耶利米書 4
1 以色列，若是你歸來──上主的斷語──就應向我歸來；若是你從我面前除去你可惡的偶像，就不應再四處遊蕩；
Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати.
2 若是你以誠實、公平和正義指著「上主永在」起誓，那麼，萬民必因你而蒙受祝福，也因你而得到光榮。
И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати Њим, и Њим ће се хвалити.
3 因為上主對猶大人和耶路撒冷居民這樣說：「你們要開懇荒地，不要在荊棘中播種。
Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње.
4 猶大人和耶路撒冷的居民! 你們應為上主自行割損，除去心上的包皮，以免因你們的惡行，我的憤怒如火彶作，焚燒得無人能熄滅。」
Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца свог, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиђе јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дела ваша.
5 你們應該在猶大宣佈，在耶路撒冷發表，在境內吹起號角，大聲疾呼說：「你們應集合，我們要進攻堅城! 」
Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: Скупите се, и уђимо у тврде градове.
6 你們應該給熙雍指出路標，趕快出逃，絲毫不可遲延，因為我要由北方招來災禍，絕大的毀滅。
Подигните заставу према Сиону, бежите и не стајте, јер ћу довести зло од севера и погибао велику.
7 獅子已衝出牠的叢林，毀滅萬民者已起程走出了他的宮庭，前來使你的地域變為曠野，使你的城邑荒涼，再沒有人居住。
Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с места свог да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима.
8 為此，你們應身穿苦衣，涕泣哀號，因為上主尚未由我們身上撤回衪的烈怒。
За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас.
9 到那一天──上主的斷語──君王與王侯必失去勇氣，司祭必驚駭，先知必驚異；
И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити.
10 人必要說：「哎! 吾主上主! 你的確欺騙了這人民和耶路撒冷說：你們必享平安；其實，刀劍已到我們的咽喉! 」
И рекох: Ах Господе Господе! Баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: Имаћете мир, а мач дође до душе.
11 那時人要對這人民和耶路撒冷說：「荒丘的熱風由曠野向我人民吹來，不是為吹淨，不是為清潔；
У то ће се време казати овом народу и Јерусалиму: Ветар врућ с високих места у пустињи дува ка кћери народа мог, не да провеје ни прочисти.
12 有一股強烈的風應我的命吹來；現在我要去裁判他們。
Ветар јачи од тих доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд.
13 看啊! 他如濃雲湧上來，他的戰車有如旋風，他的戰馬快萵飛鷹! 禍哉! 我們算是完了!
Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! Пропадосмо.
14 耶路撒冷! 洗淨你心內的邪惡，好使你能獲救。你那不義的思念藏在你內，要到何時﹖
Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве?
15 因為由丹傳來信息，由厄弗辣因山聽到了凶信：
Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове.
16 你們應通知人民，轉告耶路撒冷：圍攻的人由遠方前來，向猶大各城高聲吶喊，
Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из далеке земље, и пуштају глас свој на градове Јудине.
17 像護守田地的人將她密密包圍，因為她觸怒了我──上主的斷語。
Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.
18 是你的行徑和作為給你造成了這一切；是你的邪惡使你受苦，受到傷心的痛苦。
Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца.
19 我的肺腑，我的肺腑! 我心已破碎，我心焦燥不寧，我不能緘默! 因為我親自聽到了角聲，開戰的喧嚷。
Јаох утроба, јаох утроба! Боли ме у срцу; срце ми бије; не могу ћутати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну.
20 真是毀滅上加毀滅，全地盡已破壞；我的帳幕突然倒塌，我的帷帳突然毀壞。
Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завеси моји за час.
21 我瞻望敵旗，聞聽角聲，要到幾時﹖
Докле ћу гледати заставу? Слушати глас трубни?
22 這是因為我的人民愚昧，竟不認識我，是些無知的子民，沒有明悟，只知作惡，不知行善。
Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију.
23 我觀望大地，看，空虛混沌，我觀望諸天，卻毫無光亮；
Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.
24 我觀望山岳，它在戰慄，
Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.
25 我觀望看，一個人也沒有，連天空的飛鳥都已逃循；所有的丘陵都在搖撼。
Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле.
26 我觀望，看，農田盡變為荒野，所有的城邑盡毀於上主，毀於上主的烈怒。
Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог.
27 原來上主這樣說：全地固然要荒蕪，但我卻不徹底加以毀滅。
Јер овако говори Господ: Сва ће земља опустети; али нећу сасвим затрти.
28 為此，大地要悲傷，在上諸天要昏暗；因為我說了，再不後悔；決定了，再不撤回。
Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамнети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг.
29 全城的人聽到了騎兵和弓手的喧嚷，都四散逃命，有深入森林的，有爬上山岩的；所有的城市都被放棄，沒有人居住。
Од вике коњика и стрелаца побећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живети.
30 你已被蹂躪還有什麼企圖﹖既使你身被紫綿，佩帶金飾，以鉛華描劃眼眉，使你漂亮，也是徒然! 你的愛人蔑視你，想謀害你的生命。
А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златним, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју.
31 的確，我聽到了仿佛產婦的叫聲，仿佛首次分娩的呻吟，是熙雍女兒在伸開雙手喘息哀嘆：我真可憐．因為我的生命已陷在殘害者手中!
Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца.
