以西結書 20
1 七年五月十日，有些以色列長老前來求問上主，他們坐在我面前。
Eso nabu amola oubi bi amola ode fesu ninia mugululi misi esoga ba: i. Isala: ili fi ouligisu dunu mogili da Hina Gode Ea hamomu hanai bai nama adole ba: musa: misini, na midadi bulagi.
2 上主的話傳給我說：「
Amalalu, Hina Gode da nama amane sia: i,
3 人子，你要向以色列長老發言，對他們說：吾主上主這樣說：你們是為求問我而來的嗎﹖我指著我的生命起誓：我決不讓你們求問──吾主上主的斷語──
“Dunu egefe! Amo dunuma amane sia: ma, ‘Ouligisu Gode da amane sia: sa, Dilia da Na hamomu hanai adole ba: musa: misibala: ? Na da dafawane Ouligisudafa Hina Gode, amola Na da dili Nama adole ba: su logo hedofamu. Na, Ouligisudafa Hina Gode da sia: i dagoi.’
4 人子，你應開庭審問他們，叫他們知道他們祖先的醜惡。
Dunu egefe! Di da ilima fofada: ma: bela: ? Defea! Ilima fofada: ma! Ilia eda ilia wadela: i hou hamoi, amo ilia dawa: ma: ne, ilima olelema.
5 你向他們說：吾主上主這樣說：在我揀選以色列之日，便向雅各伯的後裔舉手起誓，並在埃及地顯示給他們，向他們舉手起誓說：我是上主，你們的天主。
Ilima amane sia: ma, ‘Ouligisudafa Hina Gode da amane sia: sa, Na da Isala: ili fi ilegeloba, amo esoha Na da Ya: igobe egaga fi Idibidi soge ganodini esalu ilima misini, Na lobo gaguia gadole, amane dafawane sia: i, ‘Na da dilia Hina Godedafa.’
6 在那一天，我曾向他們舉手起誓，要領他們出離埃及地，到我早給他們揀選的流奶流蜜的地方去，那是普世最肥美的地方。
Amo esoha Na da ili Idibidi sogega fisili masa: ne asunasili, soge amo Na da ilima ima: ne hogole ba: i (soge ida: iwane fedege agoane bulamagau dodo maga: me amola agime hano bagadedafa galebeba: le, hano agoane a: iahoa) amoga oule masa: ne, dafawanedafa ilegele sia: i.
7 那時我向他們說：你們每人都該拋棄自己最喜愛的偶像，不要為埃及的神像所玷污：我是上主，你們的天主；
Amola Na da ilima amane sia: i, ‘Dilia afae afae wadela: idafa loboga hamoi ‘gode’ liligi dilia ba: lala, amo galagama. Idibidi loboga hamoi ‘gode’ liligi da dilia hou ledo hamosa: besa: le, amo bu maedafa dawa: ma. Na da dilia Hina Gode esala.’
8 但他們竟背棄我，不肯聽從我，沒有人拋棄自己所喜愛的偶像，也沒有人丟開埃及的神像。那時我本想在他們身上發洩我的憤怒，在埃及地域向他們盡洩我的怒氣。
Be ilia da Na sia: hame nabi amola Nama odoga: i. Ilia da ilia wadela: idafa loboga hamoi ‘gode’ hame galagai. Amola Idibidi ogogosu ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadosu hou hame yolesi. Na da Idibidi sogega, Na ougi hou bagade ilima olelemusa: dawa: i galu.
9 然而我為了我的名沒有這樣作，免得我的名在異民眼前，即在他們居留的地方，受到褻瀆，因為我曾在他們眼前顯示給他們，要領我的百姓離開埃及地。
Be Na da amane hame hamoi. Bai Na Dio wadela: sa: besa: le, hame hamoi. Na da Idibidi dunu ba: ma: ne, Na da Isala: ili dunuma ili Idibidi sogega fisili masa: ne, Na da ili ga oule masa: ne sisia: i dagoi. Amaiba: le, Na da ogogosu dunu ilia dawa: sa: besa: le, ilima ougi se bidi hame i.
10 我引他們離開埃及地，領他們到了曠野，
Amaiba: le, Na da Isala: ili dunu Idibidi sogega fisili masa: ne, ili hafoga: i sogega oule asi.
11 給他們頒佈了我的誡命，給他們啟示了我的法律：凡遵守那些法律的，便可賴以生存。
Na hamoma: ne sia: i amola sema da nowa dunu da nabawane hamosa, amoma esalusu iaha. Amo malei amola sema Na da Isala: ili dunuma olelei.
12 我還給他們規定了我的安息日，作為我與他們中間的記號，為承認我就是祝聖他們的上主。
Na da Sa: bade eso sema ilima i. Sa: bade eso da Na gousa: su hamoi, amoma dawa: digima: ne olelesu, amola Na da ilia hou bu hadigima: ne hamomu, amo dawa: digima: ne hamoi.
13 但是以色列家族在曠野中背棄了我，沒有奉行我的法度，輕視了我的法律，即遵行的人可賴以生存的法律，並對我的安息日大加褻瀆；那時我本想在他們身上發洩我的憤怒，在曠野中消滅他們。
Be ilia da hafoga: i sogea amowane, Nama higale lelesu. Na hamoma: ne sia: i amola Na sema (amo da nowa dunu da nabawane hamosa, ema esalusu iaha) huluane higale fi dagoi. Ilia da Sa: bade eso sema wadela: lesidafa. Na da hafoga: i sogega, ilima ougi bagade se bidi imunusa: , amola ili wadela: lesimusa: momagei galu.
14 然而我為了我的名，沒有這樣作，免得我的名在異民前受褻瀆，因為我曾在異民眼前將他們引領出來。
Be Na da amane hame hamoi. Bai fifi asi gala amo da Na Isala: ili fi Idibidi sogega fisili masa: ne, gadili asunasi, amo ba: i, ilia da Na Dio amoma hame nodosa: besa: le, Na amane hame hamoi.
15 甚至在曠野中我也親自向他們舉手起過誓，不再領他們進入我曾賜給他們那流奶流蜜之地，即普世最肥美的地方；
Amo dawa: beba: le, Na da hafoga: i soge ganodini, Na da dilia eda amo soge Na da ilima i dagoi (amo soge da gugui amola nasegagi, baligili noga: idafa) amoga hame oule masunusa: ilegei.
16 因為他們拋棄了我的法律，沒有奉行我的法度，並且褻瀆了我的安息日，因為他們的心隨從了他們的偶像；
Bai ilia da Na hamoma: ne sia: i hame nabi, amola Na sema fi, amola Sa: bade eso sema wadela: lesi, amola Na fisili, ilia da ogogosu ‘gode’ ilima sia: ne gadomusa: hanai galu.
17 但是我的眼睛還憐視了他們，沒有擊殺他們，也沒有在曠也中消滅他們。
Be amalalu, Na da ilima bu asigisu. Na da ili hafoga: i sogega medole legemusa: dawa: i bu yolesi.
18 以後，我在曠野中向他們的後代說：你們不要追隨你們祖先的習慣，不要遵行他們的慣例，也不要為他們的偶像所玷污。
Be amomane, Na da ayeligi amola a: fini ilia gilisisu ganodini sisane amane i, ‘Dilia aowalalia sema hamoi amola ilia hou amoma mae fa: no bobogema. Dilia ledo hamoi ba: sa: besa: le, ilia loboga hamoi ‘gode’ ilima mae nodone sia: ne gadoma.
19 我是上主你們的天主；你們應奉行我的法度，謹守我的法律，要一一履行；
Na da dilia Hina Godedafa. Na hamoma: ne sia: i amola Na sema nabawane hamoma.
20 要聖化我的安息日，作為我與你們之間的記號，承認我是上主，你們的天主。
Sa: bade eso da hadigi eso, amola gousa: su Na dilima hamoi da dawa: digisu ilegesu gala. Amola Na da dilia Hina Godedafa. Amo huluane dilia bu dawa: ma: ne, Sa: bade eso sema noga: le ouligima.
21 然而他們的後代也背棄了我，沒有奉行我的法度，也沒有遵守我的法律，即遵行的人可賴以生存的法律，並且也褻瀆了我的安息日。我本想在他們身上發洩我的憤怒，在曠野中盡洩我的怒氣，
Be amo fifi misi amola da Na higasu. Ilia da Na sema fi amola Na hamoma: ne sia: i (amo da nowa dunu da nabawane hamosea, ema esalusu iaha) amo hame nabi. Ilia da Sa: bade eso sema wadela: lesi. Na da hafoga: i sogega ilima ougi se bidi imunusa: , amola ili huluane medole legemusa: dawa: i galu.
22 但是為了我的名我縮回了手，沒有那樣作，免得我的名在異民前受到褻瀆，因為我剛由他們面前將他們領出來。
Be Na da amane hame hamoi. Bai fifi asi gala amo da Na Isala: ili fi Idibidi sogega fisili masa: ne, gadili asunasi, amo ba: i, ilia da Na Dio amoma hame nodosa: besa: le, Na da amane hame hamoi.
23 並且在曠野中我也親自向他們舉手起過誓，要將他們分散在異民中，將他們放逐在各國中；
Amaiba: le, Na da hafoga: i sogega ilima eno ilegei. Na da ili osobo bagade fifi asi gala huluane, amo ganodini afagololesima: ne, dafawane ilegele sia: i.
24 因為他們沒有遵行我的法律，且輕視了我的法度，褻瀆了我的安息日，他們的眼目轉向了他們的祖先的偶像。
Ilia da Na sema fiba: le, amola Na hamoma: ne sia: i nabawane hame hamobeba: le, amola Sa: bade eso sema fiba: le, amola ogogosu ‘gode’ (amoma ilia aowalalia da fa: no bobogei) ilima nodone sia: ne gadobeba: le, Na da amane hamoi.
25 為此，我容許他們有不良的法度，和不能賴以生存的法律；
Amalalu, Na da noga: i hame sema ilima i, amola hamoma: ne sia: i amo da esalusu hame iaha, ilima i.
26 並使他們因自己的祭獻成為不潔，讓他們將頭胎所生的，予以焚化祭祀，為使他們滅絕；如此，他們要承認我是上主。
Ilia da ilila: gobele salasu amoga ledo hamoma: ne, Na da logo doasi. Amola ilia da ilila: magobo mano medole legele, gobele salimusa: , Na da logo doasi. Amo da ilima se ima: ne, amola Na da Hina Godedafa ili dawa: musa: amo olelema: ne, Na da amane hamoi.
27 人子，為此你應告訴以色列家族，向他們說：吾主上主這樣說：你們的祖先，連在這事上也褻瀆了我，對我背信違約：
Wali, dunu egefe! Isala: ili dunuma, Na, Ouligisudafa Hina Gode, Na sia: ilima adosima. Ilia aowalalia da eno agoane Nama gadesu.
28 當我引領他們進入曾向他舉手誓許要賜給他們的地域時，他們無論看見那一座高丘，那一棵密茂的樹木，就在那裏祭殺犧牲，在那裏獻上甘飴的馨香，並在那裏行奠酒禮。
Na da soge amo Na da ilima imunusa: ilegei, amoga ili oule misi. Ilia da goumi sedade amola gahe ifa ba: beba: le, huluane amogai gobele salasu hamosu. Ilia da gobele salasu hamobeba: le, amola waini hano ogogosu ‘gode’ ilima imunusa: gaguli misiba: le, Na da ougi bagade ba: i.
29 我曾向他們說：「高丘」算是什麼﹖你們竟往那裏去；直到今日人還叫那地方為「巴瑪。」
Na da ilima amane adole ba: i, ‘Amo gadodafa sogebi amoga dili ahoa, ilia bai da adila: ?’ Amaiba: le, ilia da amo sogebi fa: noga ‘Gadodafa Sogebi’ dio sia: sa.
30 為此你要告訴以色列家族：吾主上主這樣說：你們仍追隨你們祖先的行徑而玷污自己，仍同他們的邪神犯姦淫；
Wali, Isala: ili dunuma, Na, Ouligisudafa Hina Gode, Na sia: be ilima adosima. ‘Dilia abuliba: le, dilia aowalalia ilia wadela: i hou defele, ogogosu ‘gode’ ilima hehenaia fa: no bobogesala: ?
31 你們仍奉獻供物，火化你們的子女，為了你們的一切偶，像使自己受玷污直到今日。以色列家族，我還能讓你們求我嗎﹖我指著我的生命起誓：──吾主上主的斷語──我決不讓你們求問。
Waha amolawane, dilia da ili defele gobele salasu hamosa. Dilia da dilia mano ogogosu ‘gode’ ilima laluga gobele salabeba: le, dilila: hou ledo hamosa. Abuliba: le dilia Isala: ili dunu da Na hamomu hanai adoleba: la mahabela: ? Na, Ouligisudafa Hina Gode da Fifi Ahoanusu Gode! Amaiba: le, Na da amane dafawane sia: sa. Na da dilia Nama adole ba: su logo hedofamu.
32 你們幻想說：我們要像異民，像各地的的人民一樣敬拜木石，你們心中所想的決不能成功!
Dilia da eno fifi asi gala huluane ilia hou defele hamomusa: hanai gala. Ilia da ifa amola igi amoma nodone sia: ne gadosu hou hamosa. Be Na fi ilia da agoane hamomu da hamedei.
33 我指著我的生命起誓：──吾主上主的斷語──我必以強力的手，伸出的臂，暴發怒氣，統治你們。
Na da Ouligisudafa Hina Gode! Amola na da Fifi Ahoanusu Gode esalebeba: le, Na da dafawane dilima sisane iaha. Na da ougiba: le, Na gasa bagade defele, dilima gasa fili ouligimu.
34 我必以強力的手，伸出的臂，暴發的怒氣，把你們由萬民中領出，由你們所散居的各地聚集起來；
Na da dili fifi asi gala enoenoi amoga afagogoi dagoi. Be Na da dilia sogega dili buhagima: ne gagadosea, Na da Na gasa bagade hou amola Na ougi hou dilima olelemu.
35 把你們引領到異民的曠野中，在那裏面對面地懲罰你們。
Na da dili fifi asi gala eno amoga oule asili, dilia odagia ba: ma: ne se imunusa: fofada: mu. (Amogai esalea, dilia da amo fifi asi gala ‘Hafoga: i Soge Fifi Asi Gagai’ defele ba: mu).
36 我怎樣在埃及地的曠野中，懲罰了你們的祖先，也怎樣懲罰你們──吾主上主的斷語──
Na da Sainai hafoga: i sogega dilia aowalalia ilima fofada: nanu, se iasu. Amo defele, Na da dilima fofada: mu,” Ouligisudafa Hina Gode da amane sia: sa.
37 我要使你們在我的杖下經過，引你們受盟約的束縛。
“Na da dili gasawane ouligimu amola dilia Na gousa: su nabawane hamoma: mu.
38 我要從你們中分別出那些反叛和背棄我的人，我也要將他們由流徙之地領出，但是他們卻不得進入以色列地域；如此你們必承認我是上主。
Nowa da lelelewane wadela: i hou hamosea, Na da dilia mugululi misi gilisisu amoga fadegale fasimu. Ilia wali esalebe soge amoga Na da fadegamu. Be ilia da Isala: ili sogega hame buhagimu. Amasea, Na da Hina Gode, amo dilia da dawa: mu.”
39 你們以色列家族，吾主上主這樣說：你們每人去崇拜自己的偶像罷! 可是你們終於要聽從我，不再以你們的祭獻和偶像來褻瀆我的聖名，
Ouligisudafa Hina Gode da amane sia: i, “Defea! Dilia Isala: ili dunu huluane! Dilia hanaiga hamoma! Dilia ogogosu ‘gode’ ilima fa: no bobogema! Be Na da dilima sisane sia: sa. Dilia fa: no dilia hanai yolesili, Nama nabawane hawa: hamonanebe ba: mu. Amola dilia da ogogosu ‘gode’ ilima iasu yolesimuba: le, dilia da Na Dio bu hame lasogolalumu.
40 因為在我的聖山上，在以色列的高山上──吾主上主的斷語──凡住在本地的以色列家族，都要在那裏事奉我。我要在那裏悅納你們，在那裏等待你們的祭品，和你們一切聖物中最優美的祭物。
Isala: ili soge ganodini, Na hadigi gadodafa goumi amo da: iya, Isala: ili dunu dilia da Nama nodone sia: ne gadomu. Na da dilima hahawane ba: mu. Amasea, Na da dilia gobele salasu liligi amola hahawane hadigi iasu amo huluane Nama gaguli misa: ne sia: mu.
41 當我把你們由異民中領出來，由你們所散居的各地聚集起來時，我要悅納你們，好像甘飴的馨香；如此，藉著你們，我在異民眼前顯為神聖。
Na da dili fifi asi gala enoenoi amo ganodini esaloma: ne, amoga afagogoi dagoi. Be Na da dilia sogega dili buhagima: ne gagadosea, amo fa: no Na da liligi dilia gobele salimusa: gaguli maha, amo nodone lamu. Amasea, fifi asi gala huluane da Na da hadigidafa ba: mu.
42 當我引領你們進入以色列地域時，即我舉手起誓要賜給你們祖先的那地方時，你們必承認我是上主。
Na da Isala: ili soge amo dilia aowalalima imunusa: ilegele sia: i. Na da dili amogawi bu oule masea, dilia da Na da Hina Gode dawa: mu.
43 在那裏你們記起你們的行為，及所有玷污自己的行事，你們自己對所作的一切醜惡，也必感到厭惡。
Amasea, dilia da wadela: i hou hamoi amola dilia hou ledo hamoi, amo dilia da bu gogosiane dawa: mu. Dilia da dilia musa: wadela: i hou dawa: beba: le, dilila: hou higamu.
44 以色列家族，為了我的名，我沒有照你們的惡行和敗壞的行為對待你們：如此，你們該承認我是上主──吾主上主的斷語。』
Amola Na da Na hadigi hou gaga: musa: hamosea, dilia Isala: ili dunu da Na da Hina Gode dawa: mu. Bai Na da dilia wadela: idafa hou hamoi defele, dilima se hame iaha.” Ouligisudafa Hina Gode da sia: i dagoi.
45 上主的話傳給我說：「
Hina Gode da nama amane sia: i, “Dunu egefe!
46 人子，你轉面向南，向南方發言，講預言攻斥乃革布地方的樹林，
Ga (south) ba: le gale, amo soge amola iwila amoma fofada: ma.
47 向乃革布的樹林說：你聽上主的話罷! 吾主上主這樣說：看，我要在你那裏點火，燒盡你那裏所有的綠樹和枯木；燃起的火燄決不熄滅，必由南方到北方燒盡一切。
Ga (south) iwila amoma e da Ouligisudafa Hina Gode Ea sia: nabima: ne amane sia: ma, ‘Ba: ma! Na da lalu didisa. Amo lalu da dia ifa huluane, gahe amola bioi, huluane nemu. Ha: ba: domu da hamedei ba: mu. E da gadili nene ahoasea, dunu huluane da lalu sawa: ga fane dogolomu.
48 凡有血肉的人都看到這火是我上主點燃的，決不能撲滅。」
Ilia huluane da Na, Hina Gode, Ni fawane da lalu ulagisiba: le, enoga ha: ba: domu hamedei ba: mu.’”
49 我遂喊說：「哎，吾主上主啊! 他們評論我說：這人只會說寓言! 」
Be na da Godema gagabole sia: i, “Ouligisudafa Hina Gode! Nama agoane hamoma: ne, mae sia: ma! Dunu huluane da na da fedege idinamasu sia: fawane sia: sa, amo ilia hihini sia: daha.”
