創世記 41
1 過了兩年，法郎作了一夢，夢見自己站在尼羅河畔。
Ode aduna asili, Felou da simasia ba: i. E da Naile Hano bega: lelebe dawa: i galu.
2 看見從尼羅河中上來了七隻母牛，色美體肥，在蘆葦中吃草。
Amalalu, bulamagau sefena bagade amo fesuale gala da hano yolesili, saga: ganodini gisi nanebe ba: i.
3 隨後，從尼羅河中，又上來了七隻色醜體瘦的母牛，站在尼羅河岸上靠近那些母牛身旁。
Amalalu, bulamagau eno fesuale gala be geloga: idafa agoane, da hano yolesili eno bulamagau gadenene lelebe ba: i.
4 這些色醜體瘦的母牛，竟將那七隻色美體肥的母牛吞了下去；法郎便驚醒了。
Amola bulamagau geloga: i da bulamagau sefena gala amo fane mai dagoi. Amalalu, Felou da nedigi.
5 他又睡下，作了一個夢，夢見一根麥莖上，生出了七枝又肥又美的麥穗；
E da bu eno golale, bu simasia ba: i. E da gagoma fage fesuale gala amo nabai, yoi amola noga: iwane ba: su gagoma da: i afadafa amoga legebe ba: i.
6 隨後，又發出了七枝又細弱，而又為東風吹焦了的麥穗。
Amalalu, e da gagoma eno fesuale gala, amo foga fabeba: le, wadela: i amola faselai ba: i.
7 這些細弱的麥穗竟將那七枝又肥又實的麥穗吞了下去。法郎驚醒了，原是一場夢。
Amalalu, faselai gagoma da misini, gagoma noga: iwane na dagoi. Felou da nedigili, amola amo da simasia ba: su fawane dawa: i galu.
8 到了早晨，他心煩意亂，遂遣人將埃及所有的術士和賢士召來，給他們講述了自己的夢，卻沒有人能給法郎解釋。
Hahabe e da da: i dioiwane dawa: lalu. Amaiba: le, e da Idibidi bagade dawa: su dunu amola fefedoasu dawa: dunu huluane ema misa: ne sia: i. Ea simasia ba: i amo ilima olelei. Be amo ea bai ema olelemu da ilima hamedei.
9 那時司酒長向法郎說：「我今天想起了我的過犯。
Amalalu, waini hano ouligisu dunu da Felouma amane sia: i, “Na da wali na wadela: i hou bu dawa: lala.
10 有一次陛下對自己的臣僕發怒，將我和司廚長關在衛隊長府內的拘留所內。
Di da musa: bisili agi hamosu dunu amola na, anima ougi galu. Di da ani se iasu diasu ouligisu dunu amo ea diasu ganodini sanasi.
11 我和他在同一夜裏，各作了一夢，我們每人的夢都有它的意義。
Gasi afaega ani da simasia ba: i. Amo da bai hisu hisu galu.
12 在那裏有個希伯來少年人與我們在一起，他是衛隊長的僕人；當我們把夢告訴了他，他就給我們加以解釋，給每個人的夢都說明了它的意義。
Hibulu goi amo da se iasu diasu ouligisu dunu, ea hawa: hamosu dunu, da amogai esalu. Ania da ania simasia ba: su ema olelebeba: le, e da amo ea bai hisu hisu anima moloiwane olelei.
13 果然都照他給我們所解釋的應驗了：我恢復了原職，他卻被吊死了。」
Amalalu, ea hou olelei defele ba: i dagoi. Di da na musa: hawa: hamosu nama bu i dagoi be bisili agi hamosu dunu di da medole legei.”
14 法郎於是遣人去召若瑟，人就快把他從地牢裏提出來；他剃了頭，刮了臉，換了衣服，來到法郎跟前。
Felou da Yousefe misa: ne sia: i. Ilia da e se iasu diasuga fisili, Felou ea diasuga oule misi. E da mayabo waga: ne, abula afadenene, Felouma doaga: i.
15 法郎對若瑟說：「我作了一夢，沒有人能夠解釋。我聽見人說，你聽了夢就能解釋。」
Felou da ema amane sia: i, “Na da simasia ba: i be dunu huluane da amo ea bai hame dawa: Dunu eno da nama adoi, di da simasia ba: su bai bagade dawa:”
16 若瑟回答法郎說：「這不是我所能的，只有天主能給陛下一個吉祥的解答。」
Yousefe da bu adole i, “Nisu hame! Be Gode da amo ea bai noga: le olelemu.”
17 法郎遂向若瑟說：「我夢見我站在尼羅河上，
Felou da amane sia: i, “Na da simasia ba: i agoane. Na da Naile Hano bega: lelebe dawa: i galu.
18 看見從河中上來了七隻母牛，體肥色美，在蘆葦叢中吃草。
Amalalu, bulamagau sefena bagade amo fesuale gala da hano yolesili, saga: ganodini gisi nanebe ba: i.
19 隨後，又上來了七隻母牛，軟弱無力，色醜體瘦，那種醜陋，我在埃及全國從未見過。
Amalalu, bulamagau eno fesuale gala be sefena hamedafa, geloga: i agoane, da hano yolesili, heda: i. Bulamagau amo wadela: i defele na da Idibidi amo ganodini hamedafa ba: su.
20 這些又瘦又醜的母牛，竟將先上來的那七隻肥母牛吞了下去。
Geloga: i bulamagau da bulamagau eno, sefena gala, amo fane mai dagoi.
21 牠們吞下去之後，竟看不出來牠們吞了下去，因為牠們醜陋的樣子和先前一樣，我就驚醒了。
Be ilia da sefena bulamagau mai dagoi, amo dawa: mu da hamedei. Ilia bu noga: i hame amola geloga: i agoane ba: i. Amalalu, na da nedigi.
22 以後我又夢見在一根麥莖上，生出了七枝粗大美麗的麥穗。
Amola na da simasia eno ba: i. Na da gagoma fage fesuale gala amo nabai, yoi amola noga: iwane da: i afadafa amoga legebe ba: i.
23 隨後，又發出了七枝枯萎細弱而又被東風吹焦了的麥穗。
Amalalu, na da gagoma fage eno fesuale gala, amo foga fabeba: le, wadela: i amola faselai ba: i.
24 這些細弱的麥穗竟將那七枝美麗的麥穗吞了。我講給了術士們聽，但沒有人能給我解說。」
Amola faselai gagoma da misini, gagoma noga: iwane na dagoi. Na da amo fefedoasu dawa: dunu ilima olelei. Be ilia da bai olelemu gogolei.”
25 若瑟遂對法郎說：「陛下的夢只是一個。天主已將所要作的告訴陛下：
Yousefe da Felouma amane sia: i, “Amo simasia ba: su aduna da bai afadafa olelesa. Gode da Ea fa: no hamomu dima olelei dagoi.
26 七隻美好的母牛表示七年，七枝美好的麥穗也表示七年。這原是一個夢。
Bulamagau sefena gala fesuale da ode fesuale gala. Gagoma fage noga: idafa fesuale amola da ode fesuale gala. Bai da afadafa.
27 隨後上來的那七隻又瘦又弱的母牛，和那七枝空虛而又被東風吹焦了的麥穗，都表示將有七個荒年。
Bulamagau geloga: i gala amola gagoma fage faselai fesuale gala da ode fesuale gala amo ganodini osobo bagade da ha: i bagade ba: mu.
28 這即是我對陛下所說：天主已將他要作的顯示給陛下了。
Na da dima sia: i defele - Gode da Ea fa: no hamomu dima olelei.
29 看埃及全國將有七年大豐收。
Ode fesuale amoga, ha: i manu legei Idibidi soge ganodini da bagadedafa ba: mu.
30 繼之而來的是七個荒年，那時人都忘記了埃及國曾有過豐收。當飢荒蹂躪此地時，
Be amo fa: no ninia da ode fesuale gala amoga ha: i bagadedafa ba: mu. Osobo bagade da wadela: lesi dagoi ba: mu. Ode noga: iwane da gogolei dagoi ba: mu.
31 誰也覺不到此地曾有過豐收，因為相繼而來的飢荒實在太嚴重了。
Ha: i da bagadeba: le, osobo bagade da se nabimu, amola ode noga: i da gogolei dagoi ba: mu.
32 至於陛下的夢重複了兩次，是表示這事已由天主命定，天主就快要實行。
Gode da aduna olelebeba: le, E da amo hou hame afadenene, dafawanedafa hamomu, amo olelesa.
33 所以陛下現在應當尋找一個聰明，有智慧的人，派他管理埃及國。
Amaiba: le, di da dunu afae amo bagade dawa: su dunu amola ba: la: lusu dawa: dunu amo soge ouligimusa: ilegemu da defea.
34 陛下應設法在地方上派定督辦，在七個豐年內，徵收埃及國所出產的五分之一；
Eno ouligisu dunu amola ilegemu da defea. Ode noga: iwane amoga, ha: i manu legei amoga biyale fifili, fifi afadafa Felou hi lamu da defea.
35 使他們將未來豐年內的一切食糧，聚斂起來，將五穀都儲藏在陛下手下，貯在城內備作食糧，妥為保管。
Di ouligisu dunuma ilia da ode noga: iwane ganodini amo ha: i manu huluane lidili, diasu ganodini ligisili, noga: le ouligima: mu.
36 這些食糧應作為本地的存糧，以應付那在埃及國要出現的七個荒年，免得全國因飢荒而滅亡。
Amo ha: i manu da ode wadela: i fesuale gala Idibidima misunu, amoga dunu ili mae bogoma: ne amo manu. Amasea, dunu da hame ha: ga bogogia: mu.”
37 這番話使法郎和他的群臣十分贊成，
Felou amola ea ouligisu dunu da amo hou hahawane ba: i.
38 於是法郎對他的臣僕說：「像他這樣的人，有天主的神住在他內，我們豈能找著另一個﹖」
Felou da ilima amane sia: i, “Dunu eno da Yousefe ea hou baligimu ninia da hame ba: mu. Bai Gode Ea A: silibu da ea dogo ganodini esala.”
39 法郎遂對若瑟說：「天主既使你知道這一切，就再沒有像你這樣聰敏富有智慧的人了。
Felou da Yousefema amane sia: i, “Gode da amo hou dima olelei dagoi. Amaiba: le, dia dawa: su amola ba: la: lusu hou da dunu huluane ilia hou baligi dagoi amo ninia dawa:
40 你要掌管我的朝廷，我的人民都要聽從你的號令；只在寶座上我比你大。」
Na da di Idibidi soge ouligima: ne ilegesa. Na fi dunu huluane da dia sia: nabimu. Dia hina hou da dunu huluane ilima baligimu. Na fawane, di da hame baligimu.
41 法郎又對若瑟說：「看，我立你統治全埃及國。」
Di da Idibidi soge huluane ouligima: ne, na da dima ouligisu hina ilegesa.”
42 遂由自己手上取下打印的戒指，戴在若瑟手上，給他穿上細麻長袍，將金鏈戴在他的頸項上；
Felou da ea lobo sogo gasisalasu (amoga ea gobele ga: su da dedei) amo gisa: i, Yousefe ea lobo sogo amoga gasisali. E da abula ida: iwane Yousefema idinigisi amola gouli sia: ine amo Yousefe ea galogoaga sisiga: le sanasi.
43 又使他坐在自己的第二部御車上，人們在他前面喊說：「跪下! 」法郎就這樣立他管理全埃及國。
E da ea No. 2 ‘sa: liode’ hosiga hiougi amo Yousefe da ahoanoma: ne, ema i. Amola ea dadi gagui dunu da Yousefema bisili asili, amane welalu, “Gasigama! Logo fodoma!” Amola Yousefe da Idibidi soge huluane ouligima: ne, ouligisu hina hamoi dagoi ba: i.
44 法郎又對若瑟說：「我是法郎，沒有你的同意，全埃及國，任何人不得做任何事。」
Felou da ema amane sia: i, “Na da Idibidi hina bagade. Be Idibidi soge ganodini, dunu huluane da dia sia: fawane nabimu.”
45 法郎給若瑟起名叫匝斐納特帕乃亞，又將翁城的司祭頗提斐辣的女兒阿斯納特給他為妻。若瑟便出去巡行埃及全國。
E da Yousefema eno Idibidi dio asuli amo Sa: bina: de Bania. Amola e da Boudifela (ogogosu ‘gode’ One amoma gobele salasu dunu Hilioubalisi moilai bai bagadega esalu) amo idiwi A: sena: de, amo Yousefe lama: ne ema i. Amola, Yousefe da Idibidi soge huluane amoga lalu.
46 若瑟立於埃及王法郎前時，年三十歲。他由法郎面前出去巡行了埃及全國。
47 七個豐年內，土地出產極其豐富。
Yousefe da ea lalelegei ode30amoga Felou (Idibidi hina bagade) amo ea hawa: muni hamosu. E da Felou ea diasua fi gilisisu fisili, Idibidi soge huluane amoga lalu. Ode noga: iwane amoga, ha: i manu legei da bagade ba: i.
48 若瑟聚斂了埃及國七個豐年內所有的糧食，積蓄在城內；每城城郊田間所出的糧食，也都儲藏在本城內。
Amo huluane Yousefe da lale, moilai bai bagadega gaguli misini, amoga liligi ligisisua salasu. Ha: i manu soge moilai bai bagade sisiga: i dialu, amo ea ha: i manu fai e da amo moilai bai bagade ganodini sali.
49 這樣若瑟聚斂了大量的五穀，多得有如海沙，無法計算，無法勝數。
Widi amola gagoma bagadedafa laiba: le, Yousefe da amo ea defei ba: mu yolesi. Gagoma da sa: i amo hano wayabo bagade bega: diala, amo ea defei defele ba: i.
50 在荒年未來以前，若瑟已有了兩個兒子，是翁城的司祭頗提斐辣的女兒阿斯納特給他生的。
Ha: bagade da osobo bagadega mae doaga: le, Yousefe da A: sena: dema dunu mano aduna lai.
51 若瑟給長子起名叫默納協，說：「天主使我忘盡了我的一切困苦和我父的全家。
E amane sia: i, “Gode da na se nabasu na ada amola fi fisiba: le, amo E da na gogolema: ne fadegai dagoi.” Amaiba: le, e da ea magobo mano ema Ma: na: se (gogolema: ne hamosa) dio asuli.
52 給次子起名叫厄弗辣因，說：「天主使我在我受苦的地方有了子息。」
E eno amane sia: i, “Gode da na se nabasu soge amo ganodini mano nama i.” Amaiba: le, e da ea magobo bagia mano ema Ifala: ime (manolali iaha) dio asuli.
53 埃及國的七個豐年一過，
Ode ida: iwane fesuale gala Idibidi soge ganodini da gidigi dagoi.
54 七個荒年隨著就來了，恰如若瑟所預言的；各地都發生了飢荒，唯獨全埃及國還有食糧。
Amola ha: i bagade ode, Yousefe ea sia: i defele da mui. Soge huluanedafa da ha: i bagade ba: i. Be Idibidi soge ganodini, ha: i manu defele dialebe ba: i.
55 及至埃及全國鬧飢荒時，人民便向法郎呼求糧食；法郎對埃及民眾說：「你們到若瑟那裏去，照他對你們所說的做。」
Idibidi dunu da degabo ha: i nabaloba, ilia da Felouma e da ilima ha: i manu ima: ne wei dagoi. Amalalu, e da ili Yousefema ha: i manu lama: ne masa: ne sia: i.
56 當時飢荒彌漫天下，若瑟便開了國內所有的糧倉，將糧食賣給埃及人，因為埃及的飢荒很嚴重。
Ha: bagade da bu bagade ba: i. Soge huluane da ha: bagade ba: i. Amaiba: le, Yousefe da liligi legesu doasili, Idibidi dunuma widi amola gagoma bidi lai.
57 天下的人都來到埃及，向若瑟購買食糧，因為天下各地都大鬧飢荒。
Osobo bagade fifi asi gala dunu huluane da ha: i manu bidi lamusa: , Idibidi sogega Yousefema misi. Bai ha: bagade da osobo bagade soge huluane amoga doaga: i dagoi.
