創世記 45
1 若瑟在眾侍從前不能再抑制自己，就喊說：「叫眾人離開我出去! 」這樣，若瑟使兄弟認出自己來時，沒有別人在場。
Yousefe da dimusa: dawa: beba: le, bu ea hawa: hamosu da amo hou ba: sa: besa: le, e da ili huluane amo sesei fisima: ne sia: i. E da ea yolalali ilima e da Yousefe adoloba, dunu eno da hame ba: i.
2 他便放聲大哭，埃及人都聽到了，法郎朝廷也聽到了。
E bagadewane dibiba: le, Idibidi dunu ilia da nabi. Amalalu, ilia da amo sia: ne iasu Felou ea diasuga adola asi.
3 若瑟對兄弟們說：「我就是若瑟，我父親還在嗎﹖」他的兄弟們不能回答，因為在他面前都嚇呆了。
Yousefe da ea yolalali ilima amane sia: i, “Na da Yousefe. Na ada da wali hahawane esalabala?” Be ea yolalali da amo sia: nababeba: le, ilia da bagadewane beda: iba: le, bu adole imunu da ilima hamedei.
4 若瑟又對兄弟們說：「請你們近前來。」他們就上前去。若瑟說：「我就是你們賣到埃及的弟弟若瑟。
Be Yousefe da ilima amane sia: i, “Nolalali! Dilia nama gadenena misa!” Ilia da misini, e eno adole i, “Na da dilia eya Yousefe amo dilia Idibidi sogega bidi lai.
5 現在你們不要因為將我賣到這裏便自憂自責；這原是天主派遣我在你們以先來，為保全你們的性命。
Dilia mae fofogadigima, amola mae da: i dioma! Amola dilia wadela: i houba: le, wadela: i fawane ninima doaga: i, mae dawa: ma! Gode Hi da dilia loboga, na guiguda: eno dunu ilia esalusu gaga: ma: ne, asunasi dagoi.
6 地方上的饑荒纔過了第二年，還有五年，不能耕種，不能收割。
Wali da ha: i bagade ode ageyadu fawane. Ode biyale gala eno amoga osobo da hame gidinamu amo ha: i manu hame faimu, amo hou ba: mu.
7 天主派遣我在你們以先來，是為給你們在地上留下後裔，給你們保全多人的性命。
Gode da na amo dili bisili masunusa: , asunasi dagoi. Bai E da dili amola diligaga fa: no lalelegemu mano, amo bogomu higa: i hodosa.
8 所以叫我到這裏來的並不是你們，而是天主；是他立我作法郎之父，作他全家的主人，作全埃及地的總理。
Amaiba: le houdafa da dilia na guiguda: hame asunasi. Gode Hifawane da na asunasi. Gode hamobeba: le, na da wali Felou ea bisili ouligisu hina dunu hamoi dagoi. Na da ea soge huluane ouligisa. Na da Idibidi fi huluane ilima hina esala.
9 你們急速上到我父親那裏，對他說：你的兒子若瑟這樣說：天主立我作了全埃及的主人，請你下到我這裏來，不要遲延。
Amaiba: le, hedolo na adama buhagili, ema ea mano Yousefe amane sia: sa amo adoma, ‘Gode da na Idibidi dunu huluanema hina bagade hamoi dagoi. Wahadafa nama misa.
10 你和你的兒孫，以及你的羊群牲畜，並你一切所有，都可住在哥笙地，離我不遠，
Di da Gousiene sogega na gadenene fimu da defea. Di, dia mano, dia aowa, dia sibi, dia goudi, dia bulamagau amola dia liligi gagui huluane.
11 我好在那裏奉養你，免得你和你的眷屬，並你一切所有陷於貧乏，因為尚有五年饑荒。
Di da Gousiene sogega esalea, na da di ouligisa esalumu, amo dawa: ma. Wali ha: i bagade ode biyale gala eno ba: mu. Di, dia sosogo fi, amola dia lai gebo, amo huluane ha: ga bogomu na bagadewane higa: i hodosa.”
12 看你們和我的弟弟本雅明都親眼見到，是我親口在對你們說話。
Yousefe da eno amane sia: i, “Defea! Wali dilia huluane amola di Bediamini, da noga: le dawa: Na da dafawane Yousefe e.
13 你們要將我在埃及的一切光榮，和你們親見的一切，都告訴我父親，儘速將我父親下到這裏來。」
Na ada noga: le adoma amane, ‘Na da guiguda: Idibidi soge ganodini gasa bagade gala. Dilia ba: i liligi huluane ema adoma. Amasea, hedolowane e nama oule misa.’”
14 說畢，便撲在他弟弟本雅明的頸上哭起來了，本雅明也伏在他頸上哭泣。
E da Bediamini ha: giwane nonogone dinanu. Bediamini amola Yousefe nonogone dinanu.
15 然後與眾兄弟親吻，抱著他們痛哭。這以後，他的兄弟們纔敢與他交談。
Amanoba, dinanuwane, e da yolalali huluane ouga: ne, nonogoi. Amalalu, yolalali da ema sia: dasu.
16 法郎朝廷聽說若瑟兄弟來了的消息，法郎和他的臣僕都很高興。
Felou ea diasu fi da Yousefe yolalali da ema doaga: i, amo nababeba: le, hahawane ba: i.
17 法郎便對若瑟說：「你對你的兄弟們說：你們應這樣做：備好牲口，立即往客納罕地去，
Felou da Yousefema amane sia: i, “Diolalali ilima amane sia: ma, ilia da ilia ohe baligiga ha: i manu legele, hedolowane Ga: ina: ne sogega buhagima.
18 接你們的父親和家眷到我這裏來，我願賜給你們埃及地最好的出產，使你們享受本地的肥物。
Amalalu, ilia ada amola fi huluane, guiguda: bu oule misa. Na da soge baligili ida: iwane Idibidi soge ganodini, amo ilima imunu. Ilia baligiliwane hahawane esalusu ba: mu.
19 你再吩咐他們說：你們應這樣做：從埃及帶些車輛去接你們的子女和妻子，並把你們的父親接來；
Ilia Idibidi gaguli fula ahoasu (bulamagau amoga hiougi) amoga ilia uda amola mano fonobahadi, amoga fila heda: ma: ne, amo oule masunu da defea. Ilia eda amola, bu oule misa: ne sia: ma.
20 不要顧惜你們的物品，因為全埃及地最好的出品都歸你們享用。」
Ilia liligi eno ilia sogega fisibiba: le, ilima mae da: i dioma: ne sia: ma. Liligi baligili ida: iwane Idibidi soge ganodini amo ninia da ilima imunu.”
21 以色列的兒子們就這樣做了。若瑟依照法郎的吩咐，給了他們一些車輛和路上用的食糧；
Ya: igobe ea mano da amo sia: defele hamosu. Yousefe da ilima gaguli fula ahoasu i, amola ilia logoga moma: ne ha: i manu i.
22 又給了每人一套新衣，至於本雅明，卻給了他三百銀錢和五套新衣；
E da abula afadafa salima: ne, ilima afae afae i. Be Bediaminima e da abula biyale salima: ne i, amola silifa muni fage 300 agoane i.
23 同樣，給他父親送去十匹公驢，滿載埃及最好的出品，十匹母驢，滿載糧食麵餅，和為父親路上用的食品。
E da ea adama dougi nabuane gala amo da: iya, Idibidi liligi ida: iwane gala ligisi, amo asunasi. Amola e da dougi nabuane eno amo da: iya gagoma, bali, agi amola logoga moma: ne ha: i manu eno i.
24 隨後打發他的兄弟們走了；當他們離別時，對他們說：「路上不要爭吵! 」
E da yolalali asunasi. E da ilima amane sia: i, “Dilia logoga ahoasea, mae sia: ga gegema!”
25 若瑟的兄弟們由埃及上到客納罕，他們父親雅各伯那裏，
Ilia Idibidi yolesili, ilia eda Ya: igobe amo Ga: ina: ne sogega esalu, ema buhagi.
26 告訴他說：「若瑟還活著，而且做了全埃及國的總理。」雅各伯聽了心中淡然，並不相信。
Ilia ema amane sia: i, “Yousefe da esala. E da Idibidi fi huluane ilima hina esala.” Ya: igobe da bogomuwane fofogadigili, ilia sia: dafawaneyale dawa: mu hamedei ba: i.
27 及至他們將若瑟對他們所說的話，全講給他聽，他又看了若瑟打發來接他的車輛，他們的父親雅各伯的心神才甦醒過來。
Be ilia Yousefe ea sia: huluane ema olelebeba: le, amola gaguli fula ahoasu Yousefe da e Idibidi sogega oule masa: ne iasi amo ba: beba: le, e da uhi.
28 以色列於是說：「只要我兒若瑟還在，我就心滿意足了；在我未死以前，我該去見他一面。」
E amane sia: i, “Na gofe Yousefe da esala! Na da Godema eno hame adole ba: mu! Na da mae bogole e ba: la masunu!”
