以賽亞書 64

1 望你衝破諸天降下，諸山在你面前震盪。

O da bi razdro nebesa i sišao, da se rastope gore od tebe,

2 有如火怎樣燒乾了水，火也怎樣燒毀你的敵人，好使你的敵人認識你的名，使萬民在你面前戰慄，

Kao što se na ognju razgori granje i voda uzavri od ognja, da ime tvoje poznadu neprijatelji tvoji i da narodi drkæu od tebe.

3 因為你行了誰也想不到的驚人事蹟；【你下降，使山嶺在你面前震盪。】

Kad si èinio strahote kojima se ne nadasmo, ti si slazio, i gore se rastapahu od tebe.

4 是人從未聽過的，耳朵從未聽過，眼睛從未見過你以外，有一個神對依靠自己的人如此行事的。

Otkako je vijeka ne èu se, niti se ušima dozna, niti oko vidje Boga osim tebe da bi tako uèinio onima koji ga èekaju.

5 你是歡迎那些履行正義和紀念你道路的人；但是，看，你發了怒，我們仍犯罪如初，仍照舊違叛你。

Sretao si onoga koji se raduje tvoreæi pravdu; pominju te na putovima tvojim; gle, ti si se razgnjevio što griješismo; da na njima jednako ostasmo, bismo se spasli.

6 我們都好像成了不潔的人，所行的正義好似染了經血的內衣，又似乾枯的葉子；我們的罪惡好似狂風一般將我們捲去，

Ali svi bijasmo kao neèisto što, i sva naša pravda kao neèista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vjetar odnesoše nas.

7 沒有一個呼求你名的，或奮起契合於你的，因為你掩面不顧我們，將我們委棄於我們罪惡的權下。

Nikoga ne bi da priziva ime tvoje, da ustane da se tebe drži, jer si sakrio lice svoje od nas i rastopio si nas bezakonjem našim.

8 如今，上主啊！你是我們的父親；我們只是泥土，你是的我們的陶工，我們都是你手中的作品。

Ali sada, Gospode, ti si naš otac; mi smo kao, a ti si naš lonèar, i svi smo djelo ruku tvojih.

9 上主啊！不要嚴加忿怒，不要時常記念我們的罪惡；求你垂顧！我們都是你的子民。

Gospode, ne gnjevi se veoma, i ne pominji dovijeka bezakonja; evo, pogledaj; mi smo svi tvoj narod.

10 你的聖城都已成了荒地，熙雍已變為曠野，耶路撒冷成 了廢墟。

Gradovi svetosti tvoje opustješe; Sion opustje, Jerusalim posta pustoš.

11 我們那華美的聖殿，即我們祖先讚頌你的所在，已被火焚燒，我們所喜愛的器皿都成了垃圾。

Dom naše svetinje i naše krasote, u kom te slaviše oci naši, izgorje ognjem, i sve što nam bješe drago potrveno je.

12 上主，對這些事你還忍得住嗎﹖你還緘默，重重難為我們嗎﹖

Hoæeš li se na to uzdržati, Gospode, i muèati, i jednako nas muèiti?