耶利米書 13
1 上主對我這樣說：「你去買條麻帶，束在腰間，但是不要浸在水裏。」
Hina Gode da nama abula selefa dunumuni gala, amo bidi lale, gasisalima: ne sia: i. Be E da amo selefa hanoa mae gema: ne sia: i.
2 我就照上主的話去買了根麻帶， 。
Amaiba: le, na da amo selefa bidi lale, gasisali.
3 上主的話第二次傳給我說：
Amalalu, Hina Gode da nama bu amane sia: i,
4 「拿你買來束在腰間的帶子，起身往幼發拉的去，藏在那裏的嚴石縫裏」。
“Iufala: idisi Hano amoga masa! Dia selefa amo gele gelabo ganodini wamolegema.”
5 我照上主吩咐我的去了；將帶子藏在幼發拉的近旁。
Amaiba: le na da asili, Iufala: idisi Hano gadenene na selefa wamolegei.
6 過了多日，上主對我說：「你起身往幼發拉的去，拿回我吩咐你藏在那裏的帶子」。
Fa: no, eso enoga, Hina Gode da na Iufala: idisi Hano amoga bu asili, selefa bu lama: ne sia: i.
7 我便往幼發拉的去了，我由藏下的地方挖出那帶子；看，已經腐爛，毫無用處了。
Amaiba: le, na da bu asi. Be na da sogebi amoga na da selefa wamolegei ba: loba, selefa da wadela: lesi dagoi ba: i.
8 於是有上主的話傳給我說：
Amalalu, Hina Gode da nama bu amane sia: i,
9 「上主這樣說：我也要這樣毀滅猶大的驕傲，和耶路撒冷極度的高傲。
“Dia selefa wadela: lesi defele, Na da Yuda ilia gasa fi amola Yelusaleme ilia gasa fi wadela: lesimu.
10 這個拒絕我的話，而隨從自己固執的心行事，追隨事奉，朝拜其他神祗的邪惡人民，必要如這毫無用處的帶子木樣。
Amo wadela: i fi dunu da Nama nabasu hou hame hamosa. Ilia da dogo ga: nasi amola wadela: i hou hamonana, amola ilia ogogosu ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadolala amola hawa: hamonana. Amaiba: le, ilia da dia selefa defele, wadela: lesi dagoi ba: mu.
11 因為正如帶子緊貼在人的腰間，同樣我也錔使以色列全 家和猶大全家緊緊依附我──上主的斷語──成為我的人民，我的名譽，我的讚美和我的光榮；但是他們卻沒有聽從。
Selefa da dunu ea ifo ga: sua noga: le defele gagusa. Amo defele, Na da Isala: ili amola Yuda dunu ilia Na hou gasawane gagumu hanai galu. Ilia da Na fi dunu esaloma: ne amola Na Dio amoma nodoma: ne amola gaguia gadoma: ne, Na da agoane dawa: i galu. Be ilia da Na sia: nabimu hame dawa: i galu.”
12 你應向他們宣佈這話：上主以色列的天主這樣說：每個壺應盛滿酒。如果他們對你說：難道我們不知道，每個壺都應盛滿酒嗎﹖
Hina Gode da nama amane sia: i, “Yelemaia! Isala: ili dunu ilima amane sia: ma! Waini ganagu huluane da waini hanoga nabaidafa ba: mu da defea. Ilia da dima bu amane adole imunu, ‘Ninia dawa: ! Waini ganagu huluane da waini hanoga nabamu da defea.’
13 你就答覆他們說：上主這樣說：看，我要使這地上的一切居民，坐在達味寶座上的君王，以及司祭和先知並耶路撒冷的一切居民，都酩酊大醉，
Amasea, ilima agoane olelema, ‘Na, Hina Gode, da dunu huluane amo soge ganodini esala, ilia feloama: ne, waini hano amoga nabamu. Amo hina bagade (ilia da Da: ibidi egaga fi) amola ‘gobele salasu’ amola balofede dunu amola Yelusaleme dunu huluane da waini hano amoga nabaidafa ba: mu.’
14 使他們彼此衝突，連父子也彼此衝突──上主的斷語──我毫不憐憫、不慈悲、不留情地將他們消滅」。
Amasea, osoboga hahamoi ganagu da ganagu eno amoga fabeba: le goudasa, amo defele Na da dunu da: i amola ayeligi huluanedafa defele goudamu. Na da hamedafa asigili, ili huluane medole legemu.
15 你們側耳傾聽，不要傲慢，因為是上主在說話。
Isala: ili fi dunu! Nabima! Hina Gode da sia: i dagoi! Dilia hou fonobone, Ea sia: nabima!
16 黑暗來臨以前，在你的腳還沒有在黑暗中撞在石上以前，應將光榮歸於上主的天主；不然，你們期待光明，衪反發放死影，使它變得漆黑。
Dilia Hina Godema nodone dawa: ma! Dilia da hadigi ba: mu hanai galu. Be Hina Gode da hadigi afadenene, dilima gasi iasa: besa: le amola dilia sadenane dafasa: besa: le, Hina Godema nodone dawa: ma amola Ea sia: nabima!
17 假使你們還不聽從這警告，對你的驕傲，我只有暗自痛哭，眼淚直流，因為上主的羊群已被擄去。
Be dilia da hame nabasea, na da dilia gasa fi hou dawa: beba: le, wamowane dimu. Na da ha: giwane dimu amola na si hano da hano agoane sa: imu. Bai Hina Gode Ea fi dunu da mugululi udigili se iasu hawa: hamoma: ne asi dagoi.
18 你應對君王和太后說：「你們應坐低位，因為你們華麗的王冠已由你們頭上落下」。
Hina Gode da nama amane sia: i, “Hina bagade amola ea ame elama ela da fisu fisili gudu sa: ima: ne sia: ma! Bai elea habuga ida: iwane da elea dialumaga fadegale sa: i dagoi.
19 南部的城邑已被封鎖，沒有人去打開，全猶大已被擄去。
Ha lai dunu da Yuda gagoe (south) amoga moilai doagala: lala. Amoga masunu da hamedei. Ha lai dunu da Yuda fi dunu huluane mugululi hiouginanu asi dagoi.”
20 請你舉目觀望那來自北方的人；昔日委託給你的羊群，那壯麗的羊群，如今在那裏﹖
Yelusaleme fi dunu! Ba: ma! Dilia ha lai dunu da gagoe (north), amoga doagala: musa: maha. Dunu amo Gode da dili ouligimusa: sia: i, amola dilia da asigiwane ba: i, amo da habila: ?
21 衪懲罰你，你還有什麼話說﹖是你教導了昔日的盟友來統治你，豈能不使你痛苦得像個臨產的婦女﹖
Dunu amo da dilia asigi na: iyado dunu dilia dawa: i galu, amo da dilima doagala: sea, hasalasili, dili ouligisia, dilia da adi sia: ma: bela: ? Dilia da uda da mano lalelegelala se naba, amo defele se nabimu.
22 假使你心裏說：為什麼我遭遇了此事──是因你罪大惡極，你的衣邊才被掀起，你的腳才受到污辱。
Dilia abula huluane da gasawane fadegale amola dunu da uda wadela: lesisa, amo defele dilia da wadela: lesi dagoi. Dilia da abuliba: le amo hou da dilima doaga: bela: adole ba: sa! Bai dilia hou da wadela: idafa.
23 雇士人豈能改變牠的斑點﹖那你們這些習於作惡的人，豈能行善﹖
Bunumai dunu da ea gadofo afadenemu dawa: bela: ? ‘Lebade’ da ea daginisisi fadegamu dawa: bela: ? Hame mabu! Be amo dawa: mu ganiaba, dilia wadela: i hamosu fawane dawa: su dunu da moloidafa hou hamomu dawa: la: loba.
24 為此，我必使他們四散，像被曠野裏的風捲去的草芥。
Hafoga: i soge fo da bioi gisi amo afagogosa. Amo defele, Hina Gode da dili afagogomu.
25 這是你的命運，是我量給你的分子──上主的斷語──因為你忘記了我，信賴了「虛無」；
Dilia da agoai ba: mu, E da ilegei dagoi. Bai dilia da E gogole, ogogosu ‘gode’ amo dafawaneyale dawa: su.
26 故此我也要將你的衣邊掀到你面上，使人見到你的羞恥。
Hina Gode Hisu da dili gogosiama: ne, dilia abula gisa: mu.
27 你的姦淫，你春情的嘶鳴，你猥褻的淫亂，你在高丘上和田野間可恥的行為，我都看見了。禍哉，耶路撒冷! 你不肯自潔，要到何時﹖
Dilia hou amo E da bagade higasa, amo hamosu amola amo E da ba: i dagoi. Dilia da dunu ea na: iyado ea uda hanaiba: le hamosa, amola gawali hosi da aseme hosi hamomusa: dawa: sa, amo defele dilia hanaiwane agologa amola umi sogega, ogogosu ‘gode’ ilima fa: no bobogesa. Yelusaleme fi dunu! Dilia da wadela: lesi dagoi ba: mu. Dilia da moloidafa ledo hamedei ba: mu da hamedei.
