創世記 47
1 若瑟遂去呈報法郎說：「我父和我兄弟，帶著他們的牛羊和一切所有，從客納罕地來了，現今都在哥笙地方。」
И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.
2 若瑟由他兄弟中選了五人，引他們去謁見法郎。
И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона.
3 法郎問若瑟的兄弟們說：「你們有何職業﹖」他們回答法郎說：「你的僕人們是放羊的人，我們和我們的祖先，都是如此。」
А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари.
4 繼而又對法郎說：「我們來僑居此地，因為客納罕地饑荒很凶，你僕人們的羊群找不到草地，所以請陛下讓你的僕人們住在哥笙地方。」
Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје.
5 法郎遂面對若瑟說：「你父親和你兄弟既來到了你這裏，
А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби;
6 埃及國全在你面前，你可叫你父親和你兄弟住在最好的地方，叫他們住在哥笙地；你若知道他們中有能幹的可派他們管我的牲畜。」
У твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком.
7 然後若瑟引他父親來謁見法郎；雅各伯向法郎請安。
После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона.
8 法郎遂問雅各伯說：「請問高壽﹖」
А Фараон рече Јакову: Колико ти има година?
9 雅各伯回答法郎說：「我寄居人世，已一百三十年；我一生歲月又少又苦，不會達到我祖先寄居人世的年數。」
Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели.
10 雅各伯再向法郎請安，辭別法郎出來了。
И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.
11 若瑟依照法郎的吩咐，給他父親和兄弟安排了住處，將埃及國辣默色斯境內最好的地方，給了他們作產業。
А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон.
12 若瑟並按照他們的人口，供給他父親和兄弟以及他父親全部家屬的食糧。
И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег.
13 那時因為饑荒十分嚴重，各地絕糧，連埃及國和客納罕地也因饑荒缺了糧。
Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади.
14 若瑟因售糧與民眾，將埃及國和客納罕地內所有的一切銀錢，都聚斂了來，將這些銀錢盡歸入法郎王室。
И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову.
15 當埃及國和客納罕地的銀錢都用盡了，埃及人前來見若瑟說：「銀錢已用完了，請給我們糧食，免得我們死在你面前! 」
А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема?
16 若瑟回答說：「如果沒有銀錢，可將你們的家畜送來；我將糧食給你們，交換你們的家畜。」
А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца.
17 他們遂將家畜送來，交給若瑟；若瑟便以糧食換取了他們的馬、牛、羊、驢；那一年人們就以所有的家畜，換糧食生活。
И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову.
18 這一年過後，第二年他們又來見他說：「我們實不瞞我主，銀錢都用盡了，畜養的家畜也全歸了我主，在我主面前什麼也沒有了，只剩下了我們自身和我們的田地。
А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших.
19 為什麼要我們死在你面前﹖讓田地荒蕪呢﹖你用糧食收買我們和我們的田地罷! 好叫我們的田地都歸法郎作主。請給我們穀種，好叫我們生活，不致於死，田地也不致於荒蕪。」
Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.
20 埃及人為饑荒所迫，人人出賣了自己的農田；若瑟遂為法郎購得了埃及所有的田地，田地遂盡歸法郎所有。
Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова.
21 並使埃及境內的人民，從這邊直到那邊，都成了農奴；
А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог.
22 只有司祭的田地他沒有買得，因為司祭有得自法郎的常糧，可藉法郎賜與他們的常糧生活，所以沒有賣他們的田地。
Само не купи свештеничке њиве; јер Фараон одреди део свештеницима, и храњаху се од свог дела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива.
23 那時若瑟對人民說：「今天我將你們和你們的田地，都已買下歸於法郎，這裏有你們的穀種，你們拿去播種；
А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве.
24 到了收穫的時候，五分之一應歸法郎，其餘四分歸你們自己，作為田地的穀種，作為你們和你們的家屬以及幼兒的食糧。」
А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој.
25 他們答說：「你救了我們的性命! 唯願我們在我主前蒙恩，我們情願給法郎為奴! 」
А они рекоше: Ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону.
26 由此若瑟為埃及的田地立了法例，至今有效：五分之一應歸法郎；只有司祭的田地例外，不歸法郎。
И постави Јосиф закон до данашњег дана за њиве мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове.
27 以色列人住在埃及國哥笙地方，那裏置業繁殖，人數大為增加。
А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома.
28 雅各伯在埃及國又活了十七年；雅各伯的一生歲月共計一百四十七年。
И Јаков поживе у земљи мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година.
29 以色列自知死期已近，便叫了他兒子若瑟來，對他說：「如果我在你眼內得寵，請將你的手放在我的胯下許下，以恩情和忠實對待我，不要將我埋在埃及。
А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру;
30 我與我的祖先同眠了，你應將我帶出埃及，葬在他們的墓地裏。」若瑟答說：「我必照你的話去行。」
Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао.
31 雅各伯接著說：「你對我發誓。」若瑟遂對他發了誓；以色列便靠著床頭屈身下拜。
И рече му Јаков: Закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра свог.
