以賽亞書 19
1 有關埃及的神諭：看，上主乘著輕快的彩雲，來到了埃及，埃及的偶像在他面前戰慄，埃及人的心靈在己身內消溶。
Idibidi fi ea hou olelema: ne, sia: ne iasu da amane gala. Hina Gode da hehenane, mumobi amoga fila heda: le, Idibidi sogega manebe ba: sa. E manebeba: le, Idibidi ‘gode’ loboga hamoi liligi da beda: iba: le, yagugusa. Amola Idibidi fi dunu huluane da bagade beda: i.
2 我要激動埃及人相反埃及人，使人人與自己的兄弟相鬥，人人與自己的近人作對，城與城爭，國與國戰。
Hina Gode da amane sia: sa, “Na da hamobeba: le, Idibidi soge ganodini hisu gobele gegebe bagade ba: mu. Sama da ea sama amoma gegemu amola sosogo fi amo ganodini yolali da yolalia gegemu. Idibidi moilai bai bagade da eno Idibidi moilai bai bagade amoma gegemu amola hina bagade da eno hina bagade amo Idibidi soge ouligima: ne ludumu.
3 埃及的精神要紛亂，我要混亂她的計謀；為此他們必要去卜問神明、巫覡、陰魂和術士。
Na da Idibidi dunu ilia ilegesu amo wadela: mu, amola ilia dogo denesi amo bu da: i dioma: ne hamomu. Ilia da ilia ‘gode’ loboga hamoi amola ilia gesami dasu amola bogoi a: silibu, amo ili fidima: ne adole ba: mu.
4 我要把埃及交在暴君手中，暴虐的君王要統治他們－－這是主，萬軍上主的斷語。
Amola Na da Idibidi dunu, amo nimi bagade hame asigi gasa fi hina bagade ilima ouligima: ne, ilima imunu. Na, Hina Gode Bagadedafa, da sia: i dagoi.
5 海洋的水將乾涸，江河將荒涼乾旱；
Naile Hano da hale, gebewane sa: ili, hafoga: i dagoi ba: mu.
6 水道都將發臭，埃及的河渠都要轉弱乾涸；蘆荻和昌蒲必將萎謝；
Hano ea logo huluane da gebewane hale, gaha bagade nabimu. Saga: amola gagalobo da biomu.
7 河畔的蘆葦必將枯萎，沿河的植物，盡將凋零，吹散，消滅。
Ha: i manu Naile Hano bega: sagai da biole, hafoga: le, foga gaguli asi dagoi ba: mu.
8 漁夫必要呻吟嘆息，河畔垂釣者必要悲傷，水面撒網者必要沮喪。
Nowa da Naile Hano amoga menabo hiougili bidi lasu, da gogonomomu amola dimu. Bai ilia dimani amola menabo gasa: su da hamedei.
9 種植亞麻者必要羞慚，理麻婦與紡織工也都要面色蒼白。
Nowa da abula amunasu da baligili se nabimu.
10 她的顯貴將受輕視，受僱的工人莫不意志消沉。
Abula amunasu dunu amola noga: i hawa: hamosu dunu da wadela: lesi dagoi ba: mu.
11 左罕的首領極其愚蠢，法郎的謀士出的，盡是糊塗計謀；你們怎敢對法郎說：「我是賢者的子孫，古代帝王的後裔﹖」
Soua: ne moilai bai bagade ouligisu dunu, ilia da gagaoui. Idibidi soge baligili bagade dawa: su dunu da gagaoule sia: ne iaha. Ilia da hina bagade ema ogogole, ilia da hemone bagade dawa: su amola hemone hina bagade dunu iligaga fi dunu esala, amo sia: sa. Be amo da noga: i hame hou.
12 你的賢士如今在那裏﹖何不讓他們告訴你知道，萬軍的上主對埃及打了什麼主意！
Idibidi hina bagade! Dia bagade dawa: su sia: ne iasu dunu da habila: ? Amabela: ? Ilia da Hina Gode Bagadedafa E da Idibidi amoma ilegei dawa: beba: le, dima adoma: bela: ?
13 左罕的首領都夠糊塗，諾夫的首領被人愚弄，各州的諸侯使埃及陷入迷途。
Soua: ne moilai bai bagade amola Memefisi moilai bai bagade ilia ouligisu dunu da gagaoui dunu. Ilia da Idibidi fifi asi amo bisili ouligima: ne ilegei. Be ilia da udigili Idibidi dunuma ogogoi.
14 上主在他們中間注入了昏神，叫他們使埃及在自己所作的事上無不錯亂，有如醉漢在嘔吐中打滾。
Hina Gode da ilia asigi dawa: su olelebeba: le, ilia da ogogosu sia: ne iasu. Amaiba: le, Idibidi dunu fi da giadofale fawane hamosa. Amola ilia da adini ba: i dunu defele, feloale, ea isosu amoga sadenane dafasu agoane hamosa.
15 不論是為首的、為尾的、為棕枝的、或為蘆葦的作什麼，為埃及無所作為。
Dunu afae Idibidi soge ganodini, bagade gagui o hamedafa gagui, amo Idibidi fidima: ne hamedafa dawa:
16 到那天，埃及面對著正在她身上揮動著的萬軍上主的手臂，將如婦女般的戰慄害怕。
Eso da doaga: mu amoga Idibidi fi dunu da uda defele beda: iwane ba: mu. Ilia da Hina Gode Bagadedafa Ea lobo ilua: le ilima se ima: ne lelebe ba: sea, ilia da beda: iba: le yagugumu.
17 猶大地將成為埃及的恐怖；凡提及她的，無不對萬軍的上主對埃及所打的主意而害怕。
Idibidi dunu da eso huluane Hina Gode Bagadedafa da ilima se ima: ne ilegei, amo dawa: sea, ilia da Yuda fi dunu ilima bagadewane beda: mu.
18 到那天，在埃及境內將有五座城說客納罕話，並指著萬軍的上主起誓，且有一座稱作「太陽城。」
Amo eso doaga: sea, Hibulu sia: dafa da Idibidi moilai bai bagade biyaduyale ganodini sia: dalebe nabimu. Dunu amo moilai bai bagade ganodini esalebe, da sia: dafawanedafa sia: sea, ilia da Hina Gode Bagadedafa amo Ea Dioba: le sia: mu. Moilai afae amo biyaduyale ganodini amoga ilia da “Eso Moilai Bai Bagade” dio asulimu.
19 到那天，在埃及地域中，將有一座獻與上主的祭壇，在她的邊界上，將有一個為上主建立的石柱。
Amo eso doaga: sea, Hina Godema nodoma: ne, ‘oloda’ da Idibidi soge ganodini gagui dialebe ba: mu, amola igi duni bugi Godema modale ligiagai da Idibidi alalo legei amoga dialebe ba: mu.
20 這在埃及境內，將成為萬軍上主的記號和證據：當他們面臨迫害呼號上主時，他必給他們遣發一位救主，來奮鬥拯救他們。
Oloda amola duni bugi ele da Hina Gode Bagadedafa da Idibidi soge ganodini esala, amo dawa: digima: ne olelesu liligi agoane ba: mu. Amola, Idibidi soge fi da enoga se nababeba: le, Hina Godema ili fidima: ne wele sia: sea, E da fidisu dunu ili gaga: ma: ne, ilima asunasimu.
21 到那天，上主將為埃及所認識，埃及要認識上主，並奉獻犧牲和祭品，向上主許願還願。
Hina Gode da Ea hou amo Idibidi dunuma olelemu. Amasea, ilia da Ea hou dafawaneyale dawa: mu, amola Ema sia: ne gadomu, amola Ema gobele salasu amola hahawane dogolegele iasu amo Ema gaguli misunu. Ilia da moloidafa hamoma: ne, Ema ilegele sia: mu, amola ilia ilegei noga: le hamomu.
22 上主將打擊埃及，打擊只是為醫治；他們要歸依上主，上主要俯聽他們，要醫治他們。
Hina Gode da Idibidi dunu ilima se imunu. Amasea, E da ili uhinisimu. Ilia da Ema sinidigisia, E da ilia sia: ne gadosu nababeba: le, ili uhinisimu.
23 到那天，將有一條大路，由埃及通至亞述：亞述人要到埃及去，埃及人要到亞述來；埃及和亞述將共同敬拜上主。
Amo eso da doaga: sea, logo bagade amo Idibidi amola Asilia amo disimusa: ba: mu. Amo soge aduna, ela fi dunu da amo logoga udigili ahoanebeba: le, ela fi dunu da gilisili Hina Godema nodone sia: ne gadomu.
24 到那天，以色列將屬第三，聯同埃及和亞述成為大地上受祝福的，
Amo eso da doaga: sea, Isala: ili fi amola Idibidi fi amola Asilia fi ilia da defele ba: mu. Amola amo fi udiana, ilia hou hamobeba: le, osobo bagade fifi asi gala huluane da hahawane ba: mu.
25 因為萬軍的上主曾這樣祝福說：「我的百姓埃及，我雙手的工程亞述，我的嗣業以色列，是應受祝福的！」
Hina Gode Bagadedafa da ilima hahawane bagade ilegemu. E da amane sia: mu, “Na fi Idibidi dunu! Na da dilima hahawane bagade ilegemu. Asilia fi dunu! Na da dili hahamoi dagoi. Amola dilia, Isala: ili fi dunu. Dilia da Na ilegei fidafa. Dilia huluane, dilima Na da hahawane dogolegele hamoma: ne ilegei dagoi.”
