以斯拉記 6
1 達理阿王遂下令，檢查在巴比倫貯藏寶物的檔案室。
Amaiba: le, hina bagade Da: liase da ea fidisu dunu ilia eagene meloa dedei Ba: bilone moilai bai bagade amo ganodini dialu, amo hogoma: ne sia: i.
2 在厄克巴塔納，即在瑪待省的王堡內，發現了一宗案卷，上邊這樣的記載：「備忘錄：
Be ilia da Ba: bilone moilai bai bagade amo ganodini amo meloa dedei hame ba: i. Ilia da Egeba: da: na moilai bai bagade (Midia soge amo ganodini dialu) amoga bioi meloa dialebe ba: i. Amo ganodini, sia: amane dedei dialebe ba: i.
3 居魯士王元年，居魯士曾為耶路撒冷天主的殿宇，頒發上諭：殿宇應予重建，為在那裏舉行祭獻，奉獻火祭；殿應高六十肘，寬六十肘，
“Hina bagade Sailase da ea ode bisili ouligisu hou amoga, ilia da Yelusalemega Debolo diasu gobele salasu hamomusa: bu gaguma: ne sia: i. Amo Debolo gagusia, ea defei da 27 mida sedade defei amola 27 mida ba: de defei gaguma: ne sia: i.
4 三層用方石，一層用木料修建；所有費用概出自室。
E da Debolo dobea agoane gaguma: ne sia: i. Igi dada: lesu udiana hagudu legele bu ifa dada: lesu afae legema. Hawa: hamosu liligi amo bidi lasu muni huluane Besia eagene ilia fawane da imunu.
5 此外，凡拿步高王取耶路撒冷殿宇，而運到巴比倫的，天主殿宇的那些金銀器，冊都應歸還，送回耶路撒冷的殿宇內，各放在原處，安置在天主的殿宇內。
Amola gouli amola silifa ofodo, amo musa: Nebiuga: denese da Yelusaleme Debolo diasuga lale, Ba: bilone moilai bai bagadega gaguli asi, amo huluane ilia da amo liligi ea sogebidafa Yelusaleme Debolo amoga bu gaguli masa!” ilia da Sailase ea sia: agoane dedei dialebe ba: i.
6 河西州長塔特乃的同僚官員，應退出那地，
Amalalu, Da: liase da Yu dunuma sia: adole iasi, “Na da dili, Da: denai (Iufala: idisi Hano Guma: dini soge eagene ouligisu dunu), Sisabosinai amola dilia na: iyado ouligisu dunu Guma: dini Iufala: idisi soge ganodini esala, dilima meloa dedesa. ‘Debolo diasu gadenene maedafa masa.
7 不可干涉天主殿宇的工程，任憑猶太人的總督和猶太人的長老，在原處重建天主的殿宇。
Amola, Debolo gagusu hou mae migelema. Yuda eagene ouligisu dunu amola Yu fi ouligisu dunu da Gode Ea Debolo diasu amo ea musa: sogebi amoga bu gagumu da defea.
8 此外，我且頒下此旨，諭令你們為協助猶太人的長老，修建天主的殿應行的事：由河西收入王室的賦稅，給那些人撥出充分的經費，不得有誤!
Dilia amo dunu Debolo bu gaguma: ne fidima. Amo hawa: hamosu da mae yolele hedolo hehenane hawa: hamoma: ne, ilima muni amo ninia eagene muni Guma: dini Iufala: idisi sogega laha amo ilima hedolo ima.
9 他們向上天大王，獻全燔祭所需要是牛犢、公綿羊和羔羊，以及麵、鹽、酒和油，應按耶路撒冷的司祭所指定的，每天供應，不得有誤!
Eso huluane, mae fisili, dilia Yelusaleme gobele salasu dunu, ilia hanai dilima adolalu, amo defele ilima ima. Amo da bulamagau mano gawali o sibi o sibi mano Hebene Godema gobele salimusa: o widi o deme o waini o olife susuligi.
10 好使他們向上天的大王，奉獻馨香祭，為君王和王孫的長壽祈禱。
Yu dunu da Hebene Gode Ema gobele salasu Ea hanai defele Ema hamomusa: amola Gode da na amola na dunu mano hahawane dogolegele fidima: ne, ilia da Ema nodone sia: ne gadoma: ne, agoane hamoma.
11 我今頒下此令：凡有敢刪改此令者，應把他屋內的樑木拆出，堅起來，把他懸在上邊；令他的房屋從此成為糞堆。
Na da sia: eno sia: sa. Nowa dunu da amo sia: hame nabasea, dilia ifa ea diasuga dialu fadegale fasili, amalu agesone, amalu amo dunu ea da: i hagomoa soma. Amola ea diasu go da isu salasu hamoma.
12 凡有敢刪改此令，對耶路撒冷的天主殿宇，敢於破壞的王侯和人民，願那使己名住在那裏的天主將他毀滅! 我達理阿頒發此令，應悉依照遵行! 」
Gode da osobo bagade dunu ilia Ema nodone sia: ne gadoma: ne, Yelusaleme moilai bai bagade amo ilegei dagoi. Amaiba: le, nowa dunu da na sia: dedei amo hame nabasea, o Debolo diasu wadela: musa: dawa: sea, Gode da amo dunu wadela: mu da defea. Na, Da: liase da amo sia: sia: iba: le, dilia amo sia: amoma noga: le fa: no bobogema.’”
13 於是河西長塔特乃和他們的同僚，全照達理阿王所頒佈的，一一遵行。
Amalalu, Da: denai (eagene hina dunu), Sidabosinai amola ela na: iyado ouligisu dunu, ilia da Da: liase ea sia: defele hamoi.
14 猶太人的長老遂繼續修建，因著先知哈蓋，和依多的兒子匝利亞的鼓勵，進行的很是順利；如此他們遵照以色列天主的旨意，並按照波斯王居魯士和達理阿的諭令，完成了修殿的工程。
Yu ouligisu dunu da Debolo diasu gagusu hehenane hawa: hamonanu. Balofede dunu Ha: ga: iai amola Segalia da ilia dogo denesima: ne fidisu. Amalalu, Isala: ili Gode amola Besia hina bagade dunu udiana amo Sailase, Da: liase amola Adasegesisi, ilia hamoma: ne sia: i defele, Debolo diasu da gagui dagoi ba: i.
15 聖殿完工的日期，是在達理阿王在位第六年，「阿達爾」月初三日。
Eso udiana amo oubi ea dio amo Ada, amoga, ilia Debolo diasu gaguli dagoi. Amo ode da Da: liase ea Ba: bilone soge ouligisu ode gafeyale gidigi.
16 以色列子民、司祭、肋未人和其餘由充軍歸來的人，興高彩烈，為天主的殿舉行了奉獻禮。
Amalalu, Isala: ili dunu huluane, amo gobele salasu dunu, Lifai dunu amola mugululi asi buhagi dunu huluane da hahawane bagade Debolo diasu Godema sia: ne gadosu hamomusa: , modale ligiagale doasi.
17 天主聖殿的奉獻禮，奉獻了牛犢一百頭，公綿羊二百隻，羔羊四百隻；又照以色列支派的數目，a了十二隻公山羊，為贖全叵的罪。
Amo hou hamoma: ne, ilia da bulamagau 100 agoane, sibi 200 agoane amola sibi mano 400 agoane, gobele salasu hamoma: ne iasu. Amola, Wadela: i Hou Gogolema: ne Olofoma: ne Iasu da goudi fagoyale gala. Amo da goudi afae da Isala: ili fi afae hi gagaia gaguli iasu.
18 他們又派定了司祭，按照他們的編制，肋未人，按照他們的班次，在耶路撒冷值班奉侍天主，全照梅瑟書上所記載的。
Amola Mousese ea sema buga ganodini dedei defele, ilia gobele salasu dunu amola Lifai dunu ilima Debolo ouligisu hou Yelusaleme amo ganodini olelei.
19 由充軍歸來的子民，於正月十四日，舉行了逾越節。
Mugululi asi buhagi dunu da eso14 oubi age amoga, amola ode ageyadu amoga ilia da buhagi - amo esoga ilia da Baligisu Lolo mai.
20 肋未人全都聖潔了自己，他們既已聖潔了，就為所有充軍歸來的人，並為他們的兄弟司祭和自己，宰殺了逾越節羔羊。
Gobele salasu dunu amola Lifai dunu da ilia ledo huluane dodofei amola ilia sema defele ledo hame agoai ba: i. Amola Lifai dunu da ilisu, gobele salasu dunu amola dunu huluane da mugululi asili buhagi, amo huluane ilia gobele salasu hamoma: ne, ohe fi medole legei.
21 凡由充軍歸來的以色列子民，並所有戒絕當地民族不潔的人，尋求上主以色列的天主，都吃了逾越節羔羊。
Isala: ili dunu mugululi asi buhagi dunu amola musa: Gode Ea hou hame lalegagui ilia da dunu Isala: ili soge amo ganodini esalu amo ilia musa: hou fisili, Isala: ili Hina Godema nodone sia: ne gadomusa: sinidigi, amo dunu huluane da gobele salasu ha: i manu nasu.
22 七天之久，歡樂地舉行了無酵節，因為上主使亞述王的心傾向他們，協助了他們修建以色列天主的聖殿，都非常歡樂。
Eso fesuale amoga, ilia da Agi Yisidi Hame Sali Lolo Nabe hahawane hamosu. Hina Gode da fidibiba: le, Asilia hina bagade da ilima asigiba: le, e da ilia Isala: ili Gode Ea Debolo amo bu buga: le gagusu hou fidisu. Amaiba: le, Isala: ili dunu da hahawane bagade ba: i.
