創世記 43
1 地上的饑荒仍然嚴重。
Али глад беше врло велика у оној земљи.
2 他們吃完了由埃及帶來的糧食，父親對他們說：「你們再去給我們買點糧食來吃! 」
Па кад поједоше жито које беху донели из Мисира, рече им отац: Идите опет, и купите нам мало хране.
3 猶大立即回答父親說：「那人明明告訴我們說：你們若不帶弟弟一起來，你們休想見我的面。
А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
4 你若讓我們的弟弟與我們一同去，我們下去給你買些糧食來；
Ако ћеш пустити с нама брата нашег, ићи ћемо и купићемо ти хране.
5 你若不讓他去，我們也不下去；因為那人對我們說過：你們若不帶弟弟與你們一同來，你們休想見我的面。」
Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
6 以色列說：「你們為什麼這樣害我，告訴那人你們還有個弟弟﹖」
А Израиљ рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата?
7 他們回答說：「那人再三再四問我們和我們的家庭說：你們的父親是否還活著﹖你們是否另有個兄弟﹖我們只得照這些話答覆他。那裏會知道他要說：帶你們的兄弟一同下來﹖」
А они рекоше: Човек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам јоште жив отац? Имате ли још браће? А ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: Доведите брата свог?
8 猶大又對他父親以色列說：「你叫孩童與我同去，我們就起身前去；這樣，我們和你並我們的幼兒，可以生活，不致餓死。
И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца.
9 我為他擔保，你可由我手中要人；如果我不將他帶回，交在你面前，我在你前終生負罪。
Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив до века.
10 假使我們沒有遲延，現在第二次也回來了! 」
Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.
11 他們的父親以色列對他們說：「如果必須如此，你們就這樣做：在行李內帶些本地最好的出產，一些香液、蜂蜜、樹膠、香料、榧子和杏仁，下去送給那人當作禮物。
Онда рече Израиљ отац њихов: Кад је тако, учините ово: узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема.
12 手中多帶一倍銀錢，將那放在你們糧袋口的銀錢，也一併帶上，這或者是出於一時的錯誤。
А новаца понесите двојином, и узмите новце што беху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрешка.
13 並且帶著你們的弟弟起身往那人那裏去。
И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку.
14 願全能的天主使你們在那人面前蒙恩，放回你們那個兄弟和本雅明；至於我，如要喪子，就喪子罷! 」
А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.
15 這一夥人於是帶了那些禮物，手中帶上雙倍銀錢，帶本雅明起身下道埃及去，到了若瑟面前。
Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.
16 若瑟一看見他們和本雅明，就對自己的管家說：「帶這些人到家裏去，宰殺設宴，中午這些人要與我一起吃飯。」
А Јосиф кад виде с њима Венијамина, рече човеку који управљаше кућом његовом: Одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.
17 管家就依照若瑟吩咐的做了，將這些人帶到若瑟家中。
И учини човек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.
18 這些人一進入了若瑟的家，就害怕起來，心裏想：「他帶我們到這裏來，定是為了上次放回我們袋裏銀錢的事，想找我們的錯處，加害我們，拿住我們當奴隸，奪取我們的驢。」
А они се бојаху кад их човек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: За новце који пре беху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.
19 他們於是走到若瑟的管家，前在房門口同他談起這事，
Па приступивши к човеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,
20 說：「我主，請原諒：我們上次下到這裏來購買糧食，
И рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре, и куписмо хране;
21 當我們到了客棧，打開我們的布袋時，發見各人的銀錢仍在各人的布袋口，我們的銀錢一分不少；現在我們又親手帶回來了。
Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг;
22 此外我們手中又帶了些銀錢，來購買糧食；我們不知道是誰將我們的銀錢放在我們的布袋內。」
А друге смо новце донели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.
23 管家答說：「請你們放心，不必害怕! 是你們的天主，你們祖先的天主，在你們的布袋裏給你們放上了財寶；你們的銀錢我已經收了。」以後給他們領出西默盎來。
А он им рече: Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.
24 管家卡領這些人到了若瑟家裏，先給他們拿水洗了腳，然後拿草料餵了驢。
И уведе их човек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховим положи.
25 他們遂將禮物預備好，等候若瑟中午回來；因為聽說，他們要在那裏吃午飯。
И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они онде јести.
26 若瑟回到家裏，他們就將手中的禮物獻給他，俯首至地向他下拜。
И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.
27 若瑟先向他們問安，然後說：「你們以前所說的老父好麼﹖還健在麼﹖」
А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив?
28 他們答說：「你的僕人，我們的父親還好，還健在。」遂又鞠躬下拜。
А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.
29 若瑟舉目，見了他母親生的弟弟本雅明，就問說：「這就是你們對我說的那小弟弟嗎﹖」繼而說：「孩子，願天主保佑你! 」
А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!
30 若瑟愛弟情切，想要流淚，趕快進了自己的內室，在那裏哭了一場；
А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде.
31 然後洗臉出來，勉強抑制自己，吩咐說：「擺飯罷! 」
После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело.
32 人就給若瑟擺了一席，為他們擺了一席，為與若瑟一起吃飯的埃及人另擺了一席；因為埃及人不能同希伯來人一起吃飯，這為他們是個恥辱。
И донесоше њему најпосле и Мисирцима који обедоваху у њега, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.
33 他們便在若瑟前，安排就坐，全按長幼的次序，長者在上，幼者在下；眾兄弟彼此相看，驚奇不已。
А сеђаху пред њим старији по старештву свом а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.
34 若瑟將自己面前的食物分開，分給他們；但本雅明的一分，比其餘的人多五倍。他們遂與若瑟飲酒宴樂。
И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.
