耶利米書 38
1 瑪堂的兒子舍法提雅，帕市胡爾的兒子革達里雅，舍肋米雅的兒子猶加耳，瑪耳基雅的兒子帕市胡爾聽見耶肋米亞向全體人民講話說：「
Na da dunu huluane ilima Hina Gode ea sia: i amane olelei, “Nowa dunu da Yelusaleme ganodini ouesalea, e da gegesu o ha: bagade o olosu amoga bogomu. Be nowa da gadili ahoasea, Ba: bilone fi ilima e gagulaligima: ne olelesea, e da medole legei dagoi hame ba: mu. E da esalumu. Na da Hina Gode Ea sia: i eno ilima olelei, amane,” Na da moilai bai bagade amo Ba: bilone dadi gagui wa: i ilima imunu, amola ilia da huluane gesowale lale dagomu.” Siefadaia (Ma: da: ne egefe), Gedalaia (Ba: sie egefe), Yihuga: le (Sielemaia egefe) amola Ba: sie (Ma: legaia egefe) ilia da na sia: nabi dagoi.
2 上主這樣說：凡留在這城裏的，必死於刀劍、饑荒和瘟疫；凡出降加色丁人的，必能生存：獲得生命如得戰利品一樣，可得生存。
3 上主這樣說：這座城市必交在巴比倫王軍隊的手中，他必佔領這座城市。」
4 眾首長就對君王說：「請將這人處死! 因為他說出了這樣使遺留在城裏的戰士和全體人民喪志的話；實在，這人謀求的，不是人民的福利，而是人民的災禍。」
Amalalu, ilia da hina bagadema asili, amane sia: i, “Amo dunu medole legemu da defea. E da amane sia: dalebeba: le, dadi gagui dunu da beda: su laha. Amola e da dunu huluane moilai ganodini esalebe, ilima ili beda: ma: ne sia: sa. E da dunu hame fidisa. E da ili se nabima: ne fawane hanai galebe.”
5 漆德克雅王答說：「看，他已經在們手中；君王不能反對你們。」
Hina bagade Sedegaia da amane adole i, “Defea! Dilia hanaiga ema hamoma! Na da dilia logo ga: musa: hame dawa: !”
6 他們便將耶肋米亞丟在王子瑪耳基雅在監獄庭院裏有的蓄水池內，用繩將他放下去；池內沒有水，只有污泥；耶肋米亞就陷在污泥裏。
Amaiba: le, ilia da na gagulaligili, efega la: gili, hina bagade egefe Ma: legaia amo ea hano uli dogoi ganodini sanasi. Hano uli dogoi ganodini da hano hame dialu, fafu fawane dialebe ba: i. Amo ganodini na da bosona sa: i dagoi.
7 住在王宮裏的雇士人厄貝得默肋客宦官，聽見人把耶肋米亞放在蓄水池裏。那時君王正坐在本雅明門旁，
Be Ibedemilege (amo da Suda: ne soge gulusu danai dunu, e da hina bagade diasu ganodini hawa: hamonanu), ilia da na hano uli dogoi ganodini sanasi amo nabi. Amo esoga, hina bagade da Bediamini Logo Ga: su amoga fofada: su hamonanu.
8 厄貝得默肋客就從王宮出來，稟告君王說：
Amaiba: le, Ibedemilege da amoga asili, hina bagadema amane sia: i,
9 「我主君王! 這些人對先知耶肋米亞作的事，實在毒辣；他們竟將他丟在蓄水池裏，在那裏他必要餓死，因為城中沒有糧食了! 」
“Hina bagade! Amo dunu ilia da wadela: le hamoi. Ilia da Yelemaia amo hano uli dogoi amo ganodini sanasi. Amogawi, e da dafawane bogomu. Bai moilai bai bagade amo ganodini da ha: i manu hame gala.”
10 王便命雇士人厄貝得默肋客說：「你立即帶三個人去，將耶肋米亞先知，趁他還沒有死，從蓄水池裏拉出來! 」
Amalalu, hina bagade Sedegaia da Ibedemilege ema e da dunu udiana oule asili, na bogosa: besa: le, hano uli dogoi amoga hiougili gadoma: ne sia: i.
11 厄貝得默肋客立即帶了一些人，回到王宮，從儲藏室拿了些破舊衣裳和破舊布片，用繩索給在蓄水池裏的耶肋米亞放下去。
Amaiba: le, Ibedemilege da amo dunu oule asili, hina bagade liligi ligisisu diasu amoga hea abula lale, efega la: gili nama sanasi.
12 雇士人厄貝得默肋客對耶肋米亞說：「請把破舊的衣服和布片，放在你兩腋下，然後把繩放在下面。」耶肋米亞就這樣做了。
E da na efega se nabasa: besa: le, amo hea abula na lobo haguduga ligisima: ne sia: i. Na da amo hamoi dagoi.
13 於是他們用繩索將耶肋米亞從蓄水池裏拉上來；這樣，耶肋米亞纔仍能住在拘留所的庭院裏。
Amalalu, ilia da efega na hano uli dogoi yolesima: ne, hiougili gadoi. Fa: no na da hina bagade diasu gagoi amo ganodini gagili ga: i agoane esalebe ba: i.
14 漆德克雅王派人帶耶肋米亞先知到上主殿宇第三入口處去見他。君王對耶肋米亞說：「我要問你一件事，你什麼也不可對我隱瞞! 」
Eso enoga, hina bagade Sedegaia da, ilia na Debolo ea logo osoda amoga oule misa: ne sia: i. E da nama amane sia: i, “Na da dima adole ba: mu galebe. Di da dafawane sia: huluanedafa nama ima.”
15 耶肋米亞答覆漆德克雅說：「我若稟告你，你豈不要將我處死嗎﹖我若給你出主意，你也不會聽從我! 」
Na da bu adole i, “Na da dafawane sia: huluanedafa dima sia: sea, di da na medole legemusa: sia: mu. Amola na da dima fada: i sia: adole iasea, di da amo sia: hame lalegagumu.”
16 漆德克雅王對耶肋米亞暗地發誓說：「那賜與我們這生命的上主永在，我決不將你處死，決不將你交在這些圖謀你性命者的手中。」
Amaiba: le, hina bagade Sedegaia da wamowane nama amane sia: ne ilegei, “Na da Fifi Ahoanusu Gode E (amo Gode da esalusu ninima iasu) amo Ea Dioba: le agoane ilegesa. Na da di hamedafa medole legemu. Amola na da dunu amo di medole legemusa: hanai, amo ilia lobo da: iya di hame iasimu.”
17 於是耶肋米亞對漆德克雅說：「萬軍的天主，以色列的天主上主這樣說：如果你出去，向巴比倫王將帥投降，你的性命必可保全，這城不至於被焚；你和你全家也必生存。
Amalalu, na da Sedegaiama, Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, amo Ea sia: alofele sia: i, “Di da Ba: bilone hina bagade ea ouligisu dunu amo di gagulaligima: ne ahoasea, di da hame bogomu amola amo moilai bai bagade laluga ulagi dagoi hame ba: mu. Di amola dia sosogo fi da mae bogole, esalebe ba: mu.
18 但是如果你不出去向巴比倫王將帥投降，這城必會被交在加色丁人的手裏，由他們放火燒城，而你也逃不出他們的手。」
Be di da ilima bu gegesea, Ba: bilone dunu da Yelusaleme moilai bai bagade huluane lale, laluga ulagimu. Amola di da hobeale masunu hamedei ba: mu.”
19 漆德克雅王便對耶肋米亞說：「我很害怕那些投降加色丁人的猶太人，將我交在他們手中，任他們凌辱我。」
Be hina bagade da nama bu adole i, “Na da ninia fi dunu amo da hohonone, Ba: bilone dadi gagui fidimusa: asi, ilima beda: i galebe. Amabela: ? Ba: bilone dunu da na ilima ianu, ilia da nama se bagade imunu.”
20 耶肋米亞答說：「他們不會將你交出! 在我對你所說的事上，你只管聽上主的聲音，事必於你有利，你的性命必可保全。
Na da ema amane sia: i, “Ilia da di amo dunuma hame imunu. Dia Hina Gode Ea adole iasu nabima: ne, na da dima edegesa. Amasea, di da hahawane ba: mu, amola dia esalusu hame fisimu.
21 但是，如果你拒絕出降，這就是上主使我預見的事：
Be Hina Gode da na esala ba: su amo ganodini, di ilima gagulaligima: ne hame olesea, fa: no misunu hou nama olelei.
22 看，凡留在猶大王宮的一切婦女，都要被領出，交給巴比倫王的將帥，哭訴著說：對你高唱和平的友人，欺騙了你，愚弄了你；見你雙腳陷入泥淖，就轉背逃遁。
Na esala ba: su ganodini, na da uda huluane Yuda hina bagade diasu ganodini hame bogoi esalebe amo huluane Ba: bilone hina bagade ea dadi gagui ouligisu dunu ilima doaga: ma: ne, oule ahoanebe ba: i. Ilia da ahoasea, sia: dalebe nabima, amane, ‘Hina bagade ea dogolegei dunu ilia da ema ogogoi. Ilia da ea sia: banenesi dagoi. Amola e da wali fafuga bosona sa: i dagoiba: le, ea dogolegei ilia da e yolesi dagoi.”
23 你的妻子兒女，都要被領出，交給加色丁人；連你也逃不出他們的手，終於被巴比倫王捉去；至於這城，必要被火焚毀。」
Amasea, na da eno amane sia: i, “Dia uda amola mano huluane da Ba: bilone dunu ilima oule asi dagoi ba: mu. Amola ilia da di gagulaligimu. Ba: bilone hina bagade da di udigili hawa: hamosu hamoma: ne gagulaligimu, amola e da Yelusaleme laluga nene dagoma: ne ulagimu.”
24 於是漆德克雅對耶肋米亞說：「任何陽不得知道這些話，否則你就該死!
Sedegaia da bu adole i, “Di da nama sia: dalebe amo eno dunuma maedafa olelema. Amasea, di da mae bogole, esalumu.
25 倘若首長們聽說我曾與你談論，而前來問你說：請你告訴我們，你對君王說了什麼﹖你不可對我們隱瞞，否則我們就要你的命! 究竟君王對你說了些什麼﹖
Eagene ouligisu dunu da na da dima sia: dalu nabasea, ilia da misini amola adi sia: dalula: adole ba: mu. Ilia da di da sia: huluane ilima adosea, di mae medole legema: ne ilegele sia: mu.
26 你要回答他們說：我向君王面呈我的請求，請他不要叫我再回到約納堂的家裏去，死在那裏。」
Be di amane sia: ma, ‘Na da Sedegaiama e da na bogoma: ne, bu gagili ga: i diasuga mae asunasima: ne edegenanoma: ne fawane sia: i.’”
27 果然，眾首長前來質問耶肋米亞，他就全依照君王吩咐的話答覆了他們。他們對他無話可說，因為那次的談話，沒有被人竊聽了去。
Amalalu, ouligisu dunu huluane da nama misini, nama adole ba: i. Na da hina bagade Sedegaia ea nama sia: i liligi defele, ilima bu adole i. Ilia da eno hou hamoma: ne hame ba: i. Bai dunu eno da ania sia: dasu hame nabi.
28 這樣，耶肋米亞直到耶路撒冷淪陷的那一天，就住在拘留所的庭院裏。
Amola na da hina bagade diasu gagoi ganodini udigili hawa: hamosu dunu agoane hamonanebe ba: i. Ba: bilone dunu da Yelusaleme lai dagoiba: le fawane yolesi.
