耶利米書 4
1 以色列，若是你歸來──上主的斷語──就應向我歸來；若是你從我面前除去你可惡的偶像，就不應再四處遊蕩；
Ako æeš se vratiti, Izrailju, veli Gospod, k meni se vrati, i ako ukloniš gadove svoje ispred mene, neæeš se skitati.
2 若是你以誠實、公平和正義指著「上主永在」起誓，那麼，萬民必因你而蒙受祝福，也因你而得到光榮。
I kleæeš se istinito, vjerno i pravo: tako da je živ Gospod. I narodi æe se blagosiljati njim, i njim æe se hvaliti.
3 因為上主對猶大人和耶路撒冷居民這樣說：「你們要開懇荒地，不要在荊棘中播種。
Jer ovako veli Gospod Judejcima i Jerusalimljanima: orite sebi krèevinu, i ne sijte u trnje.
4 猶大人和耶路撒冷的居民! 你們應為上主自行割損，除去心上的包皮，以免因你們的惡行，我的憤怒如火彶作，焚燒得無人能熄滅。」
Obrežite se Gospodu, i skinite okrajak sa srca svojega, Judejci i Jerusalimljani, da ne izide jarost moja kao oganj i razgori se da ne bude nikoga ko bi ugasio za zla djela vaša.
5 你們應該在猶大宣佈，在耶路撒冷發表，在境內吹起號角，大聲疾呼說：「你們應集合，我們要進攻堅城! 」
Objavite u Judeji i oglasite u Jerusalimu i recite: trubite u trubu po zemlji; vièite, sazovite narod i recite: skupite se, i uðimo u tvrde gradove.
6 你們應該給熙雍指出路標，趕快出逃，絲毫不可遲延，因為我要由北方招來災禍，絕大的毀滅。
Podignite zastavu prema Sionu, bježite i ne stajte, jer æu dovesti zlo od sjevera i pogibao veliku.
7 獅子已衝出牠的叢林，毀滅萬民者已起程走出了他的宮庭，前來使你的地域變為曠野，使你的城邑荒涼，再沒有人居住。
Izlazi lav iz èeste svoje i koji zatire narode krenuvši se ide s mjesta svojega da obrati zemlju tvoju u pustoš, gradovi tvoji da se raskopaju da ne bude nikoga u njima.
8 為此，你們應身穿苦衣，涕泣哀號，因為上主尚未由我們身上撤回衪的烈怒。
Zato pripašite kostrijet, plaèite i ridajte, jer se žestoki gnjev Gospodnji nije odvratio od nas.
9 到那一天──上主的斷語──君王與王侯必失去勇氣，司祭必驚駭，先知必驚異；
I tada æe, veli Gospod, nestati srca caru i srca knezovima, i sveštenici æe se udiviti i proroci æe se zaèuditi.
10 人必要說：「哎! 吾主上主! 你的確欺騙了這人民和耶路撒冷說：你們必享平安；其實，刀劍已到我們的咽喉! 」
I rekoh: ah Gospode Gospode! baš si prevario ovaj narod i Jerusalim govoreæi: imaæete mir, a maè doðe do duše.
11 那時人要對這人民和耶路撒冷說：「荒丘的熱風由曠野向我人民吹來，不是為吹淨，不是為清潔；
U to æe se vrijeme kazati ovome narodu i Jerusalimu: vjetar vruæ s visokih mjesta u pustinji duva ka kæeri naroda mojega, ne da provije ni proèisti.
12 有一股強烈的風應我的命吹來；現在我要去裁判他們。
Vjetar jaèi od tijeh doæi æe mi; i ja æu im sada izreæi sud.
13 看啊! 他如濃雲湧上來，他的戰車有如旋風，他的戰馬快萵飛鷹! 禍哉! 我們算是完了!
Gle, kao oblak podiže se, i kola su mu kao vihor, konji su mu brži od orlova. Teško nama! propadosmo.
14 耶路撒冷! 洗淨你心內的邪惡，好使你能獲救。你那不義的思念藏在你內，要到何時﹖
Umij srce svoje oda zla, Jerusalime, da bi se izbavio; dokle æe stajati u tebi misli tvoje ništave?
15 因為由丹傳來信息，由厄弗辣因山聽到了凶信：
Jer glas javlja od Dana, i oglašuje zlo od gore Jefremove.
16 你們應通知人民，轉告耶路撒冷：圍攻的人由遠方前來，向猶大各城高聲吶喊，
Kazujte narodima; evo oglašujte za Jerusalim da idu stražari iz daljne zemlje, i puštaju glas svoj na gradove Judine.
17 像護守田地的人將她密密包圍，因為她觸怒了我──上主的斷語。
Kao èuvari poljski staæe oko njega, jer se odmetnu od mene, veli Gospod.
18 是你的行徑和作為給你造成了這一切；是你的邪惡使你受苦，受到傷心的痛苦。
Put tvoj i djela tvoja to ti uèiniše; to je od zla tvojega da je gorko i da ti dopire do srca.
19 我的肺腑，我的肺腑! 我心已破碎，我心焦燥不寧，我不能緘默! 因為我親自聽到了角聲，開戰的喧嚷。
Jaoh utroba, jaoh utroba! boli me u srcu; srce mi bije; ne mogu muèati; jer glas trubni èuješ, dušo moja, viku ubojnu.
20 真是毀滅上加毀滅，全地盡已破壞；我的帳幕突然倒塌，我的帷帳突然毀壞。
Pogibao na pogibao oglašuje se; jer se pustoši sva zemlja, najedanput æe se opustošiti moji šatori, zavjesi moji zaèas.
21 我瞻望敵旗，聞聽角聲，要到幾時﹖
Dokle æu gledati zastavu? slušati glas trubni?
22 這是因為我的人民愚昧，竟不認識我，是些無知的子民，沒有明悟，只知作惡，不知行善。
Jer je narod moj bezuman, ne poznaje me, ludi su sinovi i bez razuma, mudri su da zlo èine, a dobro èiniti ne umiju.
23 我觀望大地，看，空虛混沌，我觀望諸天，卻毫無光亮；
Pogledah na zemlju, a gle bez oblièja je i pusta; i na nebo, a svjetlosti njegove nema.
24 我觀望山岳，它在戰慄，
Pogledah na gore, a gle, tresu se i svi humovi drmaju se.
25 我觀望看，一個人也沒有，連天空的飛鳥都已逃循；所有的丘陵都在搖撼。
Pogledah, a gle, nema èovjeka, i sve ptice nebeske odletjele.
26 我觀望，看，農田盡變為荒野，所有的城邑盡毀於上主，毀於上主的烈怒。
Pogledah, a gle, Karmil je pustinja i svi gradovi njegovi oboreni od Gospoda, od žestokoga gnjeva njegova.
27 原來上主這樣說：全地固然要荒蕪，但我卻不徹底加以毀滅。
Jer ovako govori Gospod: sva æe zemlja opustjeti; ali neæu sasvijem zatrti.
28 為此，大地要悲傷，在上諸天要昏暗；因為我說了，再不後悔；決定了，再不撤回。
Zato æe tužiti zemlja, i nebo æe gore potamnjeti, jer rekoh, namislih, i neæu se raskajati, niti æu udariti natrag.
29 全城的人聽到了騎兵和弓手的喧嚷，都四散逃命，有深入森林的，有爬上山岩的；所有的城市都被放棄，沒有人居住。
Od vike konjika i strijelaca pobjeæi æe svi gradovi, otiæi æe u guste šume i na stijene æe se popeti; svi æe gradovi biti ostavljeni i niko neæe u njima živjeti.
30 你已被蹂躪還有什麼企圖﹖既使你身被紫綿，佩帶金飾，以鉛華描劃眼眉，使你漂亮，也是徒然! 你的愛人蔑視你，想謀害你的生命。
A ti, opustošena, šta æeš èiniti? Ako se i oblaèiš u skerlet, ako se i kitiš nakitom zlatnijem, i mažeš lice svoje, zaludu se krasiš, preziru te milosnici, traže dušu tvoju.
31 的確，我聽到了仿佛產婦的叫聲，仿佛首次分娩的呻吟，是熙雍女兒在伸開雙手喘息哀嘆：我真可憐．因為我的生命已陷在殘害者手中!
Jer èujem glas kao porodiljin, cviljenje kao žene koja se prvi put poraða, glas kæeri Sionske, koja rida, pruža ruke svoje govoreæi: teško meni! jer mi nestaje duše od ubilaca.
