耶利米書 2
1 上主的話傳給我說：
Opet mi doðe rijeè Gospodnja govoreæi:
2 「你去! 向耶路撒冷大聲疾呼說：上主這樣說：我憶起你年青時的熱情，你訂婚時的戀愛；那你在曠野裏，在未耕種的地上追隨了我。
Idi i vièi Jerusalimu da èuje i govori: ovako veli Gospod: opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj i po ljubavi o vjeridbi tvojoj, kad iðaše za mnom po pustinji, i po zemlji gdje se ne sije.
3 以色列成了上主的聖民，成了衪收穫的初果，凡舌食她的都要有罪，災禍必要降在他們身上──上主的斷語。
Izrailj bješe svetinja Gospodu i prvina od rodova njegovijeh; koji je jeðahu svi bijahu krivi, zlo dolažaše na njih, veli Gospod.
4 雅各伯家和以色列家的一切家族! 你們聽上主的話，
Èujte rijeè Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma Izrailjeva.
5 上主這樣說：你們的祖先在我身上發現了什麼不義竟遠離我而去追隨「虛無」，自成為虛無呢﹖
Ovako veli Gospod: kaku nepravdu naðoše oci vaši u mene, te otstupiše od mene, i pristaše za ništavilom, i postaše ništavi?
6 他們也不問一問：那曾引我們由埃及地上來，那經過曠野、荒原和崎嶇之地，乾旱和黑暗之地，沒人遊歷無人居住之地，引領我們的上主現在在哪裏呢﹖
I ne rekoše: gdje je Gospod koji nas je izveo iz zemlje Misirske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po zemlji suhoj i gdje je sjen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i u kojoj niko nije živio?
7 我引領你們進入了肥沃的土地，吃其中的出產和美物；但你們一進來，就玷污了我的土地，使我的產業成了可憎之物。
I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njezin i dobra njezina, došavši oskvrniste zemlju moju i od našljedstva mojega naèiniste gad.
8 司祭們也不問一問：「上主在哪裏﹖」那些管理法律的，不認識我了；那些為人牧的，叛離了我；先知們也奉巴耳講預言，追隨無能的神袛。
Sveštenici ne rekoše: gdje je Gospod? I koji se bave zakonom ne poznaše me, i pastiri odustaše me, i proroci prorokovaše Valom i idoše za stvarima zaludnijem.
9 為此，我要控訴你們──上主的斷語，也要控訴你們的子孫
Zato æu se još preti s vama, veli Gospod, i sa sinovima sinova vaših preæu se.
10 好吧! 你們往基廷島嶼去觀察一下，派人到刻達爾去詳細調察，看看巾沒有與此相類似的事：
Jer proðite ostrva Kitimska i vidite, i pošljite u Kidar, i razgledajte dobro, i vidite je li bilo tako što:
11 難道有一個民族更換了自己的神袛﹖──雖然他們並非真神；但是我的人民竟以自己的光榮換取了一個「無能的東西。」
Je li koji narod promijenio bogove, ako i nijesu bogovi? a moj narod promijeni slavu svoju na stvar zaludnu.
12 諸天! 你們對此應驚駭戰慄，大為驚異──上主的斷語，
Èudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! veli Gospod.
13 因為我的人民犯了雙重的罪惡：他們離棄了我這活水的泉源，卻給自己掘了蓄水池，不能蓄水的漏水池。
Jer dva zla uèini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode.
14 以色列豈是 奴隸，或是家生的奴隸﹖為什麼竟成了人的掠奪物﹖
Je li Izrailj rob? je li rob u kuæi roðen? zašto posta grabež?
15 獅子向她咆哮，高聲吼叫：牠們使她的地域變成了荒野，使她的城市化為灰燼，無人居住。
Rikaše na nj laviæi i dizaše glas svoj, i obratiše zemlju njegovu u pustoš; gradovi su mu popaljeni, te nema nikoga da živi u njima.
16 連諾夫和塔黑乃斯的子民，也削去你的腦蓋。
I sinovi Nofski i Tafneski opasoše ti tjeme.
17 你這不是自作自受嗎﹖因為上主你的天主在路上引導你的時候，你竟離棄了衪。
Nijesi li to sam sebi uèinio ostaviv Gospoda Boga svojega kad te voðaše putem?
18 現在你又為什麼路到埃及去喝尼羅河的水，跑到亞述去喝幼發拉的河水﹖
A sada što æe ti put Misirski da piješ vode Siorske? što li æe ti put Asirski da piješ vode iz rijeke?
19 是你的罪惡懲罰你，是你的不忠責斥你，那麼你應該明白覺察：離棄上主你的天主，對我沒有敬畏，是如何邪惡和痛苦的事──吾主萬軍上主的斷語。
Tvoja æe te zloæa pokarati i tvoje æe te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svojega i što nema straha mojega u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.
20 的確，從古以來，你就折斷了你的軛，掙斷了你的繩索說：我不願服從；反在一切高丘上，和一切綠樹下，偃臥行淫。
Jer davno izlomih jaram tvoj i raskidoh sveze tvoje, i ti reèe: neæu biti sluga; a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ideš da se kurvaš.
21 我種植你時，原是精選的葡萄，純粹的真種子；你是怎麼竟給我變成了壞樹，成了野葡萄﹖
Ja te posadih lozu izabranu, sve sjeme istinito; pa kako mi se promijeni i izmetnu se odvoda od tuðe loze?
22 現在既使你用鹼洗濯，多加滷汁，你的罪污仍留在我面前──吾主上主的斷語──
Da se izmiješ salitrom i uzmeš mnogo sapuna, opet æe se poznavati bezakonje tvoje preda mnom, veli Gospod Gospod.
23 你怎能說：我沒有玷污我自己，我沒有追隨過巴耳﹖觀察你在谷中的行動，便知你的行動，無異一隻到處遊蕩，敏捷的母駱駝；
Kako možeš reæi: nijesam se oskvrnio, nijesam išao za Valima? Pogledaj put svoj po dolu; poznaj šta si uèinila, brza kamilo, koja ostavljaš znake na svojim putovima.
24 又像一頭習慣在荒野，急欲求配，呼氣喘息的母野驢；誰能抑制牠的性慾﹖凡尋找牠的，不必費辛苦，在她春情發動的月分，就可找著。
Kao divlja magarica, koja je navikla na pustinju i po želji duše svoje vuèe u se vjetar, kad navali, ko æe je vratiti? koji je traže neæe se umoriti, naæi æe je u mjesecu njezinu.
25 留心! 不要使你的腳赤裸，不要使你的喉嚨乾渴! 但是你卻說：不會，不可能! 我既愛異邦神袛，我要跟隨他們。
Èuvaj nogu svoju, da nije bosa, i grlo svoje, da ne žedni. Ali ti veliš: od toga nema ništa; ne, jer ljubim tuðe, i za njima æu iæi.
26 就如小偷被人發現時，感到羞愧；以色列家：他們，他們的君王和首領，他們的司祭和先知，都要同樣蒙受羞辱。
Kao što se lupež posrami kad se uhvati, tako æe se posramiti dom Izrailjev, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i sveštenici njihovi i proroci njihovi,
27 他們對木偶說：你是我的父親；對石碣說：是你生了我。的確，他們不但向我轉過臉去，而且也以褙向著我；但是，在他們遭難的時候，卻喊說：起來，拯救我們!
Koji govore drvetu: ti si otac moj; i kamenu: ti si me rodio; jer mi okrenuše leða a ne lice; a kad su u nevolji govore: ustani i izbavi nas.
28 你自己製造的神祗在哪裏﹖在你遭難的時候，他們若能救你，就讓他們起來! 因為猶大! 你祗的數目竟等於你域邑的數目，巴耳的香壇與耶路撒冷的街道一般多。
A gdje su bogovi tvoji koje si naèinio sebi? neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji, jer imaš, Juda, bogova koliko gradova.
29 你們竟背叛了我，為什麼又向我提出抗議──上主的斷語──
Zašto hoæete da se pravdate sa mnom? vi ste se svi odmetnuli od mene, veli Gospod.
30 我打擊了你們的子孫，竟是徒然，你們沒有受到教訓；你們的刀劍如同一隻兇殘的獅子吞滅了眾先知。
Uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke; maè vaš proždrije proroke vaše kao lav koji davi.
31 你們這一代人，體會上主的話吧! 難道我對以色列像一個荒野，或像一個黑暗地方﹖為什麼我的人民說：我們獲得了自由，我們不再來找你﹖
O rode! vidite rijeè Gospodnju; bijah li pustinja Izrailju ili mraèna zemlja? zašto govori moj narod: gospodari smo, neæemo više doæi k tebi?
32 一個處女豈能忘了自己的珍飾﹖一位新娘豈能忘了自己的彩帶﹖我的人民卻忘了我，時日已久長無法計算。
Zaboravlja li djevojka svoj nakit i nevjesta ures svoj? a narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja.
33 你怎麼會如此想盡好方法去求愛﹖你也將你的方法教給了邪惡的女人；
Zašto govoriš da je dobar tvoj put tražeæi što ljubiš? pa si i nevaljale žene nauèio svojim putovima.
34 連在你的衣邊上也發現無辜窮人的血漬：並不是在挖洞穴時，你捉住他們，而是在橡樹邊。
I jošte na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravijeh; ne nalazim kopajuæi, nego je na svjema njima.
35 但你還說：我是無罪的，他的憤怒已離我遠去。看! 我要審判你，因你說：我沒有犯罪。
A ti govoriš: nijesam kriv, gnjev se je njegov odvratio od mene. Evo ja æu se preti s tobom što govoriš: nijesam zgriješio.
36 為什麼這樣輕易改變你的道路﹖你必要因埃及而蒙羞，猶如曾因亞述而蒙羞一樣。
Zašto trèkaš tako mijenjajuæi svoj put? Posramiæeš se od Misirca kako si se posramio od Asirca.
37 你畢竟要從那裏抱頭出走，因為上主擯棄了你所仗恃的，使你不能靠他們獲得成功。
Otiæi æeš i odatle s rukama nad glavom svojom, jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje, i neæeš biti sreæan u njima.
