以西結書 27
1 上主的話傳給我說：「
Niheo amako indraike ty tsara’ Iehovà nanao ty hoe:
2 人子，你唱哀歌憑弔提洛，
Ie amy zao ana’ ondatio, onjono fandalañe t’i Tsore, le ano ty hoe t’i Tsore,
3 向位於海口，同許多島嶼及人民通商的提洛說：吾主上主這樣說：提洛，你曾說過：我是一隻完美華麗的船；
O ry mpimoneñe am-pitolia’ o riakeo, mpanao balike ho am’ ondaty an-tokonose maroo, inao ty nafè’ Iehovà Talè: O Tsore! hoe ty asa’o: ginoke an-katsomerentseren-draho.
4 你的領域伸入海心，你的建築者造成了你的豪華：
Anteñateña’ i riakey o efe-tane’oo naho nahafonitse ty hatsaratsea’o o mpandranji’oo.
5 他們用色尼爾的松柏製造了你的舷板，以黎巴嫩的香柏做了你的桅檣，
Hene nanoe’ iereo ami’ty nato’ i Senire o varamban-daka’oo; nangalak’ amo mendorave’ i Libanoneo, hamboara’ iareo o bodan-dai’oo.
6 以巴商的橡木做了你的櫓槳，用由基廷島運來的松柏做了嵌有象牙的甲板，
Amo kobai’ i Basaneo ty nandranjia’ iareo o fivei’oo; an-tsifa boak’ amo tokonose’ i Kitio ty nitsenea’ o nte-Asoreo o fiambesa’oo,
7 用埃及的繡花麻布做了你的帆幔，作了你的旗幟，用厄里沙島的紫色與朱色的布做了你的船蓬；
Lamba leny marerarera soa vinahotse boake Mitsraime añe ty nalama’o ho lai’o; manga naho malo-mavo boak’ an-tokonose’ i Elisà ty nanaroñe azo.
8 漆冬和阿爾瓦得的居民給你搖櫓，責默爾的技工在你那裏作你的舵手，
Nimpivei’o o nte-Tsidoneo naho o nte Arvadeo; tam-po’o ao, ry Tsore, ondaty mahihi’oo, o ni-mpanehak’ azoo.
9 革巴耳的長老和技工在你那裏修理你的漏洞。一切航海的船隻和海員都到你那裏，交易貨物。
O androanavi’ i Gebaleo naho o mahihi’eo ty nanosoke o varakivaraky ama’oo; songa tama’o ao o sambon-driakeo rekets’ o mpiandria’eo nifanakalo kilankañe ama’o.
10 波斯、路丁和普特人在你隊伍中作你的軍人，他們將盾牌和銅盔懸在你中間，增加你的光彩。
Nimpitraok’ amo lahindefo’oo, o nte-Paraseo naho o nte-Lodeo rekets’ o nte-Poteo, ondaty mpialy; naradorado’ iareo ama’o o fikala’ iareo naho o aron-doha’eo; naràm-bintañe ama’e irehe.
11 阿爾瓦得和赫肋客子民圍繞在你的城牆上，加瑪得人在你的角樓中；他們把自己的盾，掛在四周的城牆上，使你的華麗更為圓滿。
Niariary an-kijoli’o eo o lahindefo’oo mindre amo nte-Arvadeo, naho tam-pitalakesañ’ abo’o ao o nte-Gamadeo; naseba’ iareo amo rindri’oo mb’atia mb’atia o fikalan-defo’eo; nifonira’ iareo ty hamontramontra’o.
12 塔爾史士因你的財帛豐富，作你的客商以銀、鐵、錫、鉛來與你交易。
Nimpanao balibalik’ ama’o t’i Tarsise amy fibodobodoam-bara’ey; navaro’ iareo an-tsena’o ao ty volafoty, viñe, kankiñe, vaho firake.
13 雅汪、突巴耳、默舍客和你通商，以人口和銅器與你交易貨物。
Nimpanao balike ho azo t’Iavane naho i Tobale vaho i Meseke, nanao takinak’ ama’o ami’ty fiai’ondaty naho ami’ ty valàñe torisìke.
14 由托加爾瑪地方，有人以馬、戰馬、騾子來交換貨物。
Nanao kinanga amo tsena’oo ty anjomba’ i Togarmà rekets’ o soavala’eo naho soavalan-aly vaho borìke.
15 德丹人也和你通商，許多島民作你手下的商人，以象牙角和烏木作送給你的貢物。
Nimpanao balik’ ama’o o nte-Dedaneo, tokonose tsiefa ty nikalo am-pità’o eo; nibanabana tsifa-foty naho mañary.
16 阿蘭人因你的出品多，也作你的客商，以紫寶石、紅布、刺繡、細麻、珊瑚和紅瑪瑙與你交換貨物。
Nanao takinak’ ama’o ka t’i Arame amo hatsifotofoton-draha tsinene’oo, nanao takinak’ an-drobikà naho malòmavo naho raha soa vinahotse naho leny marerarera naho hareañe vaho hange.
17 猶大和以色列地也和你通商，以米尼特穀、蠟、蜜、油和香料與你交易貨物。
Nanao balik’ ama’o ka t’Iehodà naho ty tane’ Israele; nendese’ iareo vare-bole boake Minite mb’an-tsena’o ao, naho raha mafiry naho tantele naho menake vaho solike.
18 大馬士革因你出產多，財帛豐富，也作你的客商，以赫耳朋酒和匝哈爾羊毛與你交易。
Nikalo ama’o ka t’i Damesèke ami’ty fibodobodoan-draha namboare’o, ami’ty vara tsy efa, naho divay boak’e Kelbone vaho volonañondry mikotritriake.
19 此外丹、雅汪和烏匝耳也與你交易，以鋼鐵、肉桂和香菖蒲交換你的貨物。
Nikaloe’ i V’Dane naho Iavane nte-Ozale viñe niloeloe, le amo kilanka’o iabio ty sena naho vinda mañitse.
20 德丹以騎馬的坐墊和你交易。
Nanao balik’ ama’o t’i Dedane: lamba fanoeñe an-tsarete.
21 阿剌伯和刻達爾的一切酋長也作你手下的商人，以羔羊、山羊和公羊與你交換貨品。
O nte-Arabeo naho o roandria’ i Kedareo nanao takinak’ ama’o amo vik’ añondrio, o añondrilahio, vaho amo ose-lahio, nimpikalo i raha rey iereo.
22 舍巴和辣阿瑪的買賣人也作你的顧客，以各種上等的香料，各種寶石和黃金和你交換貨品。
I Sebà naho i Raama ni-mpanao balike; nanao takinak’ amo tsena’oo an-tsakày naho vatosoa vaho volamena.
23 哈郎、加乃、厄登和舍巴的商人，亞述和一切瑪待人也與你通商。
Songa nifanakalo ama’o ty Karane naho i Kanè naho i Edene, o mpampibali’ i Sebao, i Asore vaho i Kilmade.
24 他們在你的商場上，以華麗的衣服、朱色的外氅、刺繡、花毯、編織的結實繩索與你交易。
Nilahatse ama’o ami’ty raha maro i mpanao takinak’ ama’o rezay; tañate’ ty kilanka’o ao ty sarimbo manga naho lamba soa vinahotse naho vata pea fisiky fanjaka, finehe taly naho rinanjy ami’ty mendoraveñe.
25 塔爾史士船隻載運你的貨物。你在海上滿了載，極其沉重。
Ihe ty nampionjoñe o sambo’ i Tarsiseo, o mpanao takinake ho azoo; nipea irehe, nitoabotoabotse añivo’ i riakey ao.
26 你的槳夫將你划到汪洋大海，東風將你在海中吹毀。
Ninday azo nitoañe riake laleke o mpivei’oo, fe namolak’ azo añivo’ o riakeo i tiok’ atiñanañey.
27 你的財帛、商品、貨物，你的水手、舵手、船工，同你交易的商人，在你中間的一切戰士，以及在你中間所有的民眾，都在你沉沒之日，溺死海中。
Ty vara’o, o tsena’oo, o fifampikaloa’oo, o mpivei’oo, o mpaneha’oo, o mpandite-laka’oo, o mpanao balibalik’ ama’oo, ze hene lahin-defo’o ama’o, ze fonga valobohò’o ama’o, songa hijoroboñe am-po’ o riakeo ao amy androm-pirotsaha’oy.
28 海岸都因你舵手的狂叫聲而震動。
Hihondrahondra o mpañohok’ azoo ami’ty feon-toreo’o o mpanehakeo.
29 所有搖櫓的人、水手和航海的舵手都要離船登岸，
Songa hizotso amo sambo’eo o mpitàm-piveio, o mpifanehake am-piveio, sindre hijohañe an-tamboho eo o mpanehake an-driakeo
30 狂呼吶喊哀弔你，在頭上撒灰，輾轉於塵埃之中，
naho hipoña-piarañanañañe, ho janjiñeñe ama’o ao ty fangololoihañe, vaho hampibobò deboke amo añambone iereoo hidrakadrakak’ an-davenok’ ao:
31 並且為你而剃光了頭，穿上苦衣，痛心哭泣，悲痛哀悼你。
Hifandriritse maròy ty ama’o, naho hisikiñe lamban-gony, vaho hirovetse an- kaferon’arofo naho hangoihoy an-kafairañe.
32 他們在痛苦中，向你唱哀歌，追悼你說：『有誰相似沉沒於海中的提洛﹖
Amy fangololoihañey ty hañonjonam-bekom-pandalàñe ho azo am-pirovetañe, ami’ty hoe; Ia ty mañirinkiriñe i Tsore, hambañe amy rinotsake anteñateña’ i riakeiy?
33 你的貨品由海中運出時，曾使許多民族滿足；以你大量的財帛和貨物，使陸地上的列王豐富。
Ie nionjoñe boak’ an-driak’ ao o kilanka’oo, le nilifore’o ty fifokoañe maro; nampañefoefo o mpanjaka’ ty tane toio ami’ty hatsifotofoto’ o kilanka’oo, naho o balibali’oo.
34 現今你沉入海中，落在海底，你的財物和所有的人，都隨著你而沉沒了。』
Amy andro namolaha’ i riakey azoy an-kalale’ o ranoo ao, le fonga nirotsake ty fifampibalibalihañe naho i valobohòke ama’oy.
35 群島所有的居民都為你而驚駭，那裏的列王都極為戰慄，面帶憂色。
Songa nidaba ty ama’o o mpimoneñ’an-tokonose añeo, naho niazo’ ty anifañe o mpanjaka’eo nitsololòk’ an-daharañe.
36 各國的商人都要嗤笑你；你竟成了恐怖的對象，且永遠不復存在。」
Mikosìke azo o mpanao takinak’ añivo’ ondatioo; fangetraketrahañe nainai’e irehe, vaho le lia’e tsy ho ao ka.
