出埃及記 9
1 上主對梅瑟說：「你去見法朗，向他說：上主希伯來人的天主這樣說：你應放走我的百姓，叫他們去崇拜我。
Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Felouma masa! Ema amane adoma, Hibulu dunu ilia Hina Gode da amane sia: sa, Na fi dunu da Nama nodone sia: ne gadomusa: , amo fisidigima.
2 你若拒絕不放，仍然扣留他們，
Be di da ili fisidigimu higasea,
3 看，上主的手必用一種嚴厲的瘟疫加在你田野間的一切牲畜：就是馬、驢、駱駝、牛、羊身上。
Na da dima se nabasu imunu agoane. Na da dia lai gebo huluane amo hosi, dougi, ga: mele, bulamagau, sibi amola goudi ilima olo bagade madelama: ne iasimu.
4 上主要分清以色列子民的牲畜和埃及人的牲畜，凡是以色列子民的，一個也不死。
Na da Isala: ili dunuma hisu hamomu. Ilia ohe fi huluane da hame olomu amola afaedafa da hame bogomu.
5 上主規定了時間說：明天上主要在此地實行這事。」
Na da aya amo hou hamoma: ne ilegei dagoi.”
6 第二天上主便作了這事。埃及人的牲畜完全死了，但以色列子民的，一個也沒有死。
Aya Hina Gode da Ea sia: i defele hamoi dagoi. Idibidi dunu ilia ohe fi (lai gebo) huluane da bogogia: i. Be Isala: ili ohe da afae hamedafa bogoi.
7 法朗打發人去看，果然以色列子民的牲畜，連一個也沒有死。但是法朗仍然心硬，不肯放走百姓。第六災、膿瘡
Felou da ea fi dunuma adi hou da doaga: bayale adole ba: i. Isala: ili ohe da afae hamedafa bogoi, ilia da ema adole i. Be Felou ea dogo da ga: nasi hamoiba: le, e da Isala: ili fi ilia fisili masunu logo doasimu hame dawa: i.
8 上主又對梅瑟和法郎說：「你們滿手抓把爐灰，梅瑟要在法朗眼前向天揚起。
Amalalu, Hina Gode da Mousese amola Elane elama amane sia: i, “Lalu amoga nasubu dia lobo ganodini gaguma. Mousese da lalu didi amoga nasubu su gasa: le gaguli Felou ea lelebe ba: le gaidi gasa: le galagadoma.
9 這灰要在埃及全國變成塵土，使全埃及國的人和牲畜身上生出紅疹和膿瘡。」
Amo nasubu su da asili, Idibidi soge huluane dedebomu. Amasea nasubu su da dulusu bagohame hamomu. Amo dului da guhi hodole dasea, aiya bagade dunu huluane ilia da: i amoga madelale ba: mu.”
10 他們就取了爐灰站在法朗面前；梅瑟將灰向天揚起，人和牲畜身上便起了紅疹和膿瘡。
Amaiba: le, Mousese amola Elane da nasubu su lale, Felou ea ba: le gaidi lelu. Mousese da amo nasubu su gasa: le galagadole, su da dunu amola ohe fi ilima dului hamosu. Dului da guhi hodole sa: ili, aiya bagade hamosu.
11 巫士們因為生了瘡，不能站在梅瑟面前，因為巫士和一切埃及人身上都生了瘡。
Felou ea fefedoasu dunu da Mousesema misunu hamedei. Ilia da Idibidi dunu huluane defele, dului amoga dedeboi dagoi ba: i.
12 上主使法朗心硬，法朗仍不肯聽梅瑟和法郎的話，正如上主向梅瑟說過。第七災、冰雹
Be Hina Gode da Felou ea dogo bu ga: nasi hamoi amola Hina Gode Ea sia: i defele, e da Mousese amola Elane ela sia: hame nabi.
13 上主對梅瑟說：「明天早晨你去見法朗，向他說：上主，希伯來人的天主這樣說：你要放走我的百姓，使他們去崇拜我。
Amalalu, Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Hahabedafa, Felouma masa! Ema amane sia: ma, ‘Hibulu fi ilia Hina Godema nodone sia: ne gadomusa: , amo fisidigima.
14 因為這一次我要使我的一切災禍降到你、你的臣僕和你的人民身上，為叫你知道全世界上沒有相似我的。
Be wali di higasea, Na da dia eagene ouligisu dunu amola dia fi dunu ilima se nabasu baligili imunu. Osobo bagadega eno da Na defele hame esala, amo di dawa: ma: ne Na da dima se nabasu imunu.
15 現在如果我伸手用瘟疫打擊你和你的人民，你早已從地上消滅了。
Na da di amola dia fi dilima olo bagade ia ganiaba, dilia huluane da bogogia: la: loba.
16 我所以保留你的原故，是為叫你看見我的能力，向全世界傳揚我的名。
Be osobo bagade dunu huluanedafa Na gasa dawa: ma: ne Na da dili hame medole legei.
17 你若仍然固執壓迫我的百姓，不放走他們，
Be di da gasa fi hamosa lela. Di da Na fi dunu fisidigimu higasa.
18 看我明天此時要降下可怕的冰雹，是埃及建國以來直到現在所未有過的。
Amaiba: le, Na da aya wewaba mugene gibu agoane imunu. Amo mugene imunu da Idibidi sogega musa: misi amo bagadewane baligimu.
19 所以你快派人把你的牲畜和田野間的一切，帶到安全地方，因為凡在田野間的人和牲畜而不聚到屋內的，冰雹必降在他們身上，將他們砸死。」
Dia hawa: hamosu dunu ilima olelema. Ilia da dia ohe fi amola liligi gadili diala amo diasu ganodini gaguli misa: ne sia: ma. Be dunu amola ohe fi gadili esalebe ba: sea da mugene amoga fabeba: le bogogia: mu.”
20 法朗臣僕中凡害怕上主的話的，就叫自己的奴僕和牲畜逃避到家中；
Felou ea eagene ouligisu dunu mogili da Hina Gode Ea sia: nababeba: le, beda: ga, ohe fi amola udigili hawa: hamosu dunu ganodini oule misi.
21 那不把上主的話放在心上的，就將奴僕和牲畜捨在田間。
Be oda da Hina Gode Ea sisasu hame nabi. Ilia da ohe fi amola udigili hawa: hamosu dunu gadili esaloma: ne yolesi.
22 上主對梅瑟說：「向天伸開你的手，使冰雹降在埃及全國，降在人和牲畜身上，降在埃及國內田野間的植物上。」
Amalalu, Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Dia lobo ligia gadosea, mugene da Idibidi soge huluane amoga sa: imu. Mugene da dunu, ohe fi amola gisi huluane amoga sa: imu.
23 梅瑟把他的棍杖向天一伸，上主便叫打雷，下雹，閃電打在地上。上主使冰雹降在埃及地時，
Amaiba: le, Mousese da ea dagulu muga ligia gadoi. Amalalu, Hina Gode da gugelebe, mugene amola ha: ha: na osobo bagadega iasi.
24 冰雹和冰雹中夾雜著不停的閃電，情形極其可怕，是全埃及國自從有人民以來所沒有過的。
E da mugene gibula bobodoi iasi. Ha: ha: na la: didili la: didili asili bagadedafa ba: i. Amola amo gibula bobodobe da musa: Idibidi sogega misi amo bagadewane baligi.
25 冰雹把埃及全境，田野間所有的一切，連人和生畜都打死了，打壞了田野間的一切蔬菜，打斷了郊野間的一切樹木；
Idibidi soge huluane amo ganodini, mugene da liligi huluane ganodini hame sali, dunu amola ohe fi fai dagoi. Mugene da gisi amola ifa huluane fili gugunufinisi dagoi.
26 只有以色列子民所居住的歌笙地沒有冰雹。
Be Gousiene soge amo Isala: ili fi esalebe soge amoga fawane mugene da hame sa: i.
27 法朗打發人召梅瑟和亞郎來，對他們說：「這次我犯了罪，上主是正義的，我和我的人民都有罪過。
Felou da Mousese amola Elane elama ema misa: ne sia: i. E da elama amane sia: i, “Wali na da wadela: le hamoi dagoi. Hina Gode Hi fawane da moloidafa. Na amola na fi dunu da giadofai.
28 請你祈求上主! 天主的雷和冰雹已夠受了；我決放走你們，你們不要再留在這裏。」
Hina Godema sia: ne gadoma. Ninia da gugelebe amola mugene gibula bobodobe amoma bagade helebe. Na da dafawane dili fisidigima: ne ilegele sia: sa. Dilia da goeguda: bu hame esalumu.
29 梅瑟回答他說「我出城後，就向上主伸手，雷必會停止，冰雹也不再降下，為叫你知道，大地是屬於上主的。
Mousese da ema amane sia: i, “Na da moilai bai bagadega gadili ahoasea, na da lobo ligia gadole Hina Godema sia: ne gadomu. Amasea, di da osobo bagade da Hina Gode Ea soge fawane amo dawa: ma: ne, gugelebe da yolesimu amola mugene da yolesimu.
30 但是我知道，你和你的臣僕，仍不敬畏上主天主。」
Be di amola dia eagene ouligisu dunu da Hina Godema hame beda: i, amo na dawa:”
31 麻和大麥都被打壞，因為大麥已經吐穗，麻也開花，
‘Fala: gese’ (flax - amoga ilia da abula amunisu efe hamosu) da sogea hamonanu. Amaiba: le, huluane da mugene amoga gugunufinisi dagoi. Bali gala: ine amola da yoiba: le mugene amoga gugunufinisi ba: i.
32 只是小麥和粗麥，因為長的遲些，沒有被打壞。
Be widi da fage hame legeiba: le, hame gugunufinisi.
33 梅瑟離開法朗出了城，向上主伸手，雷和雹就停止了，雨也不往地上下了。
Mousese da Felou yolesili, moilai bai bagade amo gadili asili, ea lobo ligia gadole Hina Godema sia: ne gadoi. Amalalu, gugelebe, mugene amola gibu bagade huluane da yolesi dagoi.
34 法朗見雨、雹、雷都停止了，又再犯罪，他和他的臣僕又心硬了。
Be Felou da amo hou ba: loba, bu wadela: le hamoi. E amola ea eagene ouligisu dunu da bu higale gawamaga: i.
35 法朗更加心硬，不肯放走以色列子民，正如上主藉梅瑟所說的。
Hina Gode da Mousese ea lafidili sia: i amo defele, Felou da Isala: ili dunu hame fisidigi.
