以賽亞書 41
1 群島啊！請肅靜聽我！讓萬民前來！讓他們前來開口說話；讓我們一起互相辯論！
Gode da amane sia: sa, “Dilia sedaga soge fi! Ouiya: ma! Na sia: nabima! Dilia fofada: su diasu ganodini sia: ma: ne, dilia fofada: su sia: momagema. Dilia da bu sia: mu logo ba: mu. Dilia amola Na da moloidafa hou dawa: ma: ne, fofada: mu da defea.
2 是誰由東方喚醒了那人，使他步步遇到勝利﹖是誰將眾民交付給他，又使列王臣服於他呢﹖他的刀劍使他們化為灰塵，他的弓箭分散他們有如草芥。
Nowa da gusugoe amoga hasalasu dunu oule misibela: ? Nowa da soge huluane e da asi amoga ema hasalasu hou iabela: ? E da hina bagade amola fifi asi gala ilima hasanasima: ne, nowa da ema hasalasu hou iabela: ? Ea gobihei amoga e da fifi asi gala dunu osobo su defele wadela: sa. Ea dadi amoga gala: beba: le, ilia da gisi da foga afafasu defele afafasa.
3 他追擊他們時，平安地經過；他的腳好像沒有踏著道路一樣。
E da ilia hobeasu amoma fa: no bobogesa amola mogodigili ahoa. E da hehenabeba: le, gadenenewane hagili ahoa.
4 是誰從原始安排了歷代的事而予以實行成就呢﹖我，上主，是元始，與最末者同在的也是我。
Nowa da amo hou misa: ne hamobela: ? Nowa da osobo bagade hou huluane ouligibala: ? Na, Hina Gode, da osobo bagade hemosu eso amoga esalebe ba: i, amola Na, Hina Gode da osobo bagade wadela: mu eso amoga esalebe ba: mu.
5 群島一見即害怕起來，地極為之震動，遂都聚集前來；
Soge sedaga fi dunu da Na hamobe ba: beba: le, bagadewane beda: beba: le, yagugusa. Amaiba: le, ilia huluane da gilisili, maha.
6 彼此相助，並對自己的同伴說：「勇敢些！」
Liligi hahamosu dunu ilia enoenoi fidisa amola dogo denesisa.
7 工匠鼓勵金匠，掄大鎚的鼓勵使小錘的，誇讚鉛工說：「鉛的好！」遂用釘子釘住，使偶像不致動搖。
Ifa hahamosu dunu da gouli hahamosu dunuma, “Dia da noga: le hamoi,” sia: sa. Dunu amo da ‘gode’ agoaila enemema: ne hamosu da dunu amo da ‘gode’ agoaila gafesiga dabagala: sa amoma dogo denesima: ne sia: sa. Ilia da amane sia: sa, “Gouli madelagisu da defea.” Amasea, ilia da amo loboga hamoi ‘gode’ ea sogebi dialoma: ne, amo gafesiga dabagala: sa.
8 但是你，我的僕人以色列，我所揀選的雅各伯，我的好友亞巴郎的苗裔，
Be di, Isala: ili, Na hawa: hamosu dunu. Dilia da Na fi dunu Na da ilegei dagoi. Dilia da Na dogolegei A: ibalaha: me, amo egaga fi esala.
9 你是我由地極領來的，是我從遠方召來的，我曾向你說過：「你是我的僕人，我揀選了你，我決不放棄你。」
Na da dili osobo bagade bega: bega: amoga dilima wele sia: nanu, oule misini, gilisi. Na da dilima amane sia: i, “Dilia da Na hawa: hamosu dunu. Na da dili hame higasu, be dili Na fi hamoma: ne ilegei dagoi.
10 你不要害怕，因為我與你在一起；你不要驚惶，因為我是你的天主；我必堅固你，協助你，用我勝利的右手扶持你。
Mae beda: ma! Ani esala. Na da dilia Gode! Liligi huluane amoma mae beda: ma. Na da dilima gasa imunu amola dili fidimu. Na da dili gaga: mu.
11 凡向你洩怒的，必蒙羞受辱；凡同你爭辯的，必要滅亡，化為烏有。
Dilia da nowa da dilima ougi galea, ilima hasanasibiba: le, ilia da gogosiamu. Nowa da dilima gegesea da bogole,
12 凡與你爭吵的人，你找他們，也找不到。凡與你交戰的人，必化為烏有，歸於虛無，
osobo bagadega bu hame ba: ma: ne alalolesimu.
13 因為是我，上主，你的天主，提攜著你的右手，向你說過：「不要害怕，有我協助你。」
Na da Hina Gode amo dilia Gode. Na da dilima gasa iaha amola dilima amane sia: sa, “Mae beda: ma! Na da dili fidimu.”
14 雅各伯蟲豸啊！以色列蛆蟲啊！不要害怕，我必協助你－－上主的斷語－－你的救主是以色列的聖者。
Hina Gode da amane sia: sa, “Isala: ili fi! Dilia da fonobahadi fi amola gasa hame galebe. Be mae beda: ma! Na da dili fidimu. Na, Isala: ili fi ilia Hadigi Gode, Na da dilia gaga: su dunu esala.
15 看啊，我使你成為一架鋒利多齒的新打禾機，叫你壓搾高山，壓得粉碎，使丘陵變為碎末。
Na da dilia hou afadenene, widi fasu ifa agoane hamomu. Amoga sosu liligi gaheabolo amola agei dagoi agoane ba: mu. Amoga dilia da goumi amo fananu, wadela: lesimu. Dilia da agolo goudane, ilia da osobo su agoane ba: mu.
16 你要簸揚它們，風必將它們捲去，暴風必吹散它們；然而你要因上主而喜樂，因以色列的聖者而誇耀。
Dilia da amo goumi gadodi gasa: le gadosea, ilia da foga mini asi dagoi ba: mu, amola isula bobodobe amoga afafai dagoi ba: mu. Amasea, dilia da hahawane ba: mu. Bai Na da dilia Gode esala. Dilia da Na, Isala: ili fi ilia Hadigi Gode, Nama nodomu.
17 貧困和窮苦的人，若找水而無所獲，他們的舌頭渴得焦燥，我上主必俯允他們，我，以色列的天主必不棄捨他們。
Na fi dunu da hano hanaiba: le, hano hogosea, ilia asogoa da hafoga: i galea, Na, Hina Gode da ilia sia: ne gadosu amoma bu adole imunu. Na, Isala: ili fi ilia Gode, da ili hamedafa yolesimu.
18 我要在禿山上開闢河流，在空谷中噴出泉源；我要使沙漠變為池沼，使乾地化為噴泉。
Na da hafog: ai agolo sogega, hano yogosa: ima: ne hamomu. Amola hafoga: i soge ganodini, gu hano hamomu. Na da hafoga: i soge afadenene, bu hano wayabo hamomu. Amola hafoga: i soge gu hano bubuga: su hamomu.
19 我要在沙漠中種植香柏木、皂莢、桃金娘和橄欖樹；在荒野中要把柏樹、榆樹和雲杉樹一起栽植起來；
Dolo ifa amola “aga: isia” ifa amola “medili” ifa da hafoga: i soge ganodini heda: lalebe ba: mu. “Baine” ifa amola “yuniba” ifa amola “saibalase” ifa da hafoga: i sogega heda: mu.
20 為使人們看見，知道，同時因深思而瞭解：這是上主的手所做的，是以色列的聖者所創造的。
Dunu da amo hou ba: beba: le, ilia da Na, Hina Gode, da amo hou hamoi dagoi, dawa: mu. Ilia da Isala: ili fi ilia Hadigi Gode da amo hou hamoi dagoi ba: mu.” Hina Gode da Ogogosu ‘gode’ liligi ilima Fofada: sa
21 拿出你的理由來，上主說：呈上你的證據來，雅各伯的君王說。
Hina Gode, Isala: ili ilia Hina bagade, da amane sia: sa, “Dilia fifi asi gala ‘gode’ liligi! Dilia hou gaga: ma: ne Nama fofada: ma! Sia: gasa bagade dilia hou gaga: ma: ne fofada: ma!
22 讓他們前來，告訴我們將要發生什麼事；讓他們告訴我們，那以往的事有什麼意義，好叫我們記在心中；或者讓我們聽聽那要來的事罷，好叫我們知道那事的結果。
Misa! Amola hobea misunu hou ba: la: loma! Amo dilia sia: i liligi da doaga: sea, amo ea bai ninia dawa: ma: ne, ninima olelema. Musa: hamoi liligi amo fofada: su dunuma olelema amola amo ea dawa: loma: ne ninima olelema.
23 請你們說說那以後要來的事，好叫我們知道你們是神；無論好壞請你們做一下，好叫我們都驚奇害怕。
Hobea misunu hou ninima olelema. Amasea, dilia da dafawane ‘gode’ esala, amo ninia da dawa: mu. Hou noga: iwane hamoma o ninia baligiliwane beda: ma: ne, wadela: lesisu liligi afae hamoma!
24 看哪！你們竟是烏有，你們的工作也是虛無；那選擇你們的實在可憎。
Dili amola dilia hamonana huluane da hamedei liligi. Dunu amo da dilima nodone sia: ne gadosa, amo da gogosiasu wadela: idafa.
25 我由北方喚起了一個人，他就來了；我由日出之地呼喚了他的名字，他將蹂躪王侯有如泥濘，又如陶工踐踏黏土。
Na da dunu amo da gusugoe esala, amo e ilegei dagoi. E da gagoe (north) amoga doagala: musa: misunu. E da ouligisu dunu amo ososa: gisa. Ilia da fafu agoai ba: sa, amola e da osoboga ofodo hamosu dunu Amo da fafu ososa: gisa agoane ba: sa.
26 誰首先說過這事，好叫我們知道，在事前說過，而叫我們說「對啦﹖」實在沒有一個預言過，沒有一個講過，也沒有一個聽見過你們說話。
Amo hou da doaga: ma: ne, dilia gilisisu ganodini, da nowa ba: la: lobala: ? Dilia da amo sia: sia: noba, ninia da dilia da dafawane sia: i dawa: la: loba. Be dilia huluane da hamedafa sia: i. Dunu afae da dilia amane sia: i, hamedafa nabi.
27 只有我是第一位給熙雍報告過這事，給耶路撒冷遣發了一位報告喜訊的。
Na, Hina Gode, da hidadea Saione fi ilima amo sia: olelei. Na da sia: ne iasu dunu Yelusaleme dunu fi hahawane sia: adoma: ne asunasi. Na da ilima amane adole iasi, ‘Dilia fi da ilia sogedafa amoga bu manebe.’
28 我環視四周，了無一人；他們中沒有一個可做謀士，向他詢問，可回答一句的。
Be Na da ogogosu ‘gode’ liligi amo ganodini hogoi helebeba: le, moloi sia: su hamedafa ba: i. Ilia da Na adole ba: su amoma bu adole imunu gogolei galu.
29 看哪，他們都是烏有，他們的工作是虛無，他們的鑄像是空氣，是空氣。
Amo ‘gode’ liligi da hamedeidafa. Ilia da hawa: hamomu gogolesa. Ilia da gasa hamedafa.”
