< 以賽亞書 32 >

1 看哪!有個君王將秉義為王,王侯也將秉公執政。
Eso enoga, hina bagade e da ea fi amo moloidafa ouligimu, amo da misunu. Amola, ouligisu dunu ilia da moloidafa hou amoga ilia dunu fi ouligimu.
2 個個將如避風的處所,避雨的遮蓋,如荒漠中的水流,如旱乾地上巨石的蔭影。
Ilia da afae afae amo fo amola gibu bobodobe amoma wamoaligisu agoane ba: mu. Ilia da hano nawa: li hafoga: i soge amo ganodini diala, amola igi bagadedafa ea baba gala: le bagade, hafoga: i soge ganodini defele ba: mu.
3 看得見的眼睛不再矇矓,聽得見的耳朵必將傾聽。
Amo ouligisu dunu ilia da ilia fi dunu ilia hanai dawa: i liligi noga: le nabimu.
4 急躁人的心將會體味智識,口吃者的舌將會暢於言談。
Ilia da momabo agoane bu hame hamomu, be ilia da molole, dawa: iwane sia: mu.
5 愚昧的人不再叫作貴人,奸險的人必再稱為紳士,
Ilia da noga: le dawa: mu. Ilia da gagaoui dunu ilia hamosu da noga: idafa hame sia: mu. Amola wadela: i hamosu dunu da moloidafa hou hamosa, ilia da hame sia: mu.
6 因為愚昧的人出言愚昧,心懷邪僻,肆意作惡,發表褻瀆上主的謬論,使飢者枵腹,使渴者絕飲。
Gagaoui dunu da gagoulewane hamosa amola wadela: i hou ilegesa. Ea sia: amola ea hamosu da Hina Godema gadesu liligi agoane. Amola e da ha: i dunuma ha: i manu hame iaha, amola hano hanai dunuma hano hame iaha.
7 奸險者的手段毒辣,只籌劃惡計,用誑言毀滅卑微的人,在窮人的案件上顛倒曲直;
Asigi dawa: su hame gala dunu ea hou da wadela: i, amola e da wadela: i hou hamosa. E da hame gagui dunu wadela: ma: ne, amola ilia moloidafa fofada: su hou mae ba: ma: ne, bagadewane ogogosa.
8 但是貴人策劃高貴的事,他常以高貴行事。
Be moloidafa dunu da molole hamosa, amola eno dunu da moloi hou ba: ma: ne, e da gasawane molole lela.
9 圖安逸的婦女們,起來,請聽我的聲音!無憂的女子們,請傾聽我的言語!
Dilia uda! Dilia da mae da: i dione, asabole hahawane esala! Na sia: nabima!
10 稍過年餘,你們無憂的女子必受驚擾,因為葡萄沒有收穫,穀粒一無收成。
Dilia da wali hahawane sadi esala. Be ode afae gidigili, dilia se bagadewane nabawane esalebe ba: mu. Bai waini fage faimu hame ba: mu.
11 安逸的婦女們!你們必將顫抖;無憂的女子們!你們必受驚擾;你們脫光衣服,腰間纏上麻布罷!
Dilia da asabole, mae beda: iwane esalusu. Be wali beda: iba: le, yaguguma. Dilia abula gisa: le, gadelai abula dilia hagomoga idiniginisima.
12 你們必要為了肥沃的田地,為了結實的葡萄園而搥胸,
Da: i dioiba: le, dilia bida: igi fama! Bai nasegagi ifabi sogebi amola waini sagai da wadela: lesi dagoi.
13 為了我百姓生滿荊棘和蒺藜的土地,為了所有的娛樂家園,為了歡欣的城市而悲傷,
Aya: gaga: nomei amola gagalobo fawane da Na fi dunu ilia sogega heda: sa. Diasu huluane amo ganodini, musa: dunu da bagadewane nodosu amola moilai amo ganodini hahawane esalusu. Be wali, dunu huluane da asi dagoiba: le, dima mabu!
14 因為宮闕已荒廢,喧擾的城市已荒涼,敖斐耳和巴罕永遠成了廢墟,成了野驢喜樂的地帶,成了羊群的牧場。
Hina bagade ea diasu amola da dunu hame esalebe ba: mu, amola bisilua moilai bai bagade (Yelusaleme) amo da dunu hame esalebe ba: mu. Diasu amola gagili sali da mugululi, bu mae gaguma: ne, wadela: lesi dagoi ba: mu. Sigua dougi da amo ganodini udigili ahoanebe ba: mu, amola sibi da amo ganodini, gisi nanebe ba: mu.
15 及至神自上傾注在我們身上,荒野將變為田園,田園將變為叢林;
Be fa: no, Gode da Ea A: silibu ninima bu iasimu. Soge wali wadela: lesi dagoi da afadenene, bu nasegagi osobo ba: mu. Ifabi amoga ilia da ha: i manu bagade lamu.
16 公平將居於荒野,正義將住在田園。
Isala: ili soge ganodini moloidafa hou amola moloi fofada: su hou fawane ba: mu.
17 正義的功效是和平,公平的碩果是永恆的寧靜和安全。
Dunu huluane da moloi hou fawane hamomuba: le, olofosu amola gaga: su fawane ba: mu.
18 我的百姓將住安謐的寓所,安全的宅第,清靜憩息之所,
Gode Ea Fi dunu da bu da: i diosu hame ba: mu, amola ilia diasu ganodini ilia da olofole, gaga: iwane esalumu.
19 縱然叢林全被摧毀,京城全被蕩平。
(Be Gode Ea se iasu esoga, mugene da iwilaga sa: imu, amola moilai da gadelale, mugului dagoi ba: mu.)
20 你們播種於多水之濱;使牛驢任意走動的人,是有福的。
Be fa: no dunu huluane da hahawane bagade ba: mu. Ilia da sagai nasegagima: ne hano defele dialebeba: le, amola ha: i manu bagade bugi dialebeba: le, amola ilia dougi amola ohe fi da gaga: iwane gisi bagade nabeba: le, hahawane esalumu.

< 以賽亞書 32 >