創世記 29
1 雅各伯取道前行，來到了東方人的地方；
Ya: igobe da asili, eso maba la: idi soge amoga asi.
2 舉目看見田間有口井，還有三群羊，臥在井旁。－－因為人慣常由這井取水飲羊，井口上蓋著塊大石頭；
E da hano nasu uli dou gisi soge ganodini diala, amoga doaga: i. Amo uli dogoi gadenene, sibi gilisisu udiana dialebe ba: i. Sibi gilisisu da amo uli dogoiga hano nasu. Uli dogoi da gele bagadega ga: i dagoi.
3 幾時羊群都聚集在那裏，人就將井口的石頭挪開，取水飲羊；然後再將石頭蓋在井口原處。
Hou da agoane galu. Sibi gilisisu da uli dogoiga doaga: laloba, sibi ouligisu dunu da gele bagade amo bebesole, hano nasu amo sibima olelesu. Hano nanu, sibi ouligisu da uli dogoi gele bagadega bu ga: su.
4 雅各伯對他們說：「弟兄們，你們是那裏的﹖」他們答說：「我們是哈蘭人。」
Ya: igobe da sibi ouligisu dunuma amane adole ba: i, “Dilia da habidili misibila: ?” Ilia da bu adole i, “Ninia da Halane soge dunu.”
5 雅各伯問他們說：「你們認識納曷爾的兒子拉班嗎﹖」他們答說：「我們認識。」
E da bu adole ba: i, “Dilia da La: iba: ne, Na: iho ea aowa amo dawa: bela: ?” “Ma! Ninia dawa: !” ilia amane sia: i.
6 雅各伯又問說：「他好嗎﹖」他們答說：「他好。看，那不是他的女兒辣黑耳領著羊群來了。」
Ya: igobe amane adole ba: i, “E da hahawane esalabala?” Ilia bu adole i, “E da hahawane esala! Ba: ma! Idiwi La: isele, La: iba: ne ea uda mano a: fini da ea sibi gilisisu oule manebe goea!”
7 雅各伯說：「看，太陽還很高，尚不到聚集家畜的時候，你們取水飲了羊，然後再領去牧放。」
Ya: igobe da amane sia: i, “Wali da esomogoa fawane. Amaiba: le, sibi amo diasuga gilisimu da hamedei. Dilia sibi ilima hano dili ianu, bu gisi sogega oule masunu da defea.”
8 他們回答說：「不能夠；因為除非等所有羊群都聚集起來，才可挪開井口的石頭，取水飲羊。」
Ilia da bu adole i, “Amai da hame hamomu! Sibi gilisisu huluane da doaga: sea fawane, ninia da gele bagade bebesole, sibi ilima hano dili imunu.”
9 他還同他們說話的時候，辣黑耳領著他父親的羊群到了；因為她是個牧羊女。
Ya: igobe da ilima sia: daloba, La: isele da ea sibi gilisisu oule misini, doaga: i dagoi.
10 雅各伯一見了舅父拉班的女兒辣黑耳，和舅父拉班的羊群，就上前去，挪開井口的石頭，取水飲他舅父拉班的羊。
Ya: igobe da La: isele amo ea daiya La: iba: ne ea sibi oule manebe ba: loba, e da hano nasu uli dogoi amoga asili, gele bebesole, sibi ilima hano dili i.
11 然後雅各伯口親辣黑耳，放聲大哭，
Amalalu, e da La: isele amo nonogoi, amola hahawane bagadeba: le, dinanu.
12 告訴辣黑耳，自己是她父親的外甥，黎貝加的兒子。辣黑耳便跑回去，告訴她父親。
E da La: iselema amane adole i, “Na da dia ada esoa: bi, Lebega ea mano.” La: isele da ea ada amo adomusa: hehenane asi.
13 拉班一聽得了關於他外甥雅各伯的消息，就跑來迎接他，抱住他，親他，領他到自己的家中。雅各伯遂將所遇的事全告訴了拉班。
La: iba: ne da esoa: bi Ya: igobe misi dagoi amo nababeba: le, hehenane, ema doaga: le, nonogone, hi diasuga oule asi. Ya: igobe da ea hou huluane ema olelei.
14 拉班對他說：「你實在是我的骨肉。」雅各伯遂同他住下了。過了一月，
Amalalu, La: iba: ne da amane sia: i, “Dafawane! Di da na fi dunu maga: me afae amoga hamoi.” Ya: igobe da oubi afae amoga ea diasuga esalu.
15 拉班對雅各伯說：「豈可因為你是我的外甥，就該白白服事我﹖告訴我，你要什麼報酬﹖」
La: iba: ne da Ya: igobema amane sia: i, “Di da na fi dunuba: le na hawa: hamosu udigili hamomu da defea hame galebe. Di da bidi habodayane lama: bela: ?”
16 拉班有兩個女兒：大的名叫肋阿，小的名叫辣黑耳。
La: iba: ne da uda mano aduna esala. Magobo mano da Lia amola eno da La: isele.
17 肋阿雙眼無神；辣黑耳卻相貌美麗；
Lia ea si da gasa hame galu. Be La: isele ea da: i hodo da noga: iwane ba: i.
18 為此雅各伯喜愛辣黑耳，遂回答說：「我願為你小女兒辣黑耳服事你七年。」
Ya: igobe da La: iselema bagade magesa: i. Amaiba: le e da La: iba: nema amane sia: i, “Na da La: isele amo lamusa: , ode fesuale dima hawa: hamomu da defeala: ?”
19 拉班答說：「我將她給你，比給外人好；你就同我住下。」
La: iba: ne da bu adole i, “Na da dunu enoma imunu higa: i. Dima fawane imunu. Nama ouesaloma!”
20 這樣，雅各伯為得到辣黑耳，服事了拉班七年；由於他喜愛這少女，看七年好像幾天。
Ya: igobe da ode fesuale La: isele lama: ne hawa: hamosu. E da ema bagade asigiba: le, amo ode da eso bagahame defele ba: i.
21 雅各伯遂對拉班說：「期限已滿，請將我的妻子給我，我好與她親近。」
Amalalu, Ya: igobe da La: iba: nema amane sia: i, “Na ode da gidigi dagoi. Na da dia mano lamu galebe.”
22 拉班也請了當地所有的人士，擺了婚宴。
Amaiba: le, La: iba: ne da uda lasu lolo Nasu bagade hamoi. E da dunu huluane misa: ne sia: i.
23 到了晚上，他卻將自己的女兒肋阿，引到雅各伯前，雅各伯就親近了她。－－
Be gasia, e da La: isele fisili, Lia amo Ya: igobema oule misi. Amalalu, Ya: igobe da Lia amo gilisili golai.
24 拉班且將自己的婢女齊耳帕給了女兒肋阿作婢女。－－
(La: iba: ne da ea udigili hawa: hamosu a: fini Siliba amo Lia hi hawa: hamomusa: gini i dagoi.)
25 到了早晨，他一見是肋阿，便對拉班說：「你對我作的是什麼事﹖我服事你，豈不是為了辣黑耳﹖你為什麼欺騙我﹖」
Golale hahabe, Ya: igobe da uda da ema gilisili golai da La: isele hame be Lia ba: i. E da La: iba: nema asili amane sia: i, “Di da abuli amo hou nama hamobela: ? Na da La: isele lamusa: hawa: hamoi dagoi. Di da abuliba: le nama ogogobela: ?”
26 拉班回答說：「我們這地方沒有先嫁幼女，而後嫁長女的風俗。
La: iba: ne da bu adole i, “Ninia hou guiguda: da ninia magobo uda mano bisili dunuga lama: ne iaha. Fa: no eno uda mano iaha.
27 你同長女滿了七天以後，我也將幼女給你，只要你再服事我七年。」
Be uda lasu lolo nasu hi afae da dagosea, defea, na da La: isele amola dima imunu. Be amo lama: ne, di da na hawa: hamosu ode fesuale eno hamoma.”
28 雅各伯就這樣做了。與肋阿滿了七天以後，拉班便將自己的女兒辣黑耳給了他為妻。－－
Ya: igobe da amo hamomu sia: i. Amalalu, hi afae aligili, La: iba: ne da ea mano La: isele amo ema i.
29 拉班且將自己的婢女彼耳哈給了女兒辣黑耳作婢女。－－
(La: iba: ne da ea udigili hawa: hamosu a: fini ea dio amo Biliha amo La: isele fidimusa: i.)
30 雅各伯也親近了辣黑耳，而且他愛辣黑耳甚於肋阿；於是又服事了拉班七年。
Ya: igobe da La: isele amo gilisili golai. Ea magesa: i hou ema da ea asigi hou Lia ema baligi dagoi. Amalalu, e da La: iba: ne ea hawa: hamosu ode fesuale eno hamoi.
31 上主見肋阿失寵，便開了她的胎；但辣黑耳卻荒胎不孕。
Hina Gode da Ya: igobe ea hou amo La: iselema bagade asigi amola Liama fonobahadi asigi amo ba: beba: le, Gode da Liama mano lama: ne logo fodoi. Be La: isele da aligime esalu.
32 肋阿懷孕生了一子，給他起名叫勒烏本，說：「上主垂視了我的苦衷，現在我的丈夫會愛我了。」
Lia da abula agui, dunu mano lalelegei. E amane sia: i, “Hina Gode da na se nabasu ba: i dagoi. Wali nagoa da nama asigimu.” Amaiba: le, e da dio asuli amo Liubene (Se Nabasu Ba: i)
33 她又懷孕生了一子，說：「上主聽說我失了寵，又給了我一個。」遂給他起名叫西默盎。
Amalalu, e da bu eno abula agui ba: i. Dunu mano eno da lalelegele, Lia da amane sia: i, “Hina Gode da Ya: igobe da nama hame asigi amo nababeba: le, mano nama i.” Amaiba: le, amo manoma e da Simione (Nabasu dunu) dio asuli.
34 她又懷孕生了一子，說：「這次，我的丈夫可要戀住我了，因為我已給他生了三個兒子。」遂給他起名叫肋未。
E da bu eno abula agui. Dunu mano eno lai. E amane sia: i, “Wali na da dunu mano udiana laiba: le, nagoa da nama la: gi dagoi ba: mu.” Amaiba: le, e da amo manoma Lifai (La: gi) dio asuli.
35 她又懷孕生了一子，說：「這次我要讚頌上主。」為此給他起名叫猶大。以後就停止生育。
Amalalu, e da abula agui, dunu mano eno lai. E da amane sia: i, “Wali na da Hina Godema nodomu.” Amaiba: le, e da amo manoma Yuda (Nodosu) dio asuli. Amalalu, e da mano lasu yolesi.
