耶利米書 27
1 猶大王約史雅的兒子漆德克雅第四年，上主有這話傳給耶肋米亞說：「
Sedegaia (Yousaia egefe) da Yuda fi hina bagade ouligibi hou lai. Amalalu, Hina Gode da nama,
2 上主對我這樣說：你要備製繩索和木軛，放在你頸上；
na da bulamagau gadofo amola ifa bulufalegele, liligi lale, “youge” hamone, na galogoa amoga gasisalima: ne sia: i.
3 然後託那些來耶路撒冷覲見猶大王漆德克雅的使者，送給厄東王和摩阿布王，阿孟子民的王和提洛王以及漆冬王，
Amalalu, Hina Gode da nama na da sia: amo Idome, Moua: be, A:mone, Daia amola Saidone amo ilia hina bagade ilima sia: adosima: ne sia: i. Amo fi dunu ilia sia: alofele iasu dunu ilia da hina bagade Sedegaia amo gousa: musa: , Yelusalemega misi esalu.
4 吩咐他們對自己的主上說：萬軍的上主，以色列的天主這樣說：你們應如此對你們的主上說：
Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da nama na da ilia hina bagade sia: agoane olelema: ne sia: i,
5 是我以我的大能和我伸展的手臂，創造了大地、人類及地面上的走獸，我能把大地賜給我喜歡給的人。
“Dilia hina bagade huluane ilima amane olelema! Na gasa bagade amoga Na da osobo bagade amola dunu fi amola ohe fi huluane osobo bagadega esala, amo huluane hamoi. Amola Na da Na gasa amo Na hanaiga fawane, eno dunuma iaha.
6 現在我把這些土地交在我的僕人巴比倫王拿步高的手中，連田野的走獸我也賜給他，作他的奴隸；
Na da dilia soge huluane amo Na ilegei hawa: hamosu dunu Nebiuga: denesema imunu. Amola dunu huluane amola sigua ohe fi da ea hawa: hamosu hamomu.
7 列國要作他、他的兒子和孫子的奴隸，直到他國家的時運終於來到──他也不例外──那時必有強盛的民族和強大的君王來使他作奴隸。
Fifi asi gala huluane da ea udigili hawa: hamosu hamomu. Egefe amola e amola da amo fifi asi gala ouligilalu, amasea eso Na ilegei da doaga: sea, ea fi amola da dafamu. Amasea, eno gasa bagade fi amola gasa bagade hina bagade, ilia da ea fi ouligimu.
8 若一個民族或國家，不願作巴比倫王拿步高的奴隸，或不願屈服在巴比倫王軛下，我必以戰爭、饑饉和瘟疫懲罰這民族──上主的斷語──直至將他們悉數交在他手中。
Be nowa fifi asi gala o hina bagade ea fi da ea ouligibi higale, hame nabasea, Na da amo fi gegesu amola ha: amola olo amoga se imunu. Amasea, Na da logo doasimuba: le, Nebiuga: denese da amo fi wadela: lesimu fawane.
9 所以你們不要聽從常對你們說：「你們決不會作巴比倫王的奴隸」的先知、占卦師、卜夢者、巫士和術士的話，
Dilia balofede dunu o nowa da fa: no misunu hou dawa: , hi fawane sia: sa, (e da simasia ba: sa o bogoi a: silibu amoma sia: sa o wamuni dawa: su hou amo ganodini ba: sa amola ogogole sia: sa) amo huluane mae nabima. Ilia huluane da dilia Ba: bilone hina bagade ea sia: mae nabima: ne sia: sa.
10 因為他們給你們預言的只是謊話，致使你們遠故土，叫我驅逐你們，令你們趨於滅亡。
Ilia da dilima ogogosa. Ilia hamobeba: le, dilia da dilia soge yolesili, soge sedagaga mugululi asi dagoi ba: mu. Na da dili ga sefasimu, amola dilia da wadela: lesi dagoi ba: mu.
11 至於引領接受巴比倫王的軛，甘願作他奴隸的民族，我必使他們仍留在本土──上主的斷語──在那裏安居樂業。
Be nowa fi da Ba: bilone hina bagade ea sia: nabasea amola ea hawa: hamosea, Na da amo fi ilia sogedafaga esaloma: ne amola ha: i manu bugima: ne, logo doasimu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
12 我於是全依照這些話轉告猶大王漆德克雅說：「你應引頸接受巴比倫王的軛，服事他和他的人民，你們纔可生存。
Na da Yuda hina bagade Sedegaia ema defele sia: i, amane, “Ba: bilone hina bagade ea sia: nabawane hamoma! Dilia da ea amola ea fi dunu ilia hawa: hamosu hamosea, dilia da esalumu.
13 為什麼你和你的人民寧願死於刀劍、饑饉和瘟疫，如同上主對不願服事巴比倫王的民族所警告的呢﹖
Abuliba: le di amola dia fi dunu da gegesuga o ha: ga o oloiga bogoma: bela: ? Hina Gode da sia: i dagoi. Nowa fi da Ba: bilone hina bagade ea sia: hame nabasea da agoaiwane bogogia: mu.
14 你們不要聽從對你們說：「不要服事巴比倫王」的先知的話，因為他們給你們預言的只是謊話；
Balofede dunu da dima Ba: bilone hina bagade da mae hasalasima: ne gegema: ne sia: sa, amo mae nabima! Ilia da dilima ogogosa.
15 我並沒有派遣他們──上主的斷語──他們竟奉我的名向你們預言，叫我驅逐你們，使你們和對你們說預言的先知同趨滅亡。」
Hina Gode Hisu da amo dunu ilia da Ea Dioba: le ogogosa, amo hamedafa asunasi sia: i. Amaiba: le, E da dili gadili sefasili, dili amola ogogosu balofede dunu da gilisili, medole legei dagoi ba: mu.”
16 對司祭和這全體人民我也曾警告說：「上主這樣說：你們的先知們對你們說：看，上主殿宇的器皿，現在快要由巴比送回來了! 你們不要聽信，因為他們對你們預言的只是謊話。
Amalalu, na da gobele salasu amola balofede dunu ilima Hina Gode Ea sia: i liligi olelei, amane, “Ogogosu balofede dunu da Debolo liligi ida: iwane da hedolo Ba: bilone sogeganini bu Yelusaleme amoga gaguli misi dagoi ba: mu. Be ilia sia: mae nabima!
17 你們不要聽信他們，只管服事巴比倫王，就必生存。為什麼要使這城變為荒野﹖
Ba: bilone hina bagade ea sia: nabawane hamoma. Amasea, dilia da esalumu. Yelusaleme da abuliba: le wadela: lesi isu gegedole liligisu agoane ba: ma: bela: ?
18 假使他們是先知，真有上主的話，請他們祈求萬軍的上主，使尚留在上主殿宇，猶大王宮和耶路撒冷的器皿，不致運到巴比倫去。
Ilia da dafawane Na balofede dunu esala ganiaba, amola ilia da Na sia: lai dagoi ganiaba, ilia da Na, Hina Gode Bagadedafa, amoma Na da liligi ida: iwane gala Debolo diasu amola hina bagade diasu ganodini hame wamolai gala: loba, amo Ba: bilone dunu Ba: bilone sogega mae gaguli misa: ne logo hedofama: ne, Nama agoane adole ba: mu da defea.”
19 因為萬軍的上主這樣論到銅柱、銅海和銅座，以及在這城剩下的殘餘器皿，
20 即巴比倫王拿步高把猶大王約雅金的兒子耶苛尼雅，及猶大和耶路撒冷所有的貴族，從耶路撒冷擄到巴比倫時，沒有帶走的器皿，
(Ba: bilone hina bagade Nebiuga: denese da Yuda hina bagade Yehoiagini (Yihoiagimi egefe) amola Yuda amola Yelusaleme ouligisu dunu amo Ba: bilone sogega afugili oule asiba: le, e da liligi bagohame gaguli asi. Be e da balase duni bugi amola balase ofodo bagade amola balase hosiga hiougi ‘gaguli fula ahoasu’ amola eno Debolo liligi ida: iwane gala, hame gaguli asi).
21 萬軍的上主，以色列的天主論到這些尚存在上主殿宇、猶大王宮和耶路撒冷的器皿，這樣說：
“Na da Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode! Na sia: nabima! Liligi ida: iwane gala Debolo diasu amola Yelusaleme hina bagade ea diasu ganodini diala,
22 都要運到巴比倫去，留在那裏，直到我再來眷顧的一天──上主的斷語──那時，我必再取回來，放在原處。」
amo huluane Ba: bilone hina bagade da Ba: bilone sogega gaguli masunu. Amogawi, ilia da dialumu. Amalalu, Na da amo bu dawa: sea, Na da amo liligi bu Yelusalemega dialoma: ne bu gaguli misunu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
