趕走，派我選定的人民來統治。誠然，誰是我的對手﹖誰敢向我提出質問﹖誰是能對抗我的牧人﹖
Laione wa: me da Yodane Hano bega: iwila amo yolesili, bulamagau ha: i manu mola: ya: i gisi soge amoga manebe, amo defele, Na da Idome dunu ilia sogega misini, ili hobeama: ne sefasimu. Amasea, Na da ouligisu dunu amo fi ouligima: ne ilegemu. Nowa da Na agoanela: ? Nowa da Nama doagala: ma: bela: ? Nowa ouligisu dunu da Nama ha lai hamoma: bela: ?
20 為此，請你們聽上主對厄東設計的計謀，對特曼居民策劃的策略：連最弱小的羊也要被人牽去，他們的牧楊也必陷於戰慄中。
Amaiba: le, Na ilegebe nabima! Na da Idome soge fi dunu amola Dima: ne moilai bai bagade dunu ilima se imunu. Ilia mano amola da ga hiougiligai dagoi ba: mu. Amola dunu huluane da amo hou beda: iwane fofogadigili ba: mu.
21 他們倒塌的響聲，震撼大地；哀號之聲，直達紅海。
Idome soge da dafasea, ha lasu bagade nababeba: le, osobo bagade da igugumu. Amola, Agaba Hano Adobo da sedadewane diala. Be beda: ma: ne ha lasu da bagadeba: le, ilia amola da amo sia: nabimu.
22 看，他好像老鷹飛升翱翔，在波責辣上展開自己的翅膀；在那一日，厄東的勇士必心志頹喪，有如臨產的婦女。
Buhiba da ea ougia ilua: le, gududili wa: le ahoa, amo defele, ha lai dunu da Bosela doagala: mu. Amo esoha, uda da mano lamu gadenesea beda: i, amo defele Idome dadi gagui dunu da beda: mu.”
23 關於大馬士革：哈瑪特和阿爾帕得聽到了不好的消息，大起恐慌，像海洋一樣動盪，愁苦得不能安寧。
Hina Gode da Dama: sagase fi ilia hou dawa: le amane sia: i, “Ha: ima: de amola Aba: de moilai bai bagade dunu da da: i dioi sia: nababeba: le, da: i dione dawa: lala. Hano wayabo bagade ea gafului da sa: iboso amoga heda: sa, amo defele da: i dioi da ilima heda: beba: le, ilia da helefimu hame dawa:
24 大馬士革失去勇氣，轉身逃遁，極感戰慄，備受憂慮痛苦，好像一臨產的婦女。
Dama: sagase fi dunu da gasa hame amola beda: iba: le, hobeale asi dagoi. Uda da mano lamu gadenesea, se naba amola hahawane hame ba: sa, amo defele ilia da hamosa.
25 哀哉，有的城邑，享樂的都市，已被摒棄!
Musa: Dama: sagase moilai bai bagade da bagade ba: i amola hahawane dialu. Be wali, amo ganodini, dunu esalebe da hame ba: sa.
26 她的少年將倒斃在廣場，她的戰士在那一日內要悉數滅亡──萬軍上主的斷語──
Amo esoga Na da ema se iasea, ea ayeligi dunu da ea logo ganodini medole legei dagoi ba: mu, amola ea dadi gagui wadela: lesi dagoi ba: mu.
27 我必在大馬士革城牆上放火，吞滅本哈達得的宮闕。
Na da Dama: sagase ea gagoi dobea laluga ulagimu amola hina bagade Beneha: ida: de ea diasu laluga ulagimu. Na, Hina Gode Bagadedafa, da sia: i dagoi.”
28 關於刻達爾和巴比倫王拿步高克服了的哈祚爾諸國，上主這樣說：「起來! 進攻刻達爾，蹂躪東方子民!
Hina Gode da Gida fi amola soge amo da Ha: iso fi ilia ouligi (amo soge Ba: bilone hina bagade Nebiuga: denese da hasalalu lai) ilima amane hamoma: ne sia: i, “Gida fi ilima doagala: ma! Amo gusudili fi wadela: lesima!
29 奪取他們的帳幕和牲畜，帷幔和所有的器具；牽走他們的駱駝，向他們吶喊：四面恐怖。
Ilia abula diasu amola sibi fi wa: i amola ilia diasu abula amola ilia liligi huluane abula diasu ganodini diala, amo lama! Ilia ga: mele amola lama! Amola fi dunu ilima, ‘Beda: su da dilima sisiga: sa’ olelema!
30 哈祚爾的居民! 你們應逃遁遠去，藏匿深處──上主的斷語──因為巴比倫王拿步高已設計謀害你們，已策畫攻擊你們。
Ha: iso dunu! Na da dilima sisasu iaha! Wamoaligimusa: , sedagawane hobeama! Ba: bilone hina bagade, Nebiuga: denese, da dilima doagala: ma: ne ilegei dagoi. E da amane sia: sa,
31 起來，進攻優游閒居，不設門閂，孑然獨居的民族──上主的斷語──
‘Defea! Amo dunu fi da hahawane gaga: i dagoi, ilisu dawa: sa. Be ninia da ilima doagala: mu. Ilia moilai da logo ga: su hame gala amola hame gagili sali agoane ba: sa.’
32 因為搶奪他們的駱駝，劫掠他們成群的牲畜；凡剃去鬢髮的，我必叫他們隨風飄散，由四面八方給他們招來災禍──上主的斷語──
Ilia ga: mele amola laigebo huluane lale dagoma! Na da la: idi huluane amoga amo fi ilia dialuma hinabo dunumuni dadamuni, afagogomu. Amola la: ididili la: ididili, amoga ilima wadela: lesisu iasimu.
33 哈祚爾要變為豺狼的巢穴，永遠荒涼，留下一人，不會再有人居住。」
Na da Ha: iso amo hafoga: i soge agoane eso huluane dialoma: ne hamomu. Sigua wa: me fawane da amo ganodini esalebe ba: mu. Amo ganodini, eso huluanedafa, dunu fi da hame esalebe ba: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
34 猶大王漆德克雅初年，關於厄藍有上主的話傳給耶肋米亞先知說：「
Sedegaia da Yuda soge hina bagade ouligisu hou lai. Amogalu, Hina Gode Bagadedafa da hou amo E da Ila: me fi ilima ilegei, amo nama olelei.
35 萬軍的上主這樣說：看，我要折斷厄藍的弓弩，稱雄的勢力；
E amane sia: i, “Dadi gagui dunu ilia hamobeba: le, Ila: me da gasa lai. Be Na da dadi gagui dunu huluane medole legemu.
36 我要從天下四面八方，給厄藍召來四方的風，使他們隨風飄散，以致沒有一個民族，沒有厄藍的難民。
Na sia: beba: le, fo bagade da la: idi huluane amoga Ila: me wadela: ma: ne misunu. Na da ea fi dunu fifi asi gala huluanedafa amo ganodini esaloma: ne, afagogomu.
37 我必使厄藍在自己性命的人前，驚惶失措；給他們招來災禍，我忿怒的火焰──上主的斷語──派出刀劍追迫他們，直至將他們完全消滅。
Na hamobeba: le, Ila: me fi dunu da ilia ha lai amo da ili medole legemusa: hanai, ilima bagade beda: mu. Na da ougi bagadeba: le, Na da dadi gagui wa: i ili huluane wadela: lesima: ne, ilima asunasili, dunu afae esalebe hame ba: mu.
38 我必在厄藍設立我的寶座，殲滅其中的君王將帥──上主的斷語──
Na da ilia hina bagade amola ouligisu dunu huluane wadela: lesimu. Amasea, amogawi, Na da Na fisu gaguli, ili ouligimu.
39 雖然如此，在末日我仍要轉變厄藍的命運──上主的斷語。」
Be fa: nodafa, Na da Ila: me dunu ilia bu hahawane gaguiwane buhagima: ne, logo doasimu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
