以西結書 34
1 上主的話傳給我說：「
Hina Gode da nama amane sia: i,
2 人子，你應說預言攻斥以色列的牧者，向他們講預言說：吾主上主這樣說：禍哉以色列的牧者! 你們只知牧養自己；牧人豈不應該牧養羊群﹖
“Dunu egefe! Isala: ili sibi ouligisu dunu ilima mimogoa fofada: ma. Na, Ouligisudafa Hina Gode, Na sia: ilima adosima, ‘Dilia Isala: ili sibi ouligisu dunu! Dilia da wadela: lesi dagoi ba: mu. Dilia da dilila: hou noga: le ouligisa be sibi hamedafa ouligisa.
3 你們吃羊奶，穿羊毛衣，宰肥羊，卻不牧養羊群：
Dilia da sibi dodo maga: me naha. Dilia da ilia hinabo amoga abula hamoi ga: sa amola sibi noga: idafa medole naha. Be sibi hamedafa ouligisa.
4 瘦弱的，你們不扶養；患病的，你們不醫治；受傷的，你們不包紮；迷路的，你們不領回；遺失的，你們不尋找，反而用強力和殘暴去管治他們。
Dilia gasa hamedei sibi hame ouligisu. Dilia da oloi galea hame uhinisisu amola fofa: ginisi amo hame la: gisu, amola udigili ahoasu bu hame oule masu, amola sibi fisi amo hame hogoi helesu. Be amomane, dilia da sibi mi hanane sediginisisa ouligisu.
5 因為沒有牧人，羊都四散了；羊四散後，便成了一切野獸的食物。
Dilia sibi noga: le hame ouligibiba: le, ilia da afagogole, amola sigua ohega medole mai dagoi ba: i.
6 我的羊在群山峻嶺中迷了路，我的羊四散在全地面上，沒有人去尋，沒有人去找。
Amaiba: le, Na sibi da hisu agologa amola goumiba: le udigili doulasi. Ilia da osobo bagade da: iya afagogole asili, amola enoga ili hame hogole ba: i.
7 為此牧者啊，聽上主的話罷!
Wali, sibi ouligisu dilia! Nabima! Na, Hina Gode, Na sia: be amo nabima.
8 我指著我的生命起誓──吾主上主的斷語──因為我的羊群由於沒有牧者，成了獵物；我的羊群成了一切野獸的食物，因為我的牧者不尋找我的羊，只知牧養自己，而不牧養我的羊：
Na, Dafawanedafa Fifi Ahoanusu Gode da Na Dioba: le, dilima nabima: ne sia: sa. Na sibi da ouligisu hameba: le, sigua ohega fane mai dagoi ba: i. Na sibi ouligisu dunu da Na sibi amo hame hogosu. Ilia da ilila: musu, ilia hou fawane ouligisu amola sibi gogolei.
9 為此，牧者啊，聽上主的話罷!
Amaiba: le, dilia sibi ouligisu dunu, Na sia: nabima!
10 吾主上主這樣說：我要攻擊那些牧者，從他們手裏追討我的羊，我不再讓他們牧放羊群；這樣，牧者便不能再牧養自己了；我要從他們口中救出我的羊，不再作他們的食物。
Na, Ouligisudafa Hina Gode, Na da dilia ha lai dunu sia: sa. Na da Na sibi diliga bu samogemu. Amola dilia ouligisu logo Na da hedofamu. Dilia da bu hamedafa Na sibi ouligimu. Amola dilila: musu ouligisu hou, amo Na da hedofamu. Dilia da agoane bu hamedafa hamomu. Na da Na sibi dili bu hame fane moma: ne, dilima fadegale, gaga: mu.”
11 因為吾主上主這樣說：看，我要親自去尋找我的羊，我要親自照顧我的羊。
“Na, Ouligisudafa Hina Gode, da dilima amane sia: sa, ‘Na Nisu fawane da Na sibi hogole ba: sea, noga: le ouligimu.
12 猶如牧人在羊群失散的那日怎樣尋找他的羊，我也怎樣尋找我的羊；我要把那些曾在陰雲和黑暗之日四散在各地的羊，從那些地方救回來。
Sibi ouligisu da ea sibi amo afagogoi amo gilisili, bu oule ahoanu, noga: le ouligisa, amo defele Na da Na fi dunu huluane amo da gasi bidi hamosu esoga, sogebi huluane amoga afagogoi ba: i, amoga lale, bu oule misini, noga: le ouligimu.
13 我要從各民族中將他們領出，從各國將他們聚集起來，領他們回到自己的地域；我要在以色列的群山上，溪水畔，以及本國的一切牧場上牧放他們。
Na da ga fi soge amoga ili fadegale, ili gilisili, ilia sogedafa amoga bu oule misunu. Na da Isala: ili goumi amola hano noga: i amoga oule misunu, amola gisi noga: i ili moma: ne olelemu.
14 我要在茂盛的草原上牧放他們，在以色列的高山上有他們的羊棧，在那裏他們要臥在舒適的羊棧裏，在以色列的群山上，在肥美的牧場上吃草。
Ilia da mae beda: iwane gaga: iwane, goumia amola fagoga amola umiga hahawane gisi moma: ne, Na da ili ouligimu.
15 我要親自牧放我的羊，親自使他們臥下──吾主上主的斷語──
Na, Nisu fawane da Na sibi ouligisu dunu esalumu. Amola, ilia helefima: ne, Na da soge hogole ba: mu. Na, Ouligisudafa Hina Gode da sia: i dagoi.
16 失落的我要尋找；迷路的，我要領回；受傷的，我要包紮；病弱的，我要療養；肥胖和強壯的，我要看守；我要按正義牧放他們。
Na da sibi fisi amo hogole ba: mu. Na da udigili dadoulasi sibi bu oule misunu. Na da oloi galea sibi uhinisimu. Be sibi amo da sefena amola gasa bagade, amo Na da gugunufinisimu. Bai Na da moloidafa hamobe sibi ouligisu dunu esala.
17 我的羊群啊! 關於你們，吾主上主這樣說：看，我要在羊與羊，綿羊與山羊之間，施行審判。
Wali, Na sibi wa: i! Na, Ouligisudafa Hina Gode, da dilima Na hamomu olelemu. Na da dili afae afae amoma fofada: nanu dili afafamu. Noga: i mogili gamu, amola wadela: i na: iyado mogili gamu. Sibi da mogili gamu amola goudi da hisu na: iyado mogili gamu.
18 你們在茂盛的草場上吃飽後，就用蹄子把吃剩的踐踏；喝足了清水，就用蹄子把剩下的弄髒，你們還以為是件小事嗎﹖
Dilia mogili da gisi noga: idafa nabeba: le, hame sadisa. Be gisi noga: i amo dilia hame mai gala, amo dilia da emoga osa: gili, wadela: lesisa. Dilia da hano noga: i amo nanu, bu hano diala amo uba: genesili, wadela: lesisa.
19 我的羊群就該吃你們蹄子踏過的草，喝你們蹄子弄髒的水﹖
Na sibi eno da gisi amo dilia da osa: gili wadela: lesi amo fawane naha, amola hano amo dilia uba: genesili wadela: lesi amo fawane nasu dawa:
20 為此，吾主上主向他們這樣說：看我要，親自在肥羊與瘦羊之間施行審判，
Amaiba: le, wali, Na, Ouligisudafa Hina Gode da dilima amane sia: sa, ‘Na da dili gasa fi sibi dilima amola gasa hamedei sibi ilima afaeafae fofada: mu.
21 因為你們用臀部，和肩膀排擠，用角牴撞一切病弱的，直到把他們趕到外面；
Dilia gasa fi sibi da oloi gasa hamedei sibi amo sibi wa: i bega: fuli fasi dagoi.
22 因此我要拯救我的羊，使之不再作獵物；我要在羊與羊之間施行審判。
Be Na da Na sibi gaga: mu, amola eno ilima bu mae wadela: ma: ne gaga: mu. Na da Na sibi ilima afaeafae fofada: nanu, noga: i mogili gamu amola wadela: i na: iyado mogili gamu.
23 我要為他們興起一個牧人，那即是我的僕人達味，他要牧放他們，作他們的牧人。
Na da ilima hina bagade, Na hawa: hamosu dunu Da: ibidi defele, ilima imunu. E da ili noga: le ouligimu.
24 我，上主要作他們的天主，我的僕人達味在他們中作領袖：這是我上主說的。
Na, Hina Gode, da ilia Gode esalumu, amola hina bagade, Na hawa: hamosu dunu Da: ibidi agoai, da ilia ouligisu esalumu. Na da sia: i dagoi.
25 我要同他們訂立平安盟約，使猛獸由那地上滅絕，他們便可在曠野中安居，在森林裏安眠。
Na da ilima gousa: su, amo da ili dafawane gaga: ma: ne, hamomu. Amola Na sibi da soge ganodini gaga: iwane esaloma: ne, amola iwila ganodini hahawane golama: ne, Na da nimi bagade sigua ohe soge ganodini esala, amo huluane fadegale sefasimu.
26 我要祝福他們和我山丘的四周，按時降雨，那是滿帶幸福的雨；
Ilia da Na sema agolo hahawane sisiga: le esaloma: ne, Na da ilima hahawane hamomu. Ilima hahawane hamoma: ne, Na da ilia hanai defele, gibu sasafugi ilima imunu.
27 因此田間的樹木要結果，地要有出產；他們將安居在本鄉。當我打斷他們所負的軛，由奴役他們者的手中救出他們時，他們必承認我是上主。
Ifa huluane da dulu legemu. Ifabi da ha: i manu legemu. Amola dunu huluane da gaga: iwane hina: sogea esalumu. Eno dunu da Na dunu afugili asili, ilia udigili hawa: hamosu dunu hamoi. Be Na da ilia lala: gilisi amo fadegale fasili, ilia da hahawane halegale lalumu.
28 他們不再作異民的獵物，地裏的野獸也不吞噬他們，他們反而要安居樂業，不再受人恐嚇。
Gode Ea hou hame lalegagui fifi asi gala da ili bu hame wadela: lesimu. Amola sigua ohe da ili bu hame fane manu. Ilia da gaga: iwane, amola eno dunuma mae beda: ne esalumu.
29 我要使植物為他們而茂盛，他們在這地上不再為飢荒所消滅，也不再受異民的羞辱：
Na da osobo nasegagi ilima imunu. Amola ilia sogega ha: su hame ba: mu. Amola fifi asi gala eno fi dunu da ilima bu hame ba: sola: mu.
30 如此，他們必承認我上主是他們的天主，且與他們同在，而他們──以色列家族，是我的百姓──吾主上主的斷語──
Dunu huluanedafa da Na da Isala: ili fi gaga: lala amola ilia da Na fi dunu esala, amo dawa: mu. Na, Ouligisudafa Hina Gode da sia: i dagoi.
31 你們作我的羊群，是我牧場上的羊群；我是你們的天主──吾主上主的斷語。」
Dilia, Na sibi, sibi wa: i amoga Na da ha: i manu iaha, dilia da Na: , amola Na da dilia Gode,” Ouligisudafa Hina Gode da amane sia: sa.
