創世記 25
1 亞巴郎又續娶了一個妻子，名叫刻突辣。
A: ibalaha: me da uda eno lai amo ea dio da Gedula.
2 刻突辣給他生了齊默郎、約刻商、默丹、米德楊、依市巴克和叔哈。
Gedula da A: ibalaha: mema mano eno lai. Ilia dio da Simala: ne, Yogasia: ne, Mida: ne, Midia: ne, Isaba: ge, amola Siua.
3 約刻商生了舍巴和德丹；德丹的子孫是阿叔陵人、肋突興人和肋烏明人。
Yogasia: ne ea mano da Siba amola Dida: ne. Didane ea mano fifi asi da Asiulaide fi, Ledusaide fi, amola Liumaide fi.
4 米德楊的子孫是厄法、厄斐爾、哈諾客、阿彼達和厄耳達阿：以上都是刻突辣的子孫。
Midia: ne ea mano fifi da Ifa, Ife, Ha: noge, Abaida, amola Eleda: ia. Amo huluane da Gedula ea mano fifi asi esalu.
5 亞巴郎將自己所有的財產都給了依撒格；
A: ibalaha: me da bogoloba, ea nana liligi huluane amo Aisagema i.
6 至於妾所生的兒子，亞巴郎給了他們一些禮物，在自己活著時，就叫他們離開自己的兒子依撒格，打發他們向東去，住在東方。
Be e da esala, e da mano amo ea uda eno ema lai, ilima e da hahawane iasu liligi i. Amalalu, e da amo manolali, Aisage fisima: ne, gusu soge amoga asunasi.
7 亞巴郎一生的歲月共是一百七十五歲。
A: ibalaha: me da ode bagohame amo 175 esalu.
8 亞巴郎壽高年老，已享天年，遂斷氣而死，歸到他親族那裏去了。
Amalalu, e da mifo lalusu amo fisili, bogoi. E da ea aowalali dunu ilima buhagi.
9 他的兒子依撒格和依市瑪耳，將他葬在面對瑪默勒，赫特人祚哈爾之子厄斐龍的田間瑪革培拉山洞內。
Ea mano aduna (Aisage amola Isiama: ile) da Ma: gafila gele gelabo (Ma: melei amoga gusudili gala) amo ganodini uli dogone Sali. Musa: Ifalone (Hidaide dunu Souha ea mano) da amo sogebi gagui galu.
10 這塊田地是亞巴郎由赫特人那裏買來的；亞巴郎和妻子撒辣都葬在那裏。
A: ibalaha: me da musa: amo sogebi, Hidaide dunuma bidi lai. Amoga A: ibalaha: me amola ea uda Sela gilisili uli dogoi ba: i.
11 亞巴郎死後，天主祝福了他的兒子依撒格。依撒格定居在拉海洛依井附近。
A: ibalaha: me da bogoi dagoi. Amo fa: no, Gode da A: ibalaha: me egefe amo Aisage hahawane dogolegele ilegele fidi. Aisage da amo esoga “Esalebe Gode da na Ba: lala Hano Uli Dou” amo gadenene esalu. Isiama: ile Egaga Fifi Misi
12 以下是撒辣的婢女，埃及人哈加爾給亞巴郎生的依市瑪耳的後裔。
A: ibalaha: me ea mano eno amo Isiama: ile, da Sela ea udigili hawa: hamosu Idibidi uda amo Ha: iga amoga lai. Ea hou da hagudu dedei diala.
13 依市瑪耳的子孫名單，依照出生的次第記載如下：依市瑪耳的長子是乃巴約特，其次是刻達爾、阿德貝耳、米貝散、
Isiama: ile egefelali ilia dio da dedei. Hidadea da magobo, amola fa: no magobo bagia, amola dogoa, amola ufi agoane dedei. Magobo mano da Niba: iode, amalu Gide amalu A: dabili, amalu Mibasa: me, amalu
14 米市瑪、杜瑪、瑪薩、
Misima amalu Duma amalu Ma: sa amalu
15 哈達得、特瑪、耶突爾、納菲士和刻德瑪：
Ha: ida: de amalu Dima amalu Yide amalu Na: ifisi amalu Gedima.
16 以上都是依市瑪耳的兒子，這些人的名字也是他們的村莊和營地的名字，又是十二家族的族長。
Amo da Isiama: ile egefelali. Ilia da fi gidayale gala ilia aowalali fi esalu. Ilia dio amo ilia da ilia moilai amola fisisu amoma asuli dagoi.
17 依市瑪耳一生的歲月是一百三十七歲；然後斷氣而死，歸到他親族那裏去了。
Isiama: ile da ode 137 esalu. Amalalu, e da mifo labe fisili, bogoi dagoi.
18 他的子孫住在從哈威拉直到埃及東面的叔爾，往亞述道上，對著自己的眾兄弟支搭帳幕。
Isiama: ile ea lalelegei fi da soge amo da Idibidi amoma gusu galu amola logo Asilia moilaiga ahoasu gadenene dialu. Amo soge da Hafila soge amola Sioua hafoga: i soge amo dogoa dialebe ba: i. Amo dunu fi da A: ibalaha: me ea mano eno ilima hame gilisi.
19 以下是亞巴郎的兒子依撒格的歷史：亞巴郎生依撒格。
A: ibalaha: me egefe Aisage ea sia: dedei da agoane.
20 依撒格四十歲時娶了帊丹阿蘭地阿蘭人貝突耳的女兒，阿蘭人拉班的妹妹黎貝加為妻。
Aisage da ode 40 esalu, e da Lebega (Bediuele, A:ila: mia dunu Badane Alame sogega esalu amo ea mano amola A: ila: mia dunu La: iba: ne amo ea dalusi) amo lai dagoi.
21 依撒格因為自己的妻子不生育，便為她懇求上主；上主俯允了他的祈求，他的妻子黎貝加遂懷了孕，
Aisage ea uda da aligime esalu. Amaiba: le Aisage da Godema sia: ne gadoi. Gode da amo sia: ne gadosu nabi, amola Lebega da abula agui ba: i.
22 雙胎在她腹內互相衝突，於是她說：「若是這樣，我可怎麼辦﹖」遂去求問上主。
Lebega da mano aduna lalelegemu galu. Be amo mano aduna da mae lalelegele, ea hagomo ganodini esala gegenanu. Lebega da fofogadigili Hina Godema amane adole ba: i, “Amo hou da abuli nama doaga: bela: ?”
23 上主答覆她說：「你一胎懷了兩個國家，你腹中所生的要分為兩個民族：一個民族強於另一民族，年長的要服事年幼的。」
Hina Gode da ema bu adole i, “Fi aduna da dia hagomo ganodini esala. Dima da fi aduna lalelegemu. Afae da eno ea gasa baligimu. Magobo mano da eya ea hawa: hamosu dunu ba: mu.”
24 到了生產的時候，她腹內果然是一對雙生；
Amalalu, Lebega da dunu mano aduna lalelegei.
25 首先產出的發紅，渾身是毛，如披毛裘，給他起名厄撒烏。
Bisili lai da haliga: me agoane ba: i. Ea gadofo da hinabo bagade galu. Amaiba: le ilia da ema Iso dio asuli.
26 他的弟弟隨後出生，一手握著厄撒烏的腳跟，為此給他起名叫雅各伯。他們誕生時，依撒格已是六十歲的人。
Fa: no mabe mano da Iso amo ea emo muguni amoga gagui dalebe ba: i. Amaiba: le, ilia da ema Ya: igobe dio asuli. Ela lalelegei eso amoga Aisage da ode 60 lai dagoi.
27 兩個孩童漸漸長大，厄撒烏成了個好打獵的人，喜居戶外；雅各伯卻為人恬靜，深居幕內。
Ela asigilaloba, Iso da benea ahoasu hou bagade dawa: i. E da gadili odagiabaga lalumu hanai galu. Be Ya: igobe e da asaboi dunu. E da diasuga esalumusa: hanai galu.
28 依撒格愛厄撒烏，因為他愛吃野味；黎貝加卻愛雅各伯。
Aisage da Iso ea dadi gala: i liligi manusa: hanaiba: le, Isoma bagade hahawane galu. Be Lebega ea dogolegei mano da Ya: igobe.
29 有一天，雅各伯正煮好豆羹，厄撒烏由田間回來，饑餓疲乏，
Eso afaega Ya: igobe da da: iyene amola hano gilisili gobele, ha: i manu ida: iwane hamoi. Iso logo sedagaga benea ahoabeba: le, bagadewane ha: iba: le, sidimu agoaiwane, diasuga doaga: i.
30 便對雅各伯說：「請將這紅紅的東西給我點吃，因為我實在又餓又乏。」－－因此他的名字又叫「厄東。」
“Hedolo! Na bogosa: besa: le, amo yoi ha: i manu nama ima,” Iso da Ya: igobema amane sia: i. (Amaiba: le, ilia da ema Idome [Yoi] dio asuli.)
31 雅各伯回答說：「你要將你長子的名分先賣給我。」
Ya: igobe da ema amane sia: i, “Defea! Be hidadea dia magobo mano lamu nana liligi ilegei, amo nama lama: ne sia: ma.”
32 厄撒烏說：「我快要死了，這長子的名分為我還有什麼益處﹖」
Iso e bu adole i, “Defea! Amo lama! Na bogosea, amo liligi da hamedei liligi agoane ba: mu. Be ha: i manu ima!”
33 雅各伯接著說：「你得立刻對我起誓。」厄撒烏遂對他起了誓，將自己長子的名分賣給了雅各伯。
Ya: igobe da bu adole i, “Hidadea di da magobo mano nana liligi ilegei amo nama imunu gasa bagade ilegele sia: ma!” Amaiba: le, Iso da amo magobo mano lamu nana liligi ilegei huluane Ya: igobema ima: ne, gasa bagade ilegele sia: i.
34 雅各伯遂將餅和扁豆羹給了厄撒烏；他吃了喝了，起身走了。－－厄撒烏竟如此輕視了長子的名分。
Amalalu, Ya: igobe da agi amola da: iyene hano amo Isoma i. E da amo nanu, wa: legadole yolesili asi. Iso da ea magobo mano lamu nana hahawane liligi ilegei amo hamedei liligi agoane dawa: beba: le, udigili fisi.
