創世記 29
1 雅各伯取道前行，來到了東方人的地方；
Jekopu'a masetere hume vuno, zage hanati kaziga vahe'mofo mopafi uhanati'ne.
2 舉目看見田間有口井，還有三群羊，臥在井旁。－－因為人慣常由這井取水飲羊，井口上蓋著塊大石頭；
Agra kesga huno trazampi keana, tinkerire tagufa afu kevu masenageno ke'ne, ana tikerireti sipisipiramina tina afi'za nezmize. Hanki ana tinkerimofo agitera ra have runkani rente'naze.
3 幾時羊群都聚集在那裏，人就將井口的石頭挪開，取水飲羊；然後再將石頭蓋在井口原處。
Anante mika sipisipi kva vahe'mo'za utru hute'za, kerimofo agiteti havea atufe ante'ne'za, tina afi'za sipisipi zamia zamite'za, ete ana havea atufe'za ana kerimofo avazare runkani rentetere nehazane.
4 雅各伯對他們說：「弟兄們，你們是那裏的﹖」他們答說：「我們是哈蘭人。」
Hagi Jekopu'a zamagrikura amanage hu'ne, Nafuheta tamagra igatire? Hige'za kenona hu'za, Tagra Haranitire.
5 雅各伯問他們說：「你們認識納曷爾的兒子拉班嗎﹖」他們答說：「我們認識。」
Hazageno Agra amanage huno zamasmi'ne, Nahori negeho Lebanina ke'nazo? Hige'za zamagra kenona amanage hu'naze, Tagra agrira ke'none.
6 雅各伯又問說：「他好嗎﹖」他們答說：「他好。看，那不是他的女兒辣黑耳領著羊群來了。」
Hazageno Jekopu'a zamagrira amanage huno zamasmi'ne, Lebani'a knare huno mani'nefi? Hige'za zamagra hu'za, Agra knare huno mani'ne. Hanki antu ko, agri'mofa Resoli'a sipisipi zaga'ane ne-e.
7 雅各伯說：「看，太陽還很高，尚不到聚集家畜的時候，你們取水飲了羊，然後再領去牧放。」
Hazageno Jekopu'a anage huno zamasmine, Keho, zagea anamifi megeno afu'zagarami eritru hukna omane'neanki, sipisipi afuzaga tina nezmita zamavareta vinke'za trazana ome neho, huno nehige'za,
8 他們回答說：「不能夠；因為除非等所有羊群都聚集起來，才可挪開井口的石頭，取水飲羊。」
zamagra amanage hu'naze, E'inahura osu'nenunkeno mika'a emetru hute'nageta, tinkeriretira have avaza'a eritreta tina afi zamisunke'za negahaze.
9 他還同他們說話的時候，辣黑耳領著他父親的羊群到了；因為她是個牧羊女。
Hagi Jekopu'a nanekea zamagrane nehigeno, Resoli'a agra sipisipi kva nehia mofakino, nefa sipisipi zamavareno e'ne.
10 雅各伯一見了舅父拉班的女兒辣黑耳，和舅父拉班的羊群，就上前去，挪開井口的石頭，取水飲他舅父拉班的羊。
Jekopu'a nenogo Lebani mofa Resoli'ma sipisipi'ane ne-egeno, negeno vuno tin keriretira havea ome rekrehe huno, nerera nesaro Lebani sipisipia ti afizmi'ne.
11 然後雅各伯口親辣黑耳，放聲大哭，
Anante Jekopu'a Resolina antako hunenteno, ranke huno zavi ate'ne.
12 告訴辣黑耳，自己是她父親的外甥，黎貝加的兒子。辣黑耳便跑回去，告訴她父親。
Jekopu'a Resolina amanage huno asamine, Nafakamofo nesaro Rebeka mofavre mani'noe, higeno Resoli'a agareno vuno nefa ome asmi'ne.
13 拉班一聽得了關於他外甥雅各伯的消息，就跑來迎接他，抱住他，親他，領他到自己的家中。雅各伯遂將所遇的事全告訴了拉班。
Hanki Lebani'a nesaro mofavre nenogo nenekema nentahino'a, ome ke'naku agareno vuno, ome anukino antako hunenteno avreno noma'afi e'ne. Ana higeno Jekopu'a hakare'a kea asami vaga'rene.
14 拉班對他說：「你實在是我的骨肉。」雅各伯遂同他住下了。過了一月，
Ana hutegeno Lebani'a amanage huno asami'ne, Kagra nagri kora mani'nane. Higeno Jekopu'a anante mago ika agrane mani'ne.
15 拉班對雅各伯說：「豈可因為你是我的外甥，就該白白服事我﹖告訴我，你要什麼報酬﹖」
Hagi Lebani'a amanage huno Jekopuna asami'ne, Kagra nagri kora mani'nankure hunka amne eri'zana e'origahane. Nama'a kagrira miza hugantegahufi nasamio?
16 拉班有兩個女兒：大的名叫肋阿，小的名叫辣黑耳。
Lebani'a tare mofatre zanante'ne, kotamofo agi'a Lia'e, osi'mofo agi'a Resoli'e.
17 肋阿雙眼無神；辣黑耳卻相貌美麗；
Lia avurgamo'a kazakiri'ne, hagi Resoli avurgamo'ene, avufgamo enena knarezantfa hu'ne.
18 為此雅各伯喜愛辣黑耳，遂回答說：「我願為你小女兒辣黑耳服事你七年。」
Jekopu'a Resolina avesinenteno amanage hu'ne, Nagra 7ni'a kafufi mofaka'a Resolima a'ma erinte'nakura erizanka'a erigantegahue.
19 拉班答說：「我將她給你，比給外人好；你就同我住下。」
Higeno Lebani'a amanage hu'ne, Ru vahe ami'zankura kagri'ma kamisuana knare hu'neanki nagrane manio.
20 這樣，雅各伯為得到辣黑耳，服事了拉班七年；由於他喜愛這少女，看七年好像幾天。
Jekopu'a 7ni'a zagegfufi Resolima a'ma erikura eri'zana eri'neankino, ana knamo'a agritera osi knasente'ne. Na'ankure agrama Resolima avesinte'negu anara hu'ne.
21 雅各伯遂對拉班說：「期限已滿，請將我的妻子給我，我好與她親近。」
Hagi henka ana knamo'a vagaregeno Jekopu'a amanage huno Lebanikura hu'ne, Knama nami'nana knamo'a hago vagareanki, a'ni'a namige'na ara eri'neno.
22 拉班也請了當地所有的人士，擺了婚宴。
Higeno Lebani'a ana kumate vahera miko zamare tru huno, aravema hu ne'za kre'ne.
23 到了晚上，他卻將自己的女兒肋阿，引到雅各伯前，雅各伯就親近了她。－－
Ana kenegera Lebani'a Lia avreno Jekopu ome amigeno anteno mase'ne.
24 拉班且將自己的婢女齊耳帕給了女兒肋阿作婢女。－－
Lebani'a eri'za erinentea a' Zilpa avreno mofa'a Lia katoza huminogu eme ami'ne.
25 到了早晨，他一見是肋阿，便對拉班說：「你對我作的是什麼事﹖我服事你，豈不是為了辣黑耳﹖你為什麼欺騙我﹖」
Hanki Jekopu'a maseno kotigeno nanterama keana Lia mani'negeno keteno, agra amanage Lebanikura hu'ne, Resolinte eri'zana eri kantenoanki, kagra na'a amazana hunantane? Nahigenka renavatga hane?
26 拉班回答說：「我們這地方沒有先嫁幼女，而後嫁長女的風俗。
Anage hianagi Lebani'a ana kenona amanage hu'ne, Tagri kumapina nagna'amo nuna'amofo agatereno ve' eri'zana omane'ne.
27 你同長女滿了七天以後，我也將幼女給你，只要你再服事我七年。」
Mago sonta manitegeta, tagra mago'mofona kamisnunkenka ara erigahananki, ete mago'ene 7ni'a zagegafu eri'zana eri nantegahane.
28 雅各伯就這樣做了。與肋阿滿了七天以後，拉班便將自己的女兒辣黑耳給了他為妻。－－
Higeno Jekopu'a mago sonta Lia'ene mani vagare'tegeno, Lebani'a mofa'a Resolina avreno Jekopuna amigeno nenaro'za hu'ne.
29 拉班且將自己的婢女彼耳哈給了女兒辣黑耳作婢女。－－
Lebani'a, katozama'a e'neri a' Bilhana avreno Resoli katoza eri aminogu ami'ne.
30 雅各伯也親近了辣黑耳，而且他愛辣黑耳甚於肋阿；於是又服事了拉班七年。
Hanki Jekopu'a Resolina anteno mase'ne, agra Liama avesi nenteama'a agatereno Resolina tusiza huno avesintene. Agra ana nehuno Lebanina erizana 7ni'a zagegafufi erinte'ne.
31 上主見肋阿失寵，便開了她的胎；但辣黑耳卻荒胎不孕。
Hanki Ra Anumzamo'ma keana Jekopu'a Liana avesi ontegeno, Anumzamo'a rimpa eri vasne'ne, ana hianagi Resoli'a narvo a' mani'ne.
32 肋阿懷孕生了一子，給他起名叫勒烏本，說：「上主垂視了我的苦衷，現在我的丈夫會愛我了。」
Lia'a amu'ene huno ne' kasenteno agi'a Rubeni'e huno nenteno anage hu'ne, Na'ankure Ra Anumzamo natazani'a nazeri knare hiankino, nenave'a avesi nantegahie.
33 她又懷孕生了一子，說：「上主聽說我失了寵，又給了我一個。」遂給他起名叫西默盎。
Anante Lia'a mago'ene amu'ene huno ne' kasenteno amanage hu'ne, nenave'a avesi onantegeno Ra Anumzamo antahi namino mago'ene ama mofavrea nenamie, nehuno Simioni'e huno agia antemi'ne.
34 她又懷孕生了一子，說：「這次，我的丈夫可要戀住我了，因為我已給他生了三個兒子。」遂給他起名叫肋未。
Anante Lia'a amu'ene huno ne' kasenteno amanage hu'ne, Menina ama knarera, nenave'a tvaonire manigahie. Na'ankure nagra tagufa ne'mofavre kase amue. Ana hu'negu agi'a Levi'e huno antemi'ne.
35 她又懷孕生了一子，說：「這次我要讚頌上主。」為此給他起名叫猶大。以後就停止生育。
Anante Lia'a mago'ene amu'ene huno, ne'mofavre kasenteno amanage hu'ne, Menina nagra Ra Anumzamofo agi'a erisga hue. Ana hu'negu agi'a Juda'e hu'ne. Ana huteno ana a'mo'a mago'ene mofavrea onte'ne.
