哈該書 2
1 [第二篇演詞]七月二十一日，上主有話藉哈蓋先知說：
Hina Gode Ea sia: olelema: ne balofede dunu Ha: ga: iaima bu sia: i. Amo da ode afae amola oubi fesu amola eso21 amoga hamoi.
2 「請你對沙耳提耳的兒子猶大省長則魯巴貝耳，和約匝達克的兒子大司祭耶叔亞以及遺民說：
Hina Gode da Ea sia: Selababelema olelema: ne, balofede dunu Ha: ga: iaima adoi. Yuda ouligisu dunu, Yosiua (Gobele salasu dunu Ouligisu) amola dunu huluane ilima olelema: ne amane adoi,
3 你們這些遺民中，凡見這座殿在昔日的光榮之中的，你們現在看它怎樣﹖在你們眼中，豈不是如沒有一樣﹖
“Dilia afaega da musa: Debolo diasu noga: idafa amo haboda: i dialebe ba: sula: ? Be wali dia da haboda: i ba: sala: ? Amo ba: loba: , hamedeidafa agoai ba: sa.
4 但是如今，則魯巴貝耳，努力!──上主的斷語。約匝達克的兒子大司祭耶叔亞，努力! 境內全體民眾，努力! ──上主的斷語。努力工作吧! 因為我與你們同在──上主的斷語。
Be dilia huluane waha gogosia: iwane mae da: i dioi dialoma. Na da nini gilisili esalumuba: le, hawa: hamoma.
5 [這是我在你們出離埃及時，與你們訂立的盟約：]我的神常存在你們中間，你們不要害怕。
Dili Idibidi fisili, gadili ahoanoba, Na da eso huluane dili fidilalumu, amo Na dilima ilegele sia: i dagoi. Na da wali amola dili esala. Amaiba: le, mae beda: ma!” Hina Gode E da amane sia: i.
6 因為上主的斷語這樣說：再過不久，我要震動天地海陸，
Hina Gode da eno amane sia: i, “Fonobahadi aligili, Na da mu amola osobo bagade, (soge amola hano waeyabo) igumu.
7 震勫萬民，使萬民的珍寶來；我必使這殿宇充滿榮耀──萬軍的上主說。
Na da fifi asi gala huluane wadela: lesimu. Amasea, fifi asi gala ilia gagui liligi huluane da Debolo Diasuga gaguli misi dagoi ba: mu. Amola Debolo Diasu da amoga nabamu.
8 銀子是我的，金子也是我的──萬軍上主的斷語。
Osobo bagadega silifa amola gouli dialebe amo huluane da Na: fawane.”
9 這座後起的殿的光榮，比以前那座有的還要大──萬軍的上主；在此地我要頒賜和平──萬軍上主的斷語。 [第三篇演詞]
Hina Gode Bagadedafa da amane sia: i, “Debolo diasu gaheabolo gagui amo da musa: gagui amo baligili noga: idafa dialumu. Amola Na fi dunu bagade gagui agoane esaloma: ne, Na da ilima olofosu imunu.”
10 達理阿王二年九月二十四日，上主的話傳給哈蓋先知說：
Ode ageyadu, amola oubi sesege amola eso 24 amoga Da: liase da hina bagade esalu, amo esoga Hina Gode da balofede dunu Ha: ga: iai, ema eno adole i.
11 萬軍的上主這樣說：請你們去詢問司祭們有關法律的事說：「
E amane sia: i, “Gobele salasu dunu ilima amane adole ba: ma,
12 如果有人用自己的衣襟攜帶了聖肉，然後又用自己的衣襟接觸麵餅，或湯，或酒，或油，或其他的食物，這些東西是否也成了聖的﹖」司祭們答說：「不。」
‘Dunu afae da gobele salimusa: modale ligiagai hu a: i afae lale, ea abulaga mabione gaguli ahoasea, amola ea abulaga agi ga: gi o ha: i gobei, waini hano, olife susuligi o ha: i manu eno amo digilisisia, amo ha: i manu amola da hu defele modale ligiagai hamobela: ?” Gobele salasu dunu da amo adole ba: su nabalu, bu adole i, “Hame! Amo ha: i manu da hame modale ligiagai.”
13 哈蓋又問說：「如果一個因接觸屍體而陷於不潔的人，撫摸了這些東西，是否這些東西也成了不潔的﹖」司祭們答說：「成了不潔的。」
Amalalu, Ha: ga: iai da bu adole ba: i, “Dunu afae da bogoi da: i hodo digili ba: beba: le, fedege agoane nigima: madelai ba: sea, amola amo ha: i manu digili ba: sea, amo ha: i manu amola da nigima: madelai hamobela: ? Gobele salasu dunu da bu adole i “Ma! Amo ha: i manu da nigima: madelai dagoi ba: mu.”
14 於是哈蓋答說：「這百姓就是這樣，這民族在我面前就是這樣，──上主的斷語；他們手中的一切工作都是這樣；凡他們在這裏所獻的，都是不潔的。
Amalalu, Ha: ga: iai da amane sia: i, “Hina Gode da agoane sia: sa, ‘Amo hou dilia waha sia: i da Isala: ili dunu fi, amola ilia loboga hamoi liligi huluanedafa ea hou defele galu. Amaiba: le, liligi huluane ilia da oloda da: iya gobele salalebe da nigima: madelai dagoi ba: sa.’”
15 但是現在，從今日起回頭想想：在上主的殿還沒有石上壘石以前，
Hina Gode da amane sia: sa, “Dilima hamoi hou amo dili ba: sala: ? Debolo diasu muni bu buga: le gagumusa: gala,
16 那時時你們怎樣﹖有人來收二十個斗，卻只有十斗，有人來到榨酒池舀五十桶，卻只有二十桶。
dilia gala: ine faili legei amoga ba: la asili, 200 gilogala: me dioi defei ba: musa: dawa: su be amomane 100 fawane ba: i. Dilia da waini hano 100 lida defei dimusa: dawa: i, be 40 lida defei fawane ba: i.
17 我以熱風，以霉爛，以冰雹打搫了你們1中的一切工作，而你們仍沒有歸向我──上主的斷語。
Na da gia: i bagade fo, dilia ha: i manu liligi bione sesenema: ne fo iasi. Na da mugene amola dilia ha: i manu bugi wadela: musa: iasi. Be amomane dilia da Nama bu hame sinidigisu.
18 請你們由今日起，留心住意，即由九月二十四日，上主的殿宇的奠基日起，請你們留心住意：
Wali esoha da 24 amola oubi sesege amoga da Debolo diasu bai fa: i amo wali esoga huluane dagoi ba: sa. Waha winini adi hamoma: beyale, ba: ma!
19 倉房裏不是還沒有種子嗎﹖葡萄樹、無花果樹、石榴樹和橄欖樹，不是還沒有結果子嗎﹖從今天起，我必要祝福你! 」 [第四篇演詞]
Be amomane wali ga da ebelei dagoi, amola figi ifa, bomegala: nede ifa (goaba agoai), amola olife ifa amola fage hame legei gala, be waha winini Na dilima hahawane dogolegele fawane hamomu.
20 同年二十四日，上主火話再傳給哈蓋說：
Amo eso afae amoga (eso 24 amola oubi sesege) Hina Gode da Ha: ga: iai ema sia: eno, Selababele (Yuda eagene ouligisu dunu) amoma adosima: ne amane adoi, “Na da mu amola osobo bagade igumu gala.
21 你要向猶大省長則魯巴貝耳說：我要震動天地，
22 推翻列國的寶座；我要毀滅邦異邦列國的勢力，我要推翻戰車和駕車的人，戰馬與騎士個個必倒在自己兄弟的刀下。
Na da fifi asi gala huluane amola ilia gasa wadela: lesimu. Na da sa: liode amola genonesisu dunu delegili fasili, bobaeyoi ba: mu. Hosi da bogogia: mu amola ili da: iya fila heda: i dunu da ili gobele fane legemu.
23 在那一天──萬軍上主的斷語──沙耳提耳的兒子，我的僕人則魯巴貝耳! 我必提拔你──上主的斷語──我必以你作印璽，因為我揀選了你──萬軍上主的斷語。
Amo esohaga, Na da di, Selababele, Na hawa: hamosu dunu, Na da di oule masunu, di da Na Dio: ba: le, ouligisu hou hamoma: ne ilegemu. Bai di fawane Na ilegei dagoi.” Hina Gode Bagadedafa da sia: i dagoi. Sia: Ama Dagoi
