耶利米書 29
1 以上是先知耶肋米亞從耶路撒冷給被擄去的長老、司祭和先知，以及拿步高從耶路撒冷擄往巴比倫的其餘民眾寄送的書信全文──
Na da gobele salasu dunu, balofede dunu, ouligisu dunu amola dunu huluane amo Nebiuga: denese da Yelusaleme amoga lale, afugili Ba: bilone sogega oule asi, ilima meloa dedene i.
2 耶苛尼雅王與太后和太監，猶大和耶路撒冷的政要、技工及鐵匠，離開耶路撒冷之後，
Musa: Yuda hina bagade Yehoiagini, ea: me, hina bagade diasu eagene ouligisu dunu amola bagade dawa: su hawa: hamosu dunu huluane da mugululi asi dagoi ba: i. Amogalu fa: no, na da meloa dedene i.
3 猶大王漆德克雅派沙番的兒子厄拉撒和希則克雅的兒子革瑪黎雅以巴比倫見巴比倫王拿步高，耶肋米亞便託他們帶去──信上說：「
Hina bagade Sedegaia da Elasa (Sia: ifa: ne egefe) amola Gemalaia (Hiligaia egefe) amo hina bagade Nebiuga: denese ilima asunasimusa: dawa: i. Na da na meloa dedene, elama i.
4 萬軍的上主，以色列的天主，向由耶路撒冷被擄往巴比倫的全體俘虜這樣說：
Na da agoane dedei, “Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da dunu huluane amo Nebiuga: denese da Yelusaleme amoga lale, Ba: bilone amoga afugili oule masa: ne, Hina Gode da logo doasi, ilima amane sia: sa,
5 你們應建築房屋居住，種植田園，吃田園的出產；
‘Dilia diasu gaguli, hahawane fima. Ifabi bugili, ha: i manu faili manu.
6 自己娶妻，生養兒女，也給自己的子女娶妻擇夫，生養兒女；在那裏繁殖，不要減少。
Uda lasu hou hamone, mano lama. Amola dilia mano da uda lamu amola mano lalelegema: mu. Dilia fi idi da mae fonobone, heda: mu da defea.
7 在我令你們流徙所到的城裏，你們應尋求當地的平安，
Na da dili Ba: bilone moilai bai bagadega udigili hawa: hamoma: ne, logo fodoi. Amaiba: le, amo moilai bai bagade fidima: ne, dilia hawa: hamoma. Amo moilai bai bagade fi ilia da hahawane bagade gaguiwane dialoma: ne, Nama sia: ne gadoma. Bai ilia da bagade gaguiwane ba: sea, dilia amola da bagade gaguiwane ba: mu.
8 為當地祈禱上主，以色列的天主這樣說：不要讓你們中間的先知和卜卦師欺騙你們，不要聽信他們所作的幻夢，
Na, Hina Gode, Isala: ili fi ilia Gode, da dilima sisasu iaha. Balofede dunu dilia gilisili esala da hobea misunu hou dawa: be olelesa. Be ilia da ogogosa, amola dilima ogogosa: besa: le, ilia sia: mae nabima. Ilia simasia ba: i liligi mae dawa: ma.
9 因為這些人奉我名給你們預言謊話，我並沒有派遣他們──上主的斷語──
Ilia da Na Dioba: le, dilima ogogosa. Na da amo dunu hamedafa asunasi. Na, Hina Gode Bagadedafa da sia: i dagoi.’
10 上主只這樣說：巴比倫的七十年期限一滿，我必首顧你們，給你們履行我的諾言，領你們回到這地方。
Hina Gode da amane sia: sa, ‘Ba: bilone fi ilia dilima ouligibi ode70 da gidigisia, Na da dilima asigi hou bu olelemu. Na da dilia sogedafa amoga buhagima: ne oule misunu.
11 誠然，我知道我對你們所懷的計劃──上主的斷語──是和平而不是災禍的計劃，令你們有前途，有希望。
Na fawane da Na dilima imunu ilegei dawa: Amo ilegei da dilima wadela: su hame be hahawane hou fawane imunu. Amo ilegei da dilima hobea misunu hou, hahawane esaloma: beyale bagade hou amo dilia hanai liligi, amo dilima iasimu.
12 那時你呼求我，前來懇求我，我必俯聽；
Amasea, dilia da Nama wele sia: mu. Dilia da Nama sia: ne gadomu, amola Na da dilima bu adole imunu.
13 尋找我，必找到我，因為你們是全心尋求我。
Dilia da Na hogoi helemu amola dilia da Na ba: mu. Bai dilia da dilia dogoga asigi dawa: su huluanedafa amoga Na hogoi helemu.
14 我必將我自己顯示給你們──上主的斷語──轉變你們的命運：從我驅逐你們所至的各國各地召集你們──上主的斷語──領你們回到我以前使你們從那裏被擄去的地方。
Dafawane! Dilia da Na ba: mu amola Na da dilia sogedafa amoga bu oule masunu. Na da soge huluane amola sogebi huluane amoga Na da musa: dili afagogoi, amoga Na da dili bu gagadole, dilia sogedafa (amoga Na da dili musa: mugululi masa: ne fadegai) amoga bu oule masunu. Na Hina Gode, da sia: i dagoi.’
15 因為上主論及坐在達味寶座上的君王，和住在這城裏的全體人民，即沒有與你們同去充軍的兄弟，這樣說：
Dilia da sia: sa, Hina Gode da Ba: bilone soge ganodini balofede dunu dilima iaha.
16 萬軍的上主這樣說：看，我必給他們招來戰爭、饑饉和瘟疫，使他們有如壞得不可吃的爛無花果，
Hina Gode Ea sia: nabima, ‘Na da hina bagade amo da Da: ibidi ea musa: ouligi soge amo ouligisa, amola dilia sosogo fi dunu amo da dili gilisili hame mugululi asi,
17 以戰爭、饑饉和瘟疫窮迫他們，使他們在地上各國遭受虐待，在我驅逐他們所到的各民族中，成為咒罵、驚恐、嘲笑、詛咒的對象，
amo dunuma Na da gegesu amola ha: amola olo ilima iasimu. Na da ili figi fage dasaiba: le, manu da hamedei, amo defele hamomu.
18 因為他們沒有聽從我的話──上主的斷語──我不斷給他們派遣我的僕人先知，他們卻沒有聽從──上主的斷語──
Na da gegesu amola ha: ga bogosu amola oloi bagade amoga ili sefasimu. Amola osobo bagade fifi asi gala da ili ba: beba: le, beda: iwane fofogadigimu. Na da soge hisu hisu amoga ili afagogomu. Amola amogai esalebe dunu da ili ba: beba: le, beda: iwane fofogadigimu. Ilia da ilima oufesega: mu, amola ilia dioba: le gagabusu aligima: ne ilegemu.
19 至於你們，這些我由耶路撒冷遷往巴比倫的全體俘虜，你應該聽從上主的話。
Ilia da Na sia: amo Na da balofede dunu ilia lafidili iasilalu amo hame nababeba: le, amo se nabasu da ilima doaga: mu. Ilia da nabimu higa: i galu.
20 也許你們要說：上主在巴比倫給我們興起一些先知。
Dilia dunu huluane Na da Ba: bilone sogega mugululi masa: ne asunasi! Na, Hina Gode, Na sia: nabima!’
21 但萬軍的上主，以色列的天主，論及奉我名給你們預言謊話的科拉雅的兒子阿哈布，和瑪阿色雅的兒子漆德克雅這樣說：看，我必將他們交在巴比倫王拿步高的手中，在你們面前將他們處決；
Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da A: iha: be (Goula: ia egefe) amola Sedegaia (Ma: iasia egefe) ela hou olelei dagoi. Ela da Ea Dioba: le, dilima ogogolala. Hina Gode da A: iha: be amola Sedegaia amo hina bagade Nebiuga: denese ea lobo da: iya amoma imunu. Amasea, Nebiuga: denese da dilia ba: ma: ne, amo dunu medole legemu.
22 在巴比倫的一切猶大俘虜，必拿他們當詛咒說：願上主使你像巴比倫王用火烙死的漆德克雅和阿哈布!
Hobea, Yelusaleme dunu da Ba: bilone sogega mugululi asi, amo ilia da gagabusu aligima: ne ilegemusa: dawa: sea, da agoane sia: mu, ‘Nebiuga: denese da Sedegaia amola A: iha: be ela esaleawane gobesili, ela da bogoi. Hina Gode da dima amo defele hamoma: ne, na da dima gagabusu aligima: ne ilegesa.’
23 因為他們在以色列中間行了敗德的事：姦污人的妻子，妄用我的名字，說我沒有吩咐的話；這是我知道的，我就是見證──上主的斷語。」
Amo hou da elama doaga: mu, bai ilia da wadela: ledafa hamobeba: le. Ela da inia uda adole lasu amola Hina Gode Ea Dioba: le ogogosu. Ela da Hina Gode Ea higa: i liligi hamoi. E da ela hamoi amo ba: i dagoi amola fofada: su amo ganodini, E da ba: su dunu esala. Hina Gode da sia: i dagoi.”
24 你應對乃赫藍人舍瑪雅這樣說：
Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da nama na da Siema: ia (Nihelame dunu) ema sia: ma: ne sia: i. Bai Siema: ia da Yelusaleme fi dunu huluane amola gobele salasu dunu Sefanaia (Ma: iasia egefe) amola eno gobele salasu dunu huluane ilima meloa dedene i. Siema: ia da Sefanaiama amane dedene i,
25 萬軍的上主，以色列的天主這樣說：因為你以自己的名義，給在耶路撒冷的全體人民，和司祭瑪阿色雅的兒子責法尼雅，及所有的司祭致書說：「
26 上主立你代替司祭約雅達為司祭，作上主殿宇的監督，為拘捕一切自充知的狂妄之徒，給他帶上腳鐐鐵枷。
“Hina Gode da di Yihoiada amo ea sogebi lama: ne gobele salasu hamoi. Amola wali di da bisili ouligisu dunu Debolo Diasuga gala. Dia hawa: hamosu da agoane gala. Nowa doulasi dunu hisu da balofede hi sia: sea, amo di sia: inega la: gili, ouli bulu agoane ea galogoa gasisalima.
27 為什麼你至今還不責斥向你自稱為先知的阿納托特人耶肋米亞﹖
Di da abuliba: le amo hou Yelemaia (A: nadode dunu) ema hame hamobela: ? Bai e da ogogole balofede ea dioba: le, ninia fi dunu ilima sia: dalu.
28 他竟派人到巴比倫對我們說：為期尚遠；不如建屋居住，種植田園，吃田園的出產! 」
Ea logo hedofama! Bai e da dunu fi Ba: bilone sogega esala ilima ilia da ode bagohame amogawi udigili hawa: hamomuba: le, ilia da diasu gaguli, moi dogole, ha: i manu bugili, amola amo faili moma: ne sia: i.”
29 司祭責法尼雅當面將這書信念給先知耶肋米亞聽了。
Sefanaia da nama amo meloa idili i.
30 於是有上主的話傳給耶肋米亞說：
Amalalu, Hina Gode da nama amane sia: i,
31 「你派人對全體俘虜說：論及乃赫藍人舍瑪雅，上主這樣說：因為舍瑪雅沒有我的委派，竟向你們說預言，叫你們相信謊言，
32 為此上主這樣說：看，我必懲罰乃赫藍人舍瑪雅和他的後裔：他的後代必沒有一個人住在這民族中，能見到我賜給我人民的幸福──上主的斷語──因為他說了背叛上主的話。」
“Dunu huluane Ba: bilone sogega mugululi asi, ilima Siema: ia ea hou olelema: ne, Na sia: adosima, amane, ‘Na, Hina Gode, da Siema: ia amola egaga fi huluane ilima se imunu. Na da e hamedafa asunasi. Be e da ogogole e da balofede dunu sia: i, amola dilima bagade ogogoi. Na da fa: no Na fi dunuma hahawane hamomu. Be e da amo hou mae ba: le, bogomu. Bai e da Na fi ilia Nama odoga: ma: ne olelei. Na, Hina Gode da sia: i dagoi.’”
