耶利米書 26
1 猶大王約史雅的兒子約雅金即位之初，上主有這話傳給耶肋米亞說：「
Yihoiagimi (Yousaia egefe) da Yuda hina bagade hou lai dagolalu,
2 上主這樣說：你去站在上主殿宇的庭院裏，對猶大各城凡來到上主殿內朝拜的人，說我命你對他們應說的一切話，一句也不可減少。
amalalu, Hina Gode da nama amane sia: i, “Dia Debolo gagoi amo ganodini lelu, Na sia: dima sia: ma: ne olelei, amo huluane dunu amo da Yuda moilaiga guiguda: nodone sia: ne gadomusa: misi, ilima Na sia: olelema. Sia: huluanedafa, afae mae fisili, olelema!
3 或許他們會聽從，終於各自離棄自己的邪道，使我後悔而不降曾因他們行事邪惡，給他們想降的災禍。
Amabela: ? Dunu da nabimu amola ilia wadela: i hou yolesima: bela: ? Ilia da agoane hamosea, Na da Na asigi dawa: su afadenene, wadela: su Na ilia wadela: i hou hamobeba: le ilima iasimusa: ilegei, amo ilima hame iasimu.”
4 你應對他們說：上主這樣說：假使你們不聽從我，不遵行我給你們當面頒佈的法律，
Hina Gode da nama, na da Ea sia: ilima alofele imunu sia: i, “Na, Hina Gode, da dilima Na sia: nabima: ne, amola Na olelesu fa: no bobogema: ne sia: i dagoi.
5 不聽信我不斷給你們派來，而你們不聽從我的僕人──先知們的話，
Amola Na hawa: hamosu dunu, amo da balofede dunu Na dilima asula ahoanana, amo ilia sia: nabima: ne sia: i. Be dilia da ilia sia: hamedafa nabi.
6 我必使這殿像史羅一樣，使這城成為舉世萬民詛咒的對象。」
Dilia da mae sinidigili, hame nabasu hou bu hamonanea, Na da Debolo diasu amoga hou Na da Siailou amoga hamoi, defele hamomu. Amasea, osobo bagade fifi asi gala dunu huluane da Yelusaleme ea dioba: le, gagabusu aligima: ne ilegemu.”
7 司祭和先知以及全體人民，都聽見耶肋米亞在上主殿裏宣布了這些話。
Gobele salasu dunu amola balofede dunu amola dunu huluane da Na Debolo ganodini sia: i liligi huluane nabi.
8 當耶肋米亞講完了上主命他向全體人民應說的一切話以後，司祭和先知以及全體人民就拿住他說：「你真該死!
Amola na da Hina Gode Ea adosi huluane sia: i dagolesiloba, ilia da na gagulaligili, bagade wele sia: i, amane, “Di da amo sia: sia: beba: le, ninia di medole legemu da defea.
9 為什麼你奉上主的名預言說：這殿必要像史羅，這城必要荒蕪，而沒有人居住呢! 」全體人民都在上主的殿裏集合起來反對耶肋米亞。
Di da abuliba: le, Hina Gode Ea Dioba: le, amo Debolo da Siailou agoane ba: mu amola amo moilai wadela: lesi dagoi amola amo ganodini dunu afae hame esalebe ba: mu, amo abuliba: le sia: bela: ?” Amalalu, dunu huluane da nama guba: le sisiga: i.
10 猶大的民事官員聽到發生了這事，便從王宮上到上主殿裏，坐在上主殿宇的新門口。
Yuda ouligisu dunu da amo hou hamobe nababeba: le, hina bagade diasu yolesili, Debolo diasuga hehenane, Logo Ga: su Gaheabolo gadenenewane lelu.
11 司祭和先知便對官員和全體人民說：「這人該死，因為他預言反對這城，你們也親耳聽見了。」
Amalalu, gobele salasu amola balofede dunu da ouligisu dunu amola dunudafa ilima amane sia: i, “Amo dunu da ninia moilai bai bagade amoma wadela: lesimusa: sia: beba: le, ema fofada: nanu medole legemu da defea. Dilia da ea hou amo dilia gega nabi dagoi.”
12 耶肋米亞遂答覆官員和全體人民說：「是上主派我預言你們剛纔聽到一切反對這殿和這城的話。
Amalalu, na da amane sia: i, “Hina Gode Hisu da sia: amo na da Debolo amola moilaiga huluane alofele sia: ma: ne, asunasi.
13 現在你們應該改善你們的品行和作為，聽從上主你們天主的勸告，上主就必會後悔自己曾決意要給你們降的災禍。
Dilia esalusu hou amola hamobe hou huluane afadenene, Hina Gode Ea sia: nabima. Amai galea, E da Ea asigi dawa: su afadenene, wadela: su amola se iasu amo E da dilima iasima: ne sia: i, amo dilima hame iasimu.
14 至於我，看，我已在你們手裏，你們看看怎樣好，怎樣對，就怎麼對待我。
Be na! Na da dilia gasaga gagulaligi dagoi. Dilia da dilia asigi dawa: su amoga nama moloi hou hamoma.
15 但你們卻要切實知道：你們若殺害我，便是給自己和這城與其中的居民招來無辜的血債，因為實是上主派了我來，給你們當面宣布這一切話。」
Be amo noga: le dawa: ma. Dilia da na medole legelalu, dilia da wadela: i hame hamoi dunu giadofale medole legei dagoi ba: mu. Bai Hina Gode Hisu da na dilima sisasu ima: ne asunasi dagoi.”
16 官員和全體人民於是對司祭和先知說：「這人不該死，因為他是奉上主我們天主的名，向我們發言。」
Amalalu, ouligisu dunu amola dunudafa ilia da gobele salasu amola balofede dunu ilima amane sia: i, “Amo dunu da ninia Hina Gode Ea Dioba: le, ninima sia: i. E medole legemu da defea hame.”
17 且有地方上的一些長老也相繼起來，對集合在場的全體人民說：「
Amalalu, asigilai dunu mogili da lelu, dunu huluane gilisi ilima amane sia: i,
18 在猶大王希則克雅時日內，有摩勒舍特人米該亞先知，曾對全體猶大人民發言說：萬軍的上主這樣說：「熙雍要變為耕，耶路撒冷將成為廢墟，聖殿的山必化為樹木叢生的丘陵。
“Hesigaia da Yuda hina bagade esaloba, balofede dunu Maiga (Moulesede moilai dunu) da dunu huluane ilima Hina Gode Bagadedafa Ea sia: agoane olelei, ‘Saione moilai da bugili nasu soge osobo gidinai dagoi agoane ba: mu. Yelusaleme da wadela: sea, mugului liligi lelegela heda: su agoane ba: mu, amola Debolo agolo da iwila agoane ba: mu.’
19 猶大王希則克雅和猶大又何曾將他處死﹖豈不是敬畏上主，求上主開恩，致使上主反悔不降自己對他們曾決意要降的災禍嗎﹖為什麼我們要自找苦受，做這窮凶極惡的事﹖」
Hina bagade Hesigaia amola Yuda fi dunu da Maiga hame medole legei. Be Hesigaia da Hina Godema nodone hamosu, amola E da ema hahawane ba: ma: ne, nabasu hou hamosu. Amalalu, Hina Gode da Ea asigi dawa: su afadenene, wadela: su E da ilima iasima: ne sia: i, amo hame iasi. Be wali, ninisu da wadela: su bagadedafa ninima doaga: ma: ne, logo fodosa.”
20 此外，有一人，克黎雅特耶阿陵人舍瑪雅的兒子烏黎雅，也曾奉上主的名說過預言。他說預言反對這城和這地，與耶肋米亞的話完全一樣。
(Eso enoga, dunu eno amo Iulaia [e da Siema: ia egefe amola ea moilai da Gilia: de Yilimi], e da Hina Gode Ea Dioba: le Yelusaleme amola Yuda fi da wadela: su ba: mu amo ba: la: lusu.
21 當時的約雅金與其所有軍政官員聽到了他的話，王就設法要殺他。烏黎雅聽見了就害怕，逃往埃及去了。
Yuda hina bagade Yihoiagimi amola ea dadi gagui dunu amola eagene ouligisu dunu da Iulaia ea sia: i nababeba: le, e medole legemusa: ilegei. Be Iulaia da ilia ilegei nababeba: le, Idibidi sogega hobea: i.
22 約雅金王遂派人到埃及去，即派阿革波爾的兒子厄耳納堂和隨從他的一些人到埃及去，
Be hina bagade Yihoiagimi da dunu ea dio amo Elena: ida: ne (A: gabo egefe) amola dunu eno Iulaia gagulaligimusa: Idibidi sogega asunasi.
23 從埃及引渡烏黎雅，解送給約雅金王，王把他斬了，將他的屍體拋在平民的公墓裏。
Ilia da Iulaia hina bagade Yihoiagimima bu oule misi. Yehoiagimi sia: beba: le, ilia Iulaia medole legele, ea da: i hodo hame gagui dunu ilia uli dogosu sogebi amoga ha: digi).
24 惟有沙番的兒子阿希甘一手衛護耶肋米亞，不讓他交在人民手中，遭受殺害。
Be Ahaiga: me (Sia: ifa: ne egefe) da na fuligala: beba: le, ilia da dunu eno na medole legemusa: ilima hame iasi.
