耶利米書 31
1 時候────將作以色列各宗族的天主，他們將作我的人民。
Hina Gode da amane sia: sa, “Eso da misunu amoga Na da Isala: ili fi huluane ilima ilia Godedafa ba: mu, amola ilia huluane da Na fi dunu ba: mu.
2 上主這樣說：逃脫了刀劍的，在曠野中找到了聖寵遇；以色列前來自己巿身的地方。
Hafoga: i soge ganodini, Na da dunu amo da hame bogoi esalu, ilima Na asigi hou olelei. Isala: ili dunu da helebeba: le, helefimu hanai gala: loba,
3 上主自遠處顯示給她說：我愛妳，我永遠愛妳，因此我給妳留了我的仁慈；
Na da sedaga esalu, amoga ili ba: ma: ne misi. Isala: ili dunu! Na da eso huluane mae yolesili, dilima asigi galu. Amola Na da wali mae yolesili, Na eso huluane dialoma: ne asigi hou dilima olelelalumu.
4 我要再修建妳，而妳必建再建立起來；妳必再帶上妳的小鼓，出來歡樂哥舞；
Na da bu eno dili gagumu. Dilia da gesami liligi bu gaguia gadole, hahawane gosa: ma.
5 再在撒馬黎雅山上栽種葡萄，栽種培埴，必有收穫；
Dilia da bu Samelia agolo amo da: iya waini efe sagamu, amola bugi dunu da amo sagai ea fage manu.
6 因為終有一天，守望的人要在厄弗辣因山上嘁說：起來，讓我們上熙雍去，到上主我們的天主那裏去!
Dafawane, eso da doaga: mu amoga sosodo aligisu dunu da Ifala: ime agologa amane wele sia: mu, ‘Ninia da Saione amoga masunu. Hadiga! Ninia Hina Godema heda: la: di.’”
7 因為上主這樣說：你們應為雅各伯歡呼，向為首的民族喝采，傳揚稱讚說：上主救了自己的百姓，以色列的遺民。
Hina Gode da amane sia: sa, “Isala: ili ea houba: le, hahawane gesami hea: ma. Isala: ili da fifi asi gala huluane baligisa. Dilia nodone gesami amane hea: ma! ‘Hina Gode da Ea fi dunu gaga: i dagoi. Huluane hame bogoi esala, E da gaga: i dagoi!’
8 看，我由北地引他們歸來，從大地的盡頭召集他們，其中有瞎子，有跛子，有懷孕的和正在生產的，形成一大隊回到這裏來。
Na da ili gagoe (north) amola osobo bagade bega: bega: amoga lale, oule misunu. Si dofoi, emo gasuga: igi, abula agui uda amola uda da mano lalelegemu gadenesa, amo huluane da ili sigi misunu. Ilia da fi bagadedafa agoane buhagimu.
9 他們含淚前行，我卻撫引導，領他們踏上不會跌倒的坦途，來到溪流旁，因為我是以色列的慈父，厄弗辣因是我的長子。
Na fi dunu da dinanawane amola sia: ne gadolalawane bu misunu amola Na da ili bisimu. Na da hano noga: i amoga ili oule masunu. Na da ili mae dafama: ne, logo noga: idafa amoga ili asula masunu. Na da Isala: ili fi ilima Ada agoane esala, amola Na magobo mano da Ifala: ime.”
10 萬民! 請聽上主的話，向遙遠的海島宣傳說：那
Hina Gode da amane sia: sa, “Fifi asi gala huluane! Na sia: nabima! Amola Na sia: amo soge baligili sedaga amoga olelema. Na da Na fi afagogoi, be Na da ili bu gagadole, sibi ouligisu da ea sibi sosodo ouligisu defele, ili sosodo ouligimu.
11 那昔日驅散以色列的，再要來聚集他們，看守他們像牧童看守自己的羊群。11. 因為上主必拯救雅各伯，比他更強者的手中將他們贖回。
Na da fedege agoane, Isala: ili ea se iasu logo doasi dagoi. Amola gasa bagade fi da Na fi wadela: musa: dawa: i, be Na da Na fi dunu gaga: i.
12 他們將來前來，在熙雍山巔歡呼，湧向上主的美物，飽享穀、麥、酒、油，子牛小羊；他們的心靈好像受灌溉的田園，再也不感憔悴。
Ilia da misini, hahawaneba: le, Saione Goumia gesami hea: mu. Na da hahawane iasu ilima imunu, amo gagoma, waini hano, olife susuligi, sibi amola bulamagau. Ilia da Na iabe hahawane ba: mu. Ilia da ifabi amoga gibu defele daha, amaiwane ba: mu. Ilia hanai defele, ilia da lai dagoi ba: mu.
13 那時，處女必歡欣鼓舞，老幼必相聚同樂，因為我將使的悲哀變成喜樂，仗他們由自己的憂苦中獲得安慰歡樂；
Amasea, uda mano da hahawane gosa: mu. Amola dunu, ayeligi amola da: i hamoi da hahawane bagade dawa: mu. Na da ilia dogo denesimu amola ilia da: i dioi afadenene, bu hahawane hou hamomu.
14 我將以肥脂滋潤司祭的心靈，以美物飽飫我的人民──上主的斷語。
Na da ilia gobele salasu dunu amo sadima: ne, ilima ha: i manu baligili noga: i imunu. Amola Na fi dunu ilia hanai liligi amo ilima imunu. Na, Hina Gode da sia: i dagoi.”
15 上主這樣說：「聽! 在辣瑪有嘆息聲，酸辛哭泣；辣黑耳悲悼自己的兒子，不願接受安慰，因為他們已不存在了! 」
Hina Gode da amane sia: sa, “La: ima moilaiga ilia didigia: be sia: naba. La: ima fi da ilia mano huluane fisili asi dagoiba: le, dinana. Ilima dogo denesimu da hamedei.
16 上主這樣說：「要止往痛哭，不再流淚，因為你的苦終必有報──上主的斷語──他們必會由敵地歸來!
Disu yolesima! Dilia si hano doga: ma! Dilia da dilia mano fidima: ne, gasa bagade hamoi. Amoga, dilia da bidi lamu. Ilia da dilia ha lai sogega mugululi asi. Be ilia da buhagimu.
17 你們的前途大有希望──上主的斷語──你的子孫都要歸回自己的疆域。
Dilia da hobea hahawane ba: mu. Dilia mano da dilima bu misunu. Na, Hina Gode da sia: i dagoi.
18 我實在聽到厄弗辣因在悲歎說：你懲罰了我，我受了杖搫，有如一頭不馴服的公牛犢；你使我歸來，我必歸來，因為你是上主，我的天主x。
Na da Isala: ili dunu ilia sia: naba. Ilia da da: i dioiba: le amane sia: sa, ‘Hina Gode! Ninia da hame fofoi sigua ohe agoai gala. Be Di da Dia sia: nabima: ne ninima olelei dagoi. Nini buhagima: ne oule misa! Dia da ninia Hina Godedafa! Ninia Dima sinidigima: ne momagei dagoi.
19 的確，我離棄你以後，我已後悔；在覺悟以後，我拍腿自慚自愧，因為我又染上了我少年時的恥辱。
Ninia da Di yolesi be fonobahadi ouesalu, Dima bu sinidigima: ne hanai galu. Di da ninima se iabeba: le, ninia da da: i dioiba: le, dialuma fili sa: i. Ninia da gogosia: i dagoi, Bai ninia goihadini esogainini wadela: le hamoi dagoi.’”
20 厄弗辣因豈? 是我的寵兒，我鍾愛嬌子﹖因為我幾時恐嚇他，反倒更顧念他；對他我五內感動，不得不大施愛憐──上主的斷語」。
Hina Gode da amane sia: sa, “Isala: ili! Di da Na dogolegei mano! Di da Na mano amola Na da dima baligili asigisa! Na da dia dio sia: sea, dima asigiwane dawa: lala. Di da Na dogolegei mano. Na da di se mae nabima: ne, asigimu.
21 請你給自己樹立路程碑，設置指路牌，細心回想你走的路線，以往你走過的大道；以色列處女! 回到妳自己的城邑。
Dawa: digisu alalo hahamone, buhagimu logo olelema! Dia asi logo amoga buhagima! Isala: ili fi dunu! Bu misa! Moilai amo dilia yolesi, amoga buhagima!
22 妳要流浪到幾時﹖叛逆的女兒! 因為上主在地上正在創造一件新事：女人包圍男人。
Dilia hame nabasu dunu! Dilia da habowali seda logo aduna amoga masunusa: dadawa: ma: bela: ? Na da hou gaheabolo amola hisu hahamoi dagoi. Uda da dunu gaga: mu - amo da osobo bagade hou hisu agoane. Amo defele, Na da hou hisu hahamoi dagoi.”
23 萬軍的上主，以色列的天主這樣說：「當我轉變他們的命運時，在猶大地和她城市中的人，還要用這話祝賀說：正義的所在，神聖的山嶺! 願上主祝福你。
Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da amane sia: sa, “Na da Na fi dunu ilia sogedafa amoga bu oule masea, ilia Yuda soge amola ea moilai huluane amo ganodini bu amane sia: mu, ‘Hina Gode da Yelusaleme sema agolo amoma hahawane hamomu da defea. E da amo hadigi sogebi amo ganodini esala.’
24 猶大和她各城中的人，農夫和隨羊遷徒的人，將要同住在那裏，
Dunu fi da Yuda soge amola ea moilai huluane ganodini esalebe ba: mu. Amola amo ganodini, ifabi ouligisu dunu amola sibi ouligisu dunu amola ilia sibi wa: i da esalebe ba: mu.
25 因為我要振作困乏的心靈，飽飫一切苦悶的心靈。──
Na da helei nabi dunu amo nasegagimu amola dunu ha: iba: le gasa hame, amo sadima: ne, ha: i manu imunu.
26 至此，我醒來了，我看見了，我的睡眠為我實在甘甜。
Amasea, dunu da amane sia: mu, ‘Na da golale, nedigili, da: i hagi ba: i.’
27 ──上主的斷語──我要給以色列家和猶大家播散人種和獸種；
Na, Hina Gode, da amane sia: sa, ‘Eso da misunu, amoga Na da Isala: ili soge amola Yuda soge amo dunu amola ohe amoga nabamu.
28 就如往昔我曾監視他們，為將他們拔除、破壞、推翻、毀滅、損害；同樣，日後我必要監視他們、為將他們建設、栽培──上主的斷語──
Amola musa: Na da dawa: iwane fadegale fasi amola wadela: lesi, amola mugului, amo defele Na da dawa: iwane bugimu amola hiougimu.
29 在那時裏，人必不再說：「祖先吃了酸葡萄，子孫的牙齒也要酸軟」。
Amo eso doaga: sea, dunu da bu hame sia: mu, ‘Ada amola ame da gamogai waini fage mai - be ilia mano fawane da gamogai nabi.’
30 不，各人只因自己的的罪惡而死；只有吃酸葡萄的人，自己的牙齒才酸軟。
Be nowa da gamogai waini fage nasea, hisu da gamogai nabimu. Amola dunu da hi wadela: i hou hamoiba: le fawane bogomu.”
31 看，時日將到──上主的斷語──我必要與叵家和猶大家訂立新約，
Hina Gode da amane sia: sa, “Eso da misunu, amoga Na da gaheabolo Gousa: su Amo sia: ea bai da Hibulu sia: ganodini molole hame ba: sa. amo Isala: ili dunu amola Yuda dunu ilima hamomu.
32 不像我昔日──握住他們的手，引他們出離埃及時──與他們的祖先訂立盟約；雖然我是他們的夫君，他們已自行破壞了我這盟約──上主的斷語──
Musa: Na da ilia aowalalia ilia lobolele, Idibidi soge yolesimusa: gadili oule asili, ilima Gousa: su hamoi. Be gaheabolo Gousa: su da musa: hamoi defele hame ba: mu. Na da ilima egoa agoane hamoi, be ilia da amo Gousa: su sema nabawane hame hamosu.
33 我願在那些時日，與叵家訂立的盟約──上主的斷語──就是：我要將我的法律放在他們的肺腑裏，寫在他們的心頭上；我要作他們的天主，他們要作我的人民。
Gaheabolo Gousa: su amo Na da Na Isala: ili fi ilima hamomu da agoane ba: mu. Na da Na sema ilia da: i hodo ganodini salimu, amola Na sema ilia dogo da: iya dedemu. Na da ilia Gode esalumu, amola ilia da Na fi dunu esalumu.
34 那時，誰也不教訓自己的近人或弟兄說：「你們該認識上主」，因為不論大小，人人都必認識我──上主的斷語──因為我要寬恕他們的過犯，不再記憶他們的罪惡。
Ilia da afae afae ilia fi dunu eno ilima Godema dawa: su hou bu hame olelemu. Bai ilia huluane, dunu bagade amola fonobahadi, huluanedafa da Na dawa: mu. Na da ilia wadela: i hou gogolema: ne olofomu, amola Na da ilia wadela: i hou bu hamedafa dawa: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
35 那指定太陽照耀白日規定月亮星辰照耀黑夜，撥動海洋使波濤怒號，號稱「萬軍的上主」
Hina Gode da haga ninia hadigi ba: ma: ne, eso iaha. Amola gasi ganodini E da oubi amola gasumuni iaha. E da hano wayabo bagade guma: ne, bibiogosa. Ea dio da Hina Gode Bagadedafa.
36 假若這些規定已由我面前消失──上主的斷語──以色列種族在我面前也就永不再是一個民族。
Amo osobo bagade hou da dialebe ba: sea, Isala: ili fidafa agoane dialebe ba: mu. Bai Hina Gode da agoane ilegei dagoiba: le.
37 上主這樣說：假若能測量在上的諸天，能探察在下大地的基礎，我也就因他們所做的一切，拋棄整個以色列種族──上主的斷語」。
Osobo bagade dunu da mu amola osobo bagade bai, amo ilia ba: de amola sedade defei dawa: mu da hamedei. Amo defele, Hina Gode da Ea fi Isala: ili amo ilia hou hamobeba: le higale yolesimu da hamedei. Hina Gode da sia: i dagoi.
38 看，時日將到──上主的斷語──上主的城市必要重建，不佰自哈納乃布堡直到角門，
Hina Gode da amane sia: sa, “Eso da doaga: mu, amoga Yelusaleme da bu gaguli, Na moilai bai bagadedafa agoane bu ba: mu. Ilia bu hiougisia, moilai bai bagade da Hana: niele diasu gado gagagula heda: i amoga guma: asili, Sisigagala: i Logo Ga: su amoga doaga: mu.
39 而且測量的繩墨還要向外伸展，直到加勒布丘，再轉向哥阿；
Amola bega: alalo da bu guma: asili, Ga: ilebe Agolo amo baligili, Goua: be sogebiga doaga: mu.
40 滿了屍首和灰燼的整個山谷，以及直到克德隆溪流和東邊馬門角旁所有木田地，都將祝聖給上主，永不再遭受」。
Fago sogebi huluanedafa, bogoi dunu uli dogosu sogebi amola isu salasu sogebi amola soge huluane Gidalone Hano gadodili amo gusudili asili Hosi Logo Holei amoga doaga: sa, amo huluane da Na sema soge dialebe ba: mu. Yelusaleme da eso huluane dialumu. Moilai bai bagade da ha lai amoga mugului amola wadela: lesi dagoi bu hamedafa ba: mu.”
