出埃及記 35
1 梅瑟召集以色列子民全會眾，向他們說：「這是上主吩咐你們應遵行的事：
Natonto’ i Mosè i valobohò’ Israele iabiy vaho nanoa’e ty hoe, Hoe ty tsara linili’ Iehovà hanoe’ areo.
2 六日內作工，第七日為你們是聖日，應完成為上主安息；凡在這一日作工的，應受死刑。
Eneñ’ andro ty fitoloñan-draha, fe andro havahe’ areo ty andro fahafito, i Sabatam-pitofà am’ Iehovày. Hakoromake ze ondaty mifanehak’ ama’e.
3 安息日不准在你們住的一切地方生火。」獻禮的命令
Ko mamiañe afo ndra aia’aia amo kivoho’ areoo ami’ty andro Sabotse.
4 梅瑟又訓示以色列子民全會眾說：「上主這樣命令說：
Le nisaontsie’ i Mosè i hene valobohò’ Israeley: Inao ty nandilia’ Iehovà:
5 由你們財物中取一份作獻儀，獻給上主；凡甘心樂捐的，可獻於上主的獻儀是：金、銀、銅，
Aneseo boak’ ama’ areo ao, le ibanabanao am’ Iehovà; ze mirearea an-troke ro hañenga am’ Iehovà: ty volamena naho volafoty vaho torisìke;
6 紫色、紅色、朱紅色的毛線、細麻和山羊毛，
naho manga naho malòmavo naho mena mañabarà naho leny marerarera vaho volon’ ose;
7 染紅的公羊皮、海豚皮和皂莢木，
le holi’ añondrilahy linoko mena naho holin-trozofisoitse naho mendorave;
8 燈油，為製傅禮的油和焚香用的香料，
naho solike ho ami’ty hazavañe naho hafiriañe ho ami’ty menake fañorizañe naho ho ami’ ty emboke mandrifondrifoñe;
9 紅瑪瑙石和為鑲在厄弗得和胸牌上的寶石。
naho vato sohàme naho vatosoa ho reketeñe amy kitambey naho amy takon’ arañañey.
10 你們中間凡有天才的人，都要來製造上主所命令的一切：
Le homb’etoañ’ iaby ze mahihi-tro hitsene o raha linili’ Iehovà iabio:
11 帳棚、棚頂和棚罩，鉤子、木板、橫木、柱子和卯座，
i kivohoy, i kibohotsey naho i rako’ey, o vitra’eo naho o varambañeo, o saka’eo, o ana-kòre’eo naho o vave’eo;
12 約櫃和杠桿、贖罪蓋、遮贖罪蓋的帳幔，
i vatam-pañinay naho o bao-pitakona’eo, i toem-pijebañañey naho i lamba fañefetsey;
13 供桌和杠桿，並一切器具，以及供餅，
i rairaiy naho o bao’eo naho o harao’eo naho o mofo-miatrekeo;
14 燈台及其用具，燈盞與燈油，
le i fitàn-jiroy ho amy hazavàñey naho o harao’eo naho o jiro’eo naho ty mena’ i hazavàñey;
15 香壇和杠桿，傅禮的油、香料、帳棚入口的門簾，
naho i kitrelim-pañembohañey naho o bao’eo naho i mena-pañorizañey naho i menake mañitsey naho i lamba fañefe’ i lala-pizilihañe amy kivohoiy;
16 全燔祭壇和祭壇的銅格子、杠桿及一切器具，盆和盆座，
ty kitrely fisoroñañe rekets’ i tsingarakara’e torisìkey, o bao’eo naho o hene fanakeo, i fanasàñey rekets’ i foto’ey;
17 庭院的帷幔、柱子、卯座並院門的簾子，
o firadoradoañe an-kiririsao, o anakòre’eo naho o vave’eo naho ty lamba fañefe’ i lalambein-kiririsay;
18 帳棚的橛子、庭院的橛子和繩索，
o tsato’ i kivohoio naho o tsato’ i kiririsaio vaho o tali’ iareoo;
19 聖所內行禮的祭服，亞郎大司祭的聖衣，以及他兒子們行祭的服裝。」人民的獻儀
o fisiky hitoloñañe amy toe-miavakeio: o saro-miava’ i Aharone mpisoroñeo; ty fisaro’ o ana’eo hitoloña’ iareo ho mpisoroñeo.
20 於是以色列子民全會眾離開梅瑟而去。
Aa le nienga boak’ aolo’ i Mosè o ana’ Israele iabio.
21 凡甘心情願捐獻的人都來送給上主獻儀，為製造會幕和會幕中的一切用具及聖衣之用；
Le nimb’eo ze hene niroroten-troke naho ze nampirearean-arofo, nanese banabana am’ Iehovà ho ami’ty fitoloñañe i kibohom-pamantañañey naho ho amy ze hene fitoroñañe ama’e vaho amo saro-miavakeo.
22 無論男女，凡甘心樂捐的，都把金針、耳環、戒指、項鍊和各樣金器送來，各人都把金子奉獻給上主作獻儀。
Songa nimb’eo an-joton-troke ty lahilahy naho ampela, ninday ravake naho kiviron-oroñe naho kiviron-tsofy, bange fitomboke naho hareañe, ze bijim-bolamena iaby; vaho ze nanokañe engam-bolamena am’ Iehovà.
23 凡有紫色、紅色、朱紅色毛線、細麻、山羊毛、染紅的公羊皮、海豚皮的，也都送來。
Ze ondaty amam-pole manga ndra malòmavo ndra mena mañabarà ndra fole leny matify ndra volon’ ose ndra holin’ añondrilahy linoko mena ndra holin-trozofisoitse, le sambe ninday.
24 願奉獻銀子和銅的，也送來，奉獻給上主作獻儀；凡有皂莢木的，也送來，為製造各種應用之物。
Ze ondaty nañenga volafoty ndra torisìke songa nibanabana aze am’ Iehovà; naho ze nahatendrehañe mendoraveñe ho amy fitoloñañe i asaiy, sindre ninday.
25 凡技巧的婦女都親手紡線，把所紡的紫色、紅色、朱紅色毛線和細麻送來。
Nandrorotse fole am-pità’e ze rakemba nahihi-tro, le nendese’e i nirorote’ey, ty manga naho ty malòmavo naho ty mena mañabarà vaho ty leny matify.
26 凡具有藝術才能的婦女都紡了毛線。
Le nandrorotse volon-ose ze rakemba nonjone’ ty tro’e an-kihitse.
27 首長奉獻了紅瑪瑙石，鑲在厄弗得和胸牌上的寶石，
O mpifeheo ninday vato sohàme naho vato soa harekets’ amy kitambey naho amy kalan’ arañañey;
28 香料和油，為點燈，為製傅禮的油，為製焚香而用。
ty emboke; naho ty menake ho amy hazavàñey, ho amy mena-pañorizañey vaho ho amy emboke mañitsey.
29 以色列子民，無論男女，凡甘心樂捐，為製造上主藉梅瑟所吩咐的一切工程的，都自願向上主奉獻了禮品。派定工程師
Nibanabana enga an-tsatrin’ arofo am’ Iehovà ze hene ana’ Israele ndra lahilahy ndra rakemba nihavàtse añ’ arofo, hanolora’e amo tolon-draha linili’ Iehovà hanoeñe am-pità’ i Mosèo.
30 梅瑟向以色列子民說：「你們看，上主已提名，召叫了猶大支派的烏黎的兒子，胡爾的孫子貝匝勒耳，
Le hoe t’i Mosè amo ana’ Israeleo: Ingo te kinanji’ Iehovà ami’ty tahina’e t’i Betsalale, ana’i Orý, ana’ i Kore, fifokoa’ Iehodà;
31 使他充滿天主的神，使他有智慧、技能和知識，能作各種工程，
naho nilifore’e ami’ty Arofon’ Añahare an-kihitse naho faharendrehañe, an-kilala naho amy ze satam-pitoloñañe iaby,
32 能設計圖案，能用金、銀、銅製造器物，
hisafiry naho hamoroñe, hitoloñe am-bolamena naho volafoty vaho torisìke
33 能雕刻寶石，加以鑲嵌，雕刻木頭，製造各種藝術工程。
naho hampisilake vatosoa ho reketeñe naho hanokitse an-katae vaho hitoloñe amy ze hene karaza satam-pitàñe.
34 上主又賜給他和丹支派的阿希撒瑪客的兒子敖曷里雅布領導的才能，
Le napo’e añ’arofo’e ao ty hañòke, ie naho i Oholiabe ana’ i Ahisamake, fifokoa’ i Dane.
35 使他們充滿藝術的才能，能雕刻刺繡，並用紫色、紅色、朱紅色的毛線和細麻作繡花及編織的各種工作，能作各種工程，能設計圖案。」
Ie songa lilifore’e hihitse añ’arofo hanoa’e ze satam-panokitse naho mpamoroñe, le hamahotse am-pole manga naho malò mavo naho mena mañabarà naho leny matify hitoloñe am-panenoñañe; hitoloñe amy ze hene tolon-draha vaho hamoroñe o nisafirieñeo.
