以西結書 12
1 上主的話傳給我說：「
Hina Gode da nama amane sia: i,
2 人子，你是住在叛逆的家族中，他們有眼，卻視而不見；有耳，卻聽而不聞；因為他們是叛逆的家族。
“Dunu egefe! Di da odoga: su dunu amola gilisili esala. Ilia da si gala, be amomane liligi hame ba: sa. Ilia da ge gala be amomane ilia gega hame naba. Bai ilia da odoga: su dunu.
3 人子，你要白天在他們眼前準備充軍的行囊，並在他們眼前從一地遷移到另一地；他們或者能看清自己是叛逆的家族。
Dunu egefe! Di waha gegesu amoga hobeale ahoasu amo defele gagadole amola gasi hame doaga: iwane, muni masa. Dunu huluane ilia da ba: ma: ne amo soge dia yolesili, soge enoga masa. Amabela: ? Amo odoga: su dunu da dia ahoabe ba: le dawa: digima: bela: ?
4 你白天在他們眼前把行囊搬出，像搬出充軍的行囊；傍晚在他們眼前出發，像充軍者出發。
Hadigi da dialeawane, dia mugululi masunusa: , dunu huluane ba: ma: ne liligi momagema. Amalu di da daeya ahoabeba: le, ilia da di mugululi ahoa galebeya dawa: mu.
5 你還要在他們眼前在牆上穿一個洞，由那裏走過去。
Ilia ba: la: lea, dia dobea fei gadelale, gelabo holele, dia gobolo gaguli gadili golili masa.
6 你當著他們的面，把行囊背在肩上，天黑時出發，並且蒙著臉，看不到地面：因為我要使你作為以色列家族的一個預兆。」
Ilia ba: ma: ne, dia gobolo gisawane, dia ahoabe mae ba: ma: ne, dia si dedebole, gasia masa. Dia hamobe da Isala: ili dunu ilima sisasu agoai ba: mu.”
7 我遂遵命行了：白天我把行囊搬出，有如充軍的行囊，傍晚用手在牆上穿了一個洞；到天黑時，當著他們的面，把行囊背在肩上出發。
Na da Hina Gode Ea adoi defele hamoi. Amo esoga na da gegesu amoga hobeale ahoasu dunu defele, gobolo momagei. Daeya gasi galu, na da na loboga dobea fei gadelale, gelabo holele, gadili asi. Dunu huluane ba: laloba, na da gobolo gisawane asi.
8 到了早晨，上主的話傳給我說：「
Golale hahabe, Hina Gode da nama amane sia: i,
9 人子，以色列家族，那叛逆的家族不是問你說：你在作什麼﹖
“Dunu egefe! Wali amo Isala: ili odoga: su dunu da dia hamobe ea bai amo adole ba: lala.
10 你要回答他們說：吾主上主這樣說：這神諭是有關耶路撒冷的君王和城中的以色列全家族。
Na, Ouligisudafa Hina Gode, amo Na da ilima sia: be, amo ilima olelema. Amo sia: Na da hina bagade ea mano amo da Yelusaleme ouligisa, amola dunu huluane amogai fi diala, ilima sia: sa.
11 並且說：我為你們是一個預兆：像我所行過的，也要實現在他們身上：他們要被擄充軍異地。
Ilima agoane olelema. Dia hamoi da ilima hobea doaga: mu hou dawa: digima: ne olelesu. Ilia da gegesu amoga hobeale ahoasu dunu amola se dabe hamosu dunu agoai ba: mu.
12 君王在他們當中肩上背著重擔，在黑夜出發，在牆上要穿一洞，為叫他出去；他要蒙著臉，以致他再不能親眼看見這地方。
Ilia dobea fei gadelale, holele, hina bagade ea mano (ilia ouligisu) amo e da ea gobolo gisawane amo gelaboga golili asili, hobeamu. Amola e da ea si dedebole, ea ahoabe hame ba: mu.
13 我要在他面前設下羅網，他必要陷在我的羅網中而被捉住；然後我他到加色丁人的地方巴比倫，但他一無所見，就死在那裏。
Be Na da Na efegelesisia, e da amoga sa: imu. Amasea, Na da e Ba: bilone moilai bai bagade amoga oule masunu. Be e da amo moilai bai bagade mae ba: le, bogomu.
14 我還要把他左右的護衛，以及一切軍隊，分散到四方，並拔出劍來追趕他們。
Na da ea eagene ouligisu dunu, amola ea da: i ouligisu dunu amo la: di la: di huluane amoga afagogolesimu. Amola eno dunu ilia da ili medole legemusa: ne hogomu.
15 當我把他們驅散到異民中，把他們分散到各國時，他們必承認我是上主。
Na da amo dunu ga fifi asi gala fi amo ganodini esaloma: ne afagogosea, ilia da Na da Hina Godedafa, amo dafawaneyale dawa: mu.
16 但我在他們中仍保留少數的人，免受刀兵、饑荒和瘟疫之害，為叫他們給他們所到之地的異民，講述自己的醜惡之事，使那些人也認識我是上主。」
Na da afae afae ilia da gegesu amola ha: bagade amola oloi bagade amoga mae bogoma: ne, logo doasimu. Bai ilia da ga fifi asi gala amo ganodini, ilia musa: hamoi da wadela: idafa ilia da bu dawa: ma: ne, amola Na da Hina Godedafa ilia da dawa: ma: ne.”
17 上主的話傳給我說：「
Hina Gode da nama amane sia: i,
18 人子，你要戰戰兢兢地吃飯，懷著顫慄和惶恐喝水。
“Dunu egefe! Dia ha: i nasea yaguguma. Amola hano nasea, beda: ga yaguguma.
19 你應向此地的人民宣講說：吾主上主論及耶路撒冷的居民和以色列地域這樣說：他們要惶恐地吃飯，驚懼地喝水，為了那裏的居民所行的殘暴，那地方要被洗劫，變為荒蕪之地。
Isala: ili dunu huludafa ilima olelema. Ouligisu Hina Gode da Yelusaleme fi dunu mae bogole esalebe ilima sia: sa, ‘Dilia da ha: i nasea yagugumu. Amola hano nasea, beda: ga yagugumu.
20 人煙稠密的城市要變為曠野，那地方必變為沙漠：如此，你們必承認我是上主。」
Moilai bai bagade huluane, waha dunuga nabai dialebe, amo da mugululi wadela: lesi dagoi ba: mu. Amasea, ilia da Na da Hina Godedafa dawa: mu.
21 上主的話傳給我說：「
Gode da nama amane sia: i,
22 人子，在以色列地域，有人說：日期遲延了，異象落空了。這流言是什麼意思﹖
“Dunu egefe! Abuliba: le Isala: ili dunu da malasu sia: amo bu enoenoi malabala? ‘Eso da ahoa amola ba: la: lusu hamomu sia: i liligi da hame doaga: sa.’
23 為此你應向他們說：吾主上主這樣說：我必使這流言停止，以色列必不再說這流言；你該向他們說：日期近了，所有的異象必要實現。
Wali, di da Na, Ouligisu Hina Gode, Na sia: ilima adosima. ‘Amo malasu sia: Na da hedofalesimu. Isala: ili soge ganodini amo malasu da bu hame nabimu. Eso da doaga: i dagoi amola ba: la: lusu hamomu sia: i da dafawane mahana.’
24 在以色列家族內，決不再有虛偽的異象和欺詐的預言。
Isala: ili fi amo ganodini, ogogosu ba: la: lusu amola logo giadofale hobea hamomu olelesu amola da bu hame ba: mu.
25 因為是我上主講話，我講的話必要實現，不再遲延。叛逆的家族! 我說的話必在你們這一代實現──吾主上主的斷語。」
Na, Hina Gode, da ilima sia: mu, amola Na sia: i liligi da hamoi dagoi ba: mu. Bu ouligimu hame ba: mu. Dilia odoga: su dunu! Dilia esalebe amoga, Na da Na sisai defele dilima hamomu. Na da sia: i dagoi,” Ouligisudafa Hina Gode da amane sia: sa.
26 上主的話傳給我說：「
Hina Gode da nama amane sia: i,
27 人子，以色列家族說：這人所見的異象是指遙遠的來日；他說的預言，是指遙遠的時期。
“Dunu egefe! Isala: ili dunu da dia esala ba: la: lusu amola hobea misunu hou dia ba: la: lebe, da hobeadafa fawane doaga: mu dawa: sa.
28 為此你要向他們說：吾主上主這樣說：我說的一切話，不再遲延；我所說的話，必要實現──吾主上主的斷語。」
Amaiba: le, ilima amane adoma, ‘Na, Ouligisu Hina Gode, Na da sia: sa, bu ouligimu da hame ba: mu. Na sia: i liligi huluane da hamoi dagoi ba: mu. Na, Ouligisu Hina Gode da sia: i dagoi.’”
