耶利米書 23
1 禍哉，那把我牧場上的羊群摧殘和趕散的牧人──上主的斷語──
Hina Gode da ouligisu dunu amo da Ea fi dunu wadela: lesisa amola afagogobe, ilima ougi bagadedafa fofada: mu.
2 為此上主，以色列的天主，對牧放我民的牧人這樣說：「你們驅散趕走了我的羊群，不加照顧；現在，看，我必依照你們的惡行來懲罰你們──上主的斷語──
Amo ouligisu dunu da Gode Ea fi dunu noga: le ouligimu da defea galu. Be Hina Gode, Isala: ili ilia Gode, da ilima amane sia: sa, “Dilia da Na fi dunu noga: le hame ouligi. Dilia da amo dunu afagogole, sefasi dagoi. Amaiba: le, dilia da amo wadela: i hou hamobeba: le, Na da dilima se imunu.
3 我要從我以前驅散牠們所到的各地，集合我尚存的羊，引導牠們再回自己的羊棧，叫牠們滋生繁殖；
Na da Na fi dunu eno fifi asi gala ganodini esaloma: ne afagogoi. Be Na da amo fi dunu hame bogoi esalebe, amo bu gilisili, ilia sogedafa amoga bu oule misunu. Ilia mano bagohame da lalelegemu, amola ilia idi da bagade heda: mu.
4 我要興起牧者來牧放牠們，使牠們無恐無懼，再也不會失掉一個──上主的斷語。
Na da ouligisu dunu ili noga: le ouligima: ne, amo ilegemu. Na fi dunu da beda: su bu hame ba: mu, amola Na da ilima se iasu eno hamedafa imunu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
5 看，時日將到──上主的斷語──我必給達味興起一支正義的苗芽，叫他執政為王，斷事明智，在地上執行公道正義。
Hina Gode da amane sia: sa, “Eso da misunu amoga Na da Hina Bagade hamoma: ne, Da: ibidi ea moloidafa egaga fi ifa Amoda agoane, Dunu afae amo ilegemu. Amo Hina Bagade da dawa: digili, soge huluane ganodini moloidafawane ouligimu.
6 在他的日子裏，猶大必獲救，以色列必居享安寧；人將稱他為：「上主是我們的正義。」
E da Hina Bagade hamoi dagoiba: le, Yuda dunu da olofoiwane gaga: i dagoi ba: mu. Ilia da Ema dio asulimu, amo ‘Hina Gode, ninia Moloidafa Gaga: su.’”
7 為此，看，時日將到──上主的斷語──人不再以『那領以色列子民由埃及地上來的上主，永在』的話起誓，
Hina Gode da amane sia: sa, “Eso da misunu amoga ilia da Na, Fifi Ahoanusu Gode amo da ili Idibidi sogega fisili masa: ne gadili oule misi, amoga Na Dioba: le ilia sia: dafawane hame ilegemu.
8 卻要以『那領以色列家的後裔，由北方，由他驅逐他們所到的各地回來，使他們再住在自己故鄉的上主，永在』的話起誓。
Be amo bu mae dawa: le, ilia da Na da Fifi Ahoanusu Gode amo da gagoe (north) soge amola soge eno amoga Na da musa: ili afagogoi, amoga Na da ilia sogedafa amoga bu oule misi, amo dawa: le ilia da Na Dioba: le sia: dafawane ilegemu. Amasea, ilia da ilia sogedafa amo ganodini esalumu.”
9 論到先知：我的心在我懷內已破碎，我渾身骨骸戰慄；為了上主，為了他的聖言，我好像成了一個醉漢，成了一個不勝酒力的人，
Na dogo da goudai dagoi, amola na da bagadewane yagugusa. Bai Hina Gode da Ea hadigi sia: sia: i dagoi. Na da dunu amo da waini hano bagade maiba: le feloasu, agoaiwane ba: sa.
10 因為地上充滿了犯奸的人，為此，地受詛咒，只有哀傷，原野草場已枯乾；他們奔走的是邪路，他們的勢力是不義。
Dunu huluane amo soge ganodini esala da Hina Gode yolesi dagoi. Ilia da wadela: i hou hamonana, amola gasa fili wadela: le hamosa. Hina Gode da soge amoga gagabui aligima: ne ilegeiba: le, soge da dinana agoane gala, amola bulamagau amola sibi ilia soge da hafoga: i dagoi.
11 實在，先知和司祭都不虔誠，以至連在我的殿裏，也發現了他們的邪惡──上主的斷語──
Hina Gode da amane sia: sa, “Balofede dunu amola gobele salasu dunu da Gode Ea hou hame dawa: Na ba: loba ilia da Debolo diasu ganodini wadela: le hamonanu.
12 因此，他們的道路為他們必將變為滑道，他們必被驅入黑暗，必要跌倒；因為到了降罰他們的年分，我必給他們招來災禍──上主的斷語──
Ilia logo da enemei amola gasi ganodini agoane ba: mu. Na da hamobeba: le, ilia da sadenane dafamu. Na da ilima wadela: su iasimu. Ilima se imunu eso da doaga: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.
13 在撒瑪黎雅的先知中，我亦發現了可惡的事：他們竟奉巴耳的名義說預言，使我的以色列民誤入歧途。
Na da Samelia balofede dunu ilia wadela: i hou amo ba: i dagoi. Ilia da Ba: iele ea dioba: le sia: i dagoi. Amola ilia da Na fi ilima bobogema: ne, wadela: i logo olelei dagoi.
14 在耶路撒冷的先知中，我更發現了極可惡的事：他們竟犯姦淫，行動虛偽，助長惡人的勢力，致使誰也不痛悔自己的邪惡；他們對我猶如索多瑪，其中的居民好像哈摩辣人。
Be Yelusaleme bagade balofede dunu da amo baligimusa: wadela: i hou hamoi, amo Na da ba: i. Ilia da inia uda adole lasu amola ogogosu hamoi dagoi. Ilia da dunu eno wadela: le hamoma: ne bagade fidibiba: le, dunu huluane da wadela: le hamosu fisimusa: hame dawa: i. Na ba: loba, ilia huluane da Sodame amola Goumola dunu defele wadela: le hamonana.
15 為此，萬軍的上主論先知這樣說：看啊! 我必叫他們吃苦艾，喝毒水，因為全地邪惡蔓延，都是出於耶路撒冷的先知。
Amaiba: le, Na, Hina Gode Bagadedafa da Yelusaleme balofede dunu ilima amane hamomu. Na da gamogai bugi liligi ili moma: ne ilima imunu. Amola Na da ilima medole legesu hano ilia moma: ne imunu. Bai ilia Godema hame fa: no bobogesu hou, amo Na soge huluane ganodini olelei dagoi.”
16 萬軍的上主這樣說：不要聽向你們說預言的先知的話；他們只使你們妄想，他們講的，並非出自上主的口，而只是他們心中的幻想。
Hina Gode Bagadedafa da Yelusaleme fi dunu ilima amane sia: i, “Balofede dunu ilia sia: mae nabima. Ilia da dilima hahawane hou da doaga: mu, ogogole olelesa. Ilia da ilisu asigi dawa: su ganodini dawa: su liligi amo fawane olelesa, amola Na sia: i liligi hamedafa olelesa.
17 他們對那輕視我的人肯定：「上主說：你們必享平安。」對一切隨從自己頑固的心行事的人說：「災禍不會來到你們身上。」
Ilia da dunu (amo da Na sia: i liligi nabimu higa: i dunu) ilima ilia da hahawane fawane ba: mu, amo sia: daha. Amola ga: nasi hamoi gasa fi dunu, ilima ilia da wadela: su hame ba: mu olelelala.”
18 其實，有誰參加過上主的會議，親自聽見過他的話﹖有誰曾留意聽他的話，而實在聽到了﹖
Na (Yelemaia) da amane sia: i, “Amo balofede dunu afae da Hina Gode Ea wamolegei asigi dawa: su amo hamedafa dawa: i galu. Afae da Ea sia: amola Ea sia: i adole iasi amo hame nabi amola hame dawa: digi.
19 看，上主的憤怒，如暴風發作，像旋風在惡人的頭上旋轉。
Hina Gode Ea ougi da gibula bobodole isu mabe agoane misini, amola gasa bagade isu amo da wadela: i hamosu dunu ilia dialuma da: iya masunu.
20 上主的烈怒必不止息，直到他執行和完成了他心裏的計劃；到末日你自必能徹底明瞭。
Amo isu da mae dagole, maneawane, Hina Gode Ea hanai huluane hamoi dagoiba: le fawane yolesimu. Hobeadafa, Hina Gode Ea fi dunu da amo hou dawa: digimu.”
21 我並沒有派遣這些先知，他自卻自動奔走；我並沒有對他們說話，他們卻擅說預言。
Hina Gode da amane sia: i, “Na da amo balofede dunu hame asunasi. Be ilia da udigili asi. Na da ilima sia: adosima: ne hame sia: i, be ilia da Na Dioba: le udigili sia: i.
22 假使他們果真參加過我的會議，就該使我的人民聽到我的話，叫他們離棄自己邪道，和自己邪惡的行為。
Ilia da Na wamolegei asigi dawa: su dawa: i ganiaba, ilia da Na sia: Na fi dunuma alofele imunu dawa: la: loba, amola Na fi dunu ilia wadela: i esalusu amola hawa: hamosu fisima: ne hamona: noba.
23 難道對近處的，我是天主──上主的斷語──對遠處的，我就不是天主了嗎﹖
Na da Gode amo da sogebi huluanedafa amo ganodini esalebe dawa: Na da sogebi afadafa fawane amo ganodini hame esala.
24 人若隱藏在暗處，我就看不見了嗎﹖──上主的斷語──
Dunu huluane da Na mae ba: ma: ne, wamoaligimu hamedei ba: sa. Na da mu amola osobo bagadega sogebi huluanedafa amo ganodini esala.
25 我聽見了這些先知說的，他們奉我名預言虛妄說：我做了一夢，我做了一夢!
Amo balofede ilia sia: Na dawa: Ilia da Na Dioba: le, ogogole sia: sa, amola Na da ilia simasia ba: su amo ganodini ilima sia: sa, amo ogogole olelesa. Bai Na da ilima hamedafa sia: sa.
26 先知在民間妄說預言，宣講自己心中的幻想，要到幾時呢﹖
Amo balofede dunu da Na fi dunuma ogogosu sia: ilisu hamosu olelesa, amo da habodane yolesima: bela: ?
27 他們互相傳述自己的夢幻，企圖使我的人民忘記我的名，如同他們的祖先為了巴耳而忘記了我的名一樣。
Ilia da agoane dawa: Ilia da ilia simasia ba: i liligi amo Na fi dunu ilima olelesea, Na fi dunu da ilia edalia hou defele, Na gogolele, Ba: ielema fa: no bobogemu, agoane dawa:
28 得了夢的先知，讓他傳夢；得了我的話的，就該忠實傳述我的話；麥稈怎能與麥粒相比﹖──上主的斷語──
Balofede da simasia ba: sea, amo da simasia ba: su fawane e da sia: mu da defea. Be balofede dunu da Na sia: dafa nabasea, e da mae ogogole, moloiwane amo sia: alofele imunu da defea. Na sia: da widi ha: i manu noga: iwane gala. Be bioi gisi da noga: i hame.
29 我的話豈不是像火﹖──上主的斷語──豈不是像擊碎巖石的鐵鎚﹖
Na sia: da lalu agoane. Amola Na sia: da ‘ha: ma’ (hammer), amo da igi fofonobomusa: goudasa, agoai gala.
30 為此，看──上主的斷語──我要懲罰互相竊取我話的先知。
Balofede mogili ilia da balofede eno ea udigili sia: dalebe amo lale, eno dunuma olelesea, amo udigili sia: da Na sia: dafa ilia ogogole olelesa. Na da amo ogogosu balofede dunu higasa.
31 看──上主的斷語──我要懲罰那些轉動自己的舌頭，妄說「神諭」的先知。
Amola balofede eno da hi sia: olelesea, amo da Na sia: dafa ogogole sia: sa. Na da amo balofede amola higasa.
32 看──上主的斷語──我要懲罰那些預言和傳述幻夢，以自己的謊妄語迷惑我人民的先知；我既沒有派遣他們，也沒有對他們有所吩咐，他們對這人民就決不能有任何貢獻──上主的斷語。
Nabima! Na, Hina Gode, da amane sia: sa! Na da balofede dunu amo da ilia ogogosu simasia ba: i liligi olelesa, amo higasa. Ilia da amo simasia ba: i olelebeba: le, amola ogogole amola hidale sia: beba: le, Na fi dunu da logo giadofale, dafasa. Na da ili hame asunasi amola olelela masa: ne hame sia: i. Amola ilia da Na fi dunu hamedafa fidisa. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
33 若是這人民，先知或司祭問你什麼是「上主的重擔﹖」你就答應他們說：你們就是重擔，我要將你們拋棄──上主的斷語──
Hina Gode da nama amane sia: i, “Yelemaia! Na fi dunu afae o balofede dunu o gobele salasu dunu, amo da dima amane adole ba: sea, ‘Hina Gode Ea sia: i da adi sia: bela: ?’ di ema bu amane adole ima, ‘Di da Hina Godema da: i dioi liligi bagade. E da di fadegamu!’
34 凡是問「上主的重擔」的先知、司祭或人民，我必懲罰這人和他的家。
Be Na fi dunu afae, o balofede o gobele salasu da sia: agoane, ‘Hina Gode Ea sia: da agoane’ amo fawane sia: sea, Na da e amola ea sosogo fi ilima se imunu.
35 你們應每人對自己的鄰人和兄弟這樣說：「上主有了什麼答覆﹖」或「上主說了什麼﹖」
Be amo mae dawa: le, dunu huluane afae afae da ea dogolegei amola na: iyado ilima amane adole ba: mu da defea, ‘Hina Gode da adi adole ibala: ? E da adi sia: bela: ?’ Bai ilia da Na sia: hame dawa:
36 不應再提「上主的重擔；」不然，各人的話必要成為自己的重擔，因為你們歪曲了永生的天主，萬軍的上主，和我們的天主的話。
Be dilia bu ‘Amo da Hina Gode Ea sia:’ bu sia: mu da sema bagade. Bai dilisu sia: da Gode Esala, Hina Gode Bagadedafa, amo Ea sia: dilia da giadofale sia: sea, dilia da Na sia: dafa bagadewane wadela: sa.
37 你應這樣問先知說：「上主對你有了什麼答覆﹖」或「上主說了什麼﹖」
Yelemaia! Di balofede dunu ilima amane adole ba: ma, ‘Hina Gode da dima adi sia: bela: ? Dima adi adole ibala: ?’
38 如果你們還說：「上主的重擔。」上主就要這樣說：就因你們還說「上主的重擔」這句話──我原派人對你們說：不要再說「上主的重擔」──
Amasea, amo balofede dunu ilia da Na sia: mae nabawane, ‘Hina Gode da amane sia: sa.’ amane sia: sea, ilima amane olelema,
39 為此，看，我要把你們卸下，把你們和我賜與你及你們祖先的城市，由我面前遠遠拋棄，
‘Na, Hina Gode, da dili gaguia gadole, dili amola dilia moilai bai bagade (amo Na da dili amola dilia aowalalia ilima i) amo fadegale fasimu.
40 使你們永遠受辱，受永遠不能忘的污辱。
Na da eso huluane dialoma: ne, gogosiasu dilima imunu. Dunu huluane da amo gogosiasu hamedafa gogolemu.’”
