以賽亞書 22
1 有關「神視谷」的神諭：你究竟為了什麼上了屋頂﹖
Amo sia: da Esala Ba: su Fago sogebi ea hou olelesa. Wali da adi hou hamosala: ? Abuliba: le, dunu huluane da diasu gadodili da: iya heda: le, hahawane gilisisu hamosala: ?
2 你這座充滿喧嘩嘈雜的城市，享樂的都會！你的被殺者並不是被殺於刀劍，也不是死於戰場。
Moilai bai bagade fi huluane da hahawane halasa. Sia: bagade da moilai ganodini nabasa. Be dilia fi dunu amo da gegesu ganodini bogoi da gegebeba: le hame bogoi.
3 你所有的官長都結伴逃遁，竄逃遠方；你所有的將士也都集體被俘，棄弓就縛。
Dilia dadi gagui ouligisu dunu huluane da mae gala: le, hobeale, ilia ha lai amoga suguli lai dagoi ba: i.
4 為此我說：「你們不要管我，讓我痛哭一場罷！也不要為了我民族的女兒的零落，有勞你們來安慰我！」
Amaiba: le, dilia na yolesima! Bai na da na fi dunu bagohame bogoiba: le, na da ha: giwane dimusa: dawa: lala. Na dogo denesima: ne mae misa.
5 因為這是一個混亂、蹂躪、惶惑的日子，是屬於吾主萬軍的上主的日子；在「神視谷」內，城牆倒塌，喊聲震撼山岳。
Ninia da Esala Ba: su Fago amo ganodini, ninima hasalasu amola beda: su amola ededenasu hou fawane ba: sa. Amola, Hina Gode Bagadedafa, E da liligi huluanedafa Ouligisu, Hi fawane da amo hou ninima iasi. Ninia moilai gagoi huluane da fabeba: le, mugului dagoi, amola dunu da fidima: ne wele sia: beba: le, ilia sia: da agologa gobagala: lala.
6 厄藍取了箭囊，阿蘭騎上了戰馬，克爾亮出了盾牌。
Ila: me soge fi dadi gagui dunu da hosi da: iya fila heda: le, oulali amola dadi gaguiwane misi. Eno dadi gagui dunu, ilia da: igene gaga: su liligi gaguiwane, amo Gia sogega misi.
7 你最富麗的山谷充滿了戰車，騎兵已在門前佈好陣勢。
Nasegagi fago soge Yuda soge amo ganodini diala, da sa: liode amoga nabai dagoi ba: i. Dadi gagui dunu amo hosi da: iya fila heda: i, da Yelusaleme logo ga: su gadenene lelebe ba: i.
8 猶大的屏障已被揭開。那天你們只仰望林宮內的武器，
Yuda soge ea gaga: su liligi huluane wadela: lesi dagoi ba: i. Amalalu, dilia da gegesu liligi huluane, amo gegesu liligi ligisisu diasu amoga lale, gadili gaguli misi.
9 只看見了達味城上的許多裂縫，聚集了下池塘的蓄水，
10 計算了耶路撒冷的房屋，拆毀了民房來鞏固城牆，
Dilia da Yelusaleme gagoi ba: lu, amo ganodini sogebi afae afae da wadela: lesi dagoi ba: i. Dilia da Yelusaleme huluane ba: i. Dilia mogili, Yelusaleme gagoi bu hahamoma: ne, igi lamusa: , diasu mogili mugului dagoi.
11 在兩城牆之間，又鑿了個蓄水池，來貯藏池塘的水；卻沒有仰望這事的主事者，也沒有回顧那老早計劃了這事。
Dilia da hano amo da hemone wayabo amoga maha, amo hai dialoma: ne dilia da hihiga: le gagui. Be dilia da Gode (amo da hemone waha doaga: be hou ilegele, hamomusa: hamoi) Ema hamedafa dawa: i.
12 那天，吾主萬軍的上主本來叫人哭泣、哀號、削髮、腰束苦衣；
Ouligisudafa Hina Gode Bagadedafa da amane wele sia: i, “Dilia da dialuma hinabo waga: ne, gogolole abula eboboi ga: ne, didigia: ma!”
13 但是，看，仍是歡躍喜樂，宰牛殺羊，飲酒食肉：「吃喝罷！明天我們就要死啦！」
Be amo mae dawa: le, dilia da oufesega: i amola hahawane lolo nasu. Dilia da sibi amola bulamagau moma: ne, medole legei. Amola dilia da waini hano mai. Dilia da amane sia: i, “Ninia da ha: i amola waini hano manu da defea. Bai aya ninia bogomu.”
14 萬軍的上主親自附耳傳示給我說：「決不赦免你們這罪惡，除非你們死去。」吾主萬軍的上主這樣說。
Hina Gode Ouligisu Bagadedafa Hisu da nama amane sia: i, “Ilia da baligili wadela: idafa hamobeba: le, ilia da osobo bagadega esalea, Na da ilia hou hamedafa gogolema: ne olofomu. Na, Hina Gode Ouligisu Bagadedafa da sia: i dagoi.”
15 有關宮殿總管舍布納的神諭：吾主萬軍的上主這樣說：去！到那個在高處給自己鑿墳墓，
Ouligisudafa Hina Gode Bagadedafa da na da Siebena (hina bagade diasu ouligisu dunu) amoma asili, ema sisasu amane iasima: ne sia: i,
16 在巖石間給自己闢寢室的家宰那裏去，對他說：「你在這裏有什麼東西﹖你在這裏有什麼人，竟在這裏為你鑿墳墓﹖
“Di dawa: loba, di da nowayale dawa: bela: ? Disu da dia bogoi uli dogoi igi agolo la: ididili dogomu, amo di hamoma: ne da hame ilegei.
17 看哪！上主要大力一擲，把你擲得遠遠的；他要抓緊你，
Disu da dia hou da bagadedafa dawa: Be Hina Gode da di gaguia gadole galagamu.
18 將你捲了又捲，捲成一團，如一圓球，拋擲到廣闊之地。你要死在那裏，連你的彩車也要毀滅，你這個王宮的恥辱！
E da di bolo agoane gaguia gadole, soge eno amo dia soge bagade baligisa, amoga di galadigimu. Amo ganodini, di da sa: liode amo di da hahawane ba: sa, amoga dafulili di da bogomu. Dia hou hamobeba: le, dia hina bagade ea fi da gogosiamu.
19 我要革你的職，撤你的位。
Hina Gode da dia ouligisu sogebi amoga di fadegamu. Dia da gaguia gadoi, be Hina Gode da di hedofale gisalugala: mu.”
20 到那天，我要召希耳克雅的兒子厄里雅金作我的僕人。
Hina Gode da Siebenama amane sia: i, “Na da amo hou hamosea, Na da Na hawa: hamosu dunu amo Ilaiagime (Hiligaia egefe) amo misa: ne sia: mu.
21 我要把你的朝衣給他穿上，把你的玉帶給他束上，將你的治權交在他手中；他將作耶路撒冷居民和猶大家室的慈父。
Na da dia hawa: hamomusa: ilegei abula amola dia bulu ema idiniginisimu, amola dia ouligisu hou huluane ema imunu. E da Yelusaleme fi dunu amola Yuda soge fi dunu ilima ada agoane esalumu.
22 我要將達味家室的鑰匙放在他肩上；他開了，沒有人能關；他關了，沒有人能開。
Na da e Da: ibidi egaga fi hina bagade amo fawane hagudu ouligisudafa agoane hamomu. E da fedege agoane, ouligisu doasisu “gi” gagulaligi agoane ba: mu. Ea doasi liligi enoga ga: mu da hamedei ba: mu, amola ea ga: si liligi, enoga doasimu da hamedei ba: mu.
23 我要堅定他，有如釘在穩固地方的木橛；他將成為他父家榮譽的寶座。
Na da fedege agoane Ilaiagime gosagisisu liligi agoane, ea sogebi amoga mae muguluma: ne, gasawane lala: gimu. Amola ea sosogo fi dunu huluane da ea houba: le nodomu.
24 他父家全部的榮耀、細枝、嫩芽、各種細小的物品，自碗具以至各種壺瓶都懸掛在它上面。
Be fa: no, ea sosogo fi amola ea ouligi dunu huluane da ema dioi liligi bagadewane ba: mu. Ilia da fedege agoane, ofodo amola gaga amola gosagisisu liligi amo defele ema gosagisi dialebe ba: mu.
25 到那一天－－萬軍上主的斷語－－釘在穩固地方的木橛必將脫落，破裂，掉下來，上面所掛的重載也要摔得粉碎。因為上主說了。
Amo hou doaga: sea, agenesi gosagisisu musa: gasawane lala: gi dialu da hoholigili fadegale, sa: imu. Amasea, liligi amoga gosagisi dialu da wadela: lesi dagoi ba: mu,” Hina Gode da sia: i dagoi.
