出埃及記 4
1 梅瑟回答說：「他們必然不肯相信我，也不肯聽我的話，而對我說：上主沒有顯示給你。」
Amalalu, Mousese da Hina Godema amane adole i, “Be Isala: ili dunu da na sia: dafawaneyale hame dawa: sea amola na sia: hame nabasea, na da adi hamoma: bela: ? Ilia da Di da nama hame misi amo sia: sea, na da adi hamoma: bela: ?”
2 上主問他說：「你手裏拿的是什麼﹖」他回答說：「一根棍杖。」
Amaiba: le, Hina Gode da ema amane adole ba: i, “Dia loboga gagui da adila: ?” E bu adole i, “Amo da dagulu.”
3 上主說：「將棍杖扔在地上! 」他便將棍杖扔在地上，棍杖即刻變成了一條蛇；梅瑟一見，就逃避了。
Hina Gode da amane sia: i, “Amo dagulu osoboga ligia guduma!” Mousese da ligia guduli, dagulu da afadenene bu sa: ya: be hamoi. Amalalu, Mousese da beda: iba: le amoga hobea: i.
4 上主向梅瑟說：「伸手捉著蛇的尾巴! ─他便伸手捉住，那條蛇在他手裏又變成一根棍杖。─
Amalalu, Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Defea! Dia lobo ligia guduli, sa: ya: be ea la: go gaguli gaguia gadoma.” Amaiba: le, Mousese da ea lobo ligia guduli, sa: ya: be gaguli, sa: ya: be da bu afadenene dagulu ba: i.
5 好叫他們相信上主，他們主先的天主，亞巴郎的天主，依撒格的天主和雅各伯的天主曾顯示給你。」
Hina Gode da amane sia: i, “Di da Isala: ili dunu ba: ma: ne amo hou hamoma. Ilia da Hina Gode amo ilia aowalalia Gode, A:ibalaha: me, Aisage amola Ya: igobe ilia Gode, da dima misi dagoi, ilia da amo dafawaneyale dawa: ma: ne amo hou hamoma.”
6 上主又對他說：「將你的手插在懷裏! 」他就將手插在懷裏；及至抽出手來，見手上患了癩瘡，向雪那樣白。
Hina Gode da Mousesema eno amane sia: i, “Dia lobo amo dia abula ganodini wamo salima.” Mousese da Gode Ea sia: i defele hamoi. E da ea lobo bu duga: le, amo da aiya bagade moloba: agoai ba: i. (‘lebelosi’ oloi).
7 天主又說：「將你的手再插進懷裏! ─他就把手再插進懷裏；及至從懷裏抽出時，見手已經恢復原狀，像別的肌肉一樣。─
Amalalu, Hina Gode da amane sia: i, “Dia lobo bu dia abula ganodini wamo salima.” E da agoane hamoi. E lobo bu duga: le, aiya huluane da bahoi dagoi ba: i amola ea lobo gadofo da ea da: i hodo eno defele ba: i.
8 如果他們不肯信你，也不信服第一個奇蹟，必定信服第二個奇蹟。
Hina Gode da amane sia: i, “Ilia da dia hidadea hamoi musa: hame ba: su hou amo dafawaneyale hame dawa: sea, ilia da amo hou ba: sea, dia sia: dafawaneyale dawa: mu.
9 如果連這兩個奇蹟也不信，也不聽你的話，你就從尼羅河裏取些水，倒在旱地上；你從河裏取的水必在旱地上變成血。」
Be ilia amo musa: hame ba: su hou aduna ba: sea, dia sia: dafawaneyale hame dawa: sea, defea, Naile Hano amoga hano lale, hafoga: i osoboga sogadigima. Amasea, hano da afadenene, bu maga: me hamoi dagoi ba: mu.”
10 梅瑟對上主說：「吾主，請原諒! 我不是個有口才的人，以前不是，你向你的僕人說話以後，也不是；我原是笨口結舌的人。」
Be Mousese da amane sia: i, “Hame mabu, Hina! Dia na mae asunasima! Na da sia: noga: le adole imunu hame dawa: Di da nama sia: beba: le, na hou da hame afadenei. Na sia: da noga: i hame, dioi bagade gala.”
11 上主回答他說：「是誰給人一個嘴﹖是誰給人口啞耳聾，眼明眼瞎呢﹖不是我上主嗎﹖
Be Hina Gode da ema bu adole i, “Nowa da osobo bagade dunuma lafi iahabela: ? Nowa da dunu ge ga: i o sia: hamedei hamosala: ? Nowa da dunu ba: ma: ne si iaha o mae ba: ma: ne si dofosala: ? Amo da Ni fawane. Na fawane da Hina Gode!
12 現在你去，我要幫助你說話，指教你該說什麼。」
Di wali masa! Na da dia sia: fidimu amola di adole ima: ne, Na da dima sia: imunu.”
13 梅瑟回答說：「吾主，請原諒! 你要打發誰，就打發誰去吧! 」
Be Mousese da bu adole i, “Hame mabu, Hina! Eno dunu asunasima.”
14 上主向梅瑟發怒說：「不是有你的哥哥肋末人亞郎嗎﹖我知道他是有口才的，他現在正前來迎接你；他見了你，心中必要快樂。
Amo sia: nababeba: le, Hina Gode da Mousesema ougi galu. E amane sia: i, “Defea! Dia ola Elane (Lifai fi dunu) amo dawa: ma. Ea sia: da noga: iwane Na dawa: E da wali di yosia: musa: logoga manebe. E da di hahawane ba: mu.
15 你可向他說話，將你應該說的話放在他口中。我要幫助你，也幫助他說話，指教你們應做什麼。
Di sia: musa: dawa: i, amo ema sia: ma. Na da alia sia: be amo fidimu amola ali da eno dunu olelema: ne, alima sia: olelemu.
16 他要代替你向百姓說話，作你的口舌；你對他是代替天主。
E da dia lafi defele esalebe ba: mu. E da Isala: ili dunu ilima dia sia: olelemu. Amasea, di da Hina Gode defele, e da sia: adole imunusa: ema olelemu.
17 你手中要拿著這根棍杖，用來行奇蹟。」梅瑟回埃及
Di ahoasea, amo dagulu gaguli masa. Di da amo daguluga musa: hame ba: su hou hamomu.”
18 於是梅瑟起來回到他岳父耶特洛那裏，對他說：「請讓我回到埃及我兄弟那裏，看看他們還健在嗎﹖」耶特洛對梅瑟說：「你平安去罷! 」
Amalalu, Mousese da esoa: Yedelouma asili, amane sia: i, “Na da na fi Idibidi soge ganodini amo ilia hou ba: la masunu da defeala: ?” Yedelou da defea sia: ne, Mousesema hahawane ‘asigibio’ sia: i.
19 上主在米德揚對梅瑟說：「起身回埃及去! 因為那些想殺害你的人都死了。」
Mousese da Midia: ne soge ganodini esaloba, Hina Gode da ema amane sia: i dagoi, “Dia Idibidi sogega buhagima. Dunu huluane da di fanelegemusa: dawa: i amo da bogoi dagoi.”
20 梅瑟遂帶著妻子孩子，叫他們騎在驢上，起身回埃及國去了；梅瑟手中拿著天主的棍杖。
Amaiba: le, Mousese da idua amola egefe aduna amo dougi amoga fila heda: ma: ne hamone, Idibidi sogega doaga: musa: oule asi. Mousese da dagulu amo Gode da gaguli masa: ne sia: i, amo gaguli asi.
21 上主對梅瑟說：「你回到埃及，要將我交於你行的一切奇蹟，行於法朗面前；但我要使他心硬，不肯放百姓走。
Hina Gode da bu Mousesema amane sia: i, “Di da wali Idibidi sogega buhagimuba: le, di da Idibidi hina bagade (Felou) ba: ma: ne, musa: hame ba: su hou dia hamoma: ne Na da dima gasa i, amo huluane hamoma. Be na da Felou ea dogo igi agoane hamomu. Amaiba: le, e da Na fi dunu ilia gadili masunu logo hame doasimu.
22 你要對法朗說：上主這樣說：以色列是我的長子。
Amasea, di da ema amane sia: ma, ‘Hina Gode da amane sia: sa; Isala: ili da Na magobo mano.
23 我命你，讓我的兒子去崇拜我。你若拒絕放他們走，我必要殺你的長子。」
Na da dima nagofe Nama nodone sia: ne gadomusa: gadili masa: ne, logo doasima: ne sia: i. Be di da higa: i galu. Amaiba: le, Na da wali dia magobo dunu mano fanelegemu.’”
24 梅瑟在路上住宿的時候，上主遇著他，要想殺他。
Mousese da Idibidiga doaga: musa: logoga ahoanoba, sogebi afae amogai ouesalu golai. Amogai, Hina Gode da ema misini, Mousese fanelegemusa: dawa: i.
25 漆頗辣急忙拿了一塊石刀，將他兒子的包皮割下，拿包皮接觸他的腳說：「你真是我的血郎。」
Be Mousese idua Siboula da debesu sua: ne, egefe gadofo damuni, amo Mousese ea emo da: iya ligisi. Gadofo damusu hou dawa: beba: le, e da Mousesema amane sia: i, “Di da nama maga: me egoa agoane galebe!” Amaiba: le, Hina Gode da Mousese hame fanelegei.
26 這樣上主就放了他。當時漆頗辣說：「血郎。」是因了割損的原故。
27 其時上主向亞郎說：「你往曠野去迎接梅瑟! 」他就去了。在天主的山旁預見了梅瑟，口親了他。
Be Hina Gode da Elanema amane sia: i dagoi, “Di wadela: i hafoga: i soge amoga masa. Amogai, di Mousese gousa: ma.” Amaiba: le, e da hadigi goumi (Sainai Goumi) amogai Mousese gousa: i. E da Mousese gousa: le, nonogoi.
28 梅瑟把上主打發他所說的一切話和命他行的奇蹟，都告訴了亞郎。
Amalalu, Mousese da Hina Gode ea adoi huluane (E da Idibidi sogega buhagima: ne sia: i) amo Elanema olelei. Amola musa: hame ba: su hou Hina Gode da e hamoma: ne sia: i, amo Elanema olelei.
29 梅瑟和亞郎遂去召集了以色列子民所有的長老
Amaiba: le, Mousese amola Elane ela da Idibidi sogega asi. Amogai, ilia da Isala: ili ouligisu dunu huluane gilisi.
30 亞郎講述了上主向梅瑟所說的一切話，也當著百姓行了那些奇蹟；
Elane da ilima hou huluane Hina Gode da Mousesema sia: i amo ilima olelei. Dunu huluane ba: ma: ne, Mousese da musa: hame ba: su hou huluane hamosu.
31 百姓就都信了，也都高興，因為上主眷顧了以色列子民，也垂念了他們的痛苦。他們遂都俯伏叩拜。
Amalalu, Isala: ili dunu fi da dafawaneyale dawa: i. Ilia Hina Gode da ilima misi dagoi amola ilia se nabasu huluane E da ba: i dagoi, amo dafawaneyale dawa: i. Amo dawa: beba: le, ilia da beguduli, Godema nodone sia: ne gadoi.
