以賽亞書 40
1 「你們安慰，安慰我的百姓罷！」你們的天主說。
Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.
2 你們應向耶路撒冷說寬心的話，並向她宣告：她的苦役已滿期，她的罪債已清償，因為她為了自己的一切罪過，已由上主手中承受了雙倍的懲罰。
Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје.
3 有一個呼聲喊說：「你們要在曠野中預備上主的道路，在荒原中為我們的天主修平一條大路！
Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.
4 一切深谷要填滿，一切山陵要產平，隆起的要削為平地，崎嶇的要闢成坦途！
Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна.
5 上主的光榮要顯示出來，凡有血肉的都會看見：這是上主親口說的。」
И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише.
6 有個聲音說：「呼喊罷！」我答說：「我呼喊什麼﹖」「凡有血肉的都似草，他的美麗似田野的花；
Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски.
7 上主的風吹來，草必枯萎，花必凋謝。【的確，人民好像草。】
Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.
8 草能枯萎，花能凋謝，但我們天主的話永遠常存。」
Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека.
9 給熙雍傳喜訊的啊！請登上高山！給耶路撒冷報喜訊的啊！請大聲疾呼！ 高呼罷！不要畏懼！向猶大各城報告說：你們的天主來了！
Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег.
10 吾主上主帶著威能來到，他的手臂獲得了勝利；他的勝利品與他同在，他獲得的酬勞在他面前。
Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим.
11 他必如牧人，牧放自己的羊群，以自己的手臂集合小羊，把牠們抱在自己的懷中，溫良地領導哺乳的母羊。
Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.
12 誰曾用手心量過海水，用手掌測量過天，用升斗量過地上的塵土，用天秤稱過高山，用戥子撐過丘陵呢﹖
Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?
13 誰曾指揮過上主的心靈；或做過他的參謀，教導過他呢﹖
Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га?
14 他曾向誰請教過，請他教導自己，指導自己正路，教授自己智識，指示明智的行徑呢﹖
С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума?
15 看哪！萬民像桶中的一滴水，如天秤上的一粒沙；看，島嶼重如一粒灰塵。
Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак.
16 黎巴嫩不夠當柴燒，其中的野獸不足作燔祭。
Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.
17 萬民在他面前好像烏有，在他看來只是空虛淨無。
Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.
18 你們要把天主同誰相比擬呢﹖你們把他與什麼相對照呢﹖
С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи?
19 與偶像嗎﹖偶像是工匠鑄造，金匠再包上金子，然後再鑄銀鍊圍起來。
Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.
20 精於選料的人，在選擇一塊不朽的木頭，再尋找一位精明的工匠，將鑄像立定，不致倒下。
А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче.
21 難道你們不知道﹖難道你們沒有聽說﹖難道從起初沒有人告訴過你們﹖難道由大地肇基以來你們沒有細察過嗎﹖
Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских?
22 他坐在大地的穹窿之上，地上的居民有如蝗蟲一般。他展開天幕有如帷幔，伸開天空有如居住的蓬帳。
Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.
23 他使王侯化為烏有，叫地上的士紳成為虛無。
Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.
24 他們剛被栽上，剛被種植，剛在土中扎根，他向他們一噓氣，他們一噓氣，他們便立即枯萎，暴風捲枯湝似的將他們捲走。「
Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.
25 你們把我同誰比擬呢﹖要我與誰相似呢﹖」聖者如此說。
С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети.
26 你們舉目向上，看看是誰造了這些呢﹖是他按照數目展開了他的萬軍，按照次序一一點名，在這強有力和威能者前，沒有一個敢缺席的。
Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно?
27 雅各伯！你為什麼說﹖以色列！你為什麼講：「上主看不見我的命運！天主忽略了我的案件！」
Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?
28 難道你不知道，或者沒有聽說：上主是永生的天主，是創造地極之主嗎﹖他縱不疲倦，決不困乏，他的智慧高深莫測。
Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере.
29 他賜給疲倦者力量，賜給無力者勇氣。
Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост.
30 少年人能疲倦困乏，青年人能失足跌倒；
Деца се море и сустају, и младићи падају;
31 然而仰望上主的，必獲得新力量，必能振翼高飛有如兀鷹，疾馳而不困乏，奔走而不疲倦。
Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.
