出埃及記 32
1 百姓見梅瑟遲遲不下山，就聚集到亞郎跟前，對他說：「起來，給我們製造一尊神像，在我們前面引路，因為那領我們出埃及國的梅瑟，不知道遭遇了什麼事。」
Be Mousese da Sainai Goumia eso bagohame esalu. Isala: ili dunu da amo hou ba: beba: le, ilia Elanema misini amane sia: dasu, “Amo dunu Mousese, e da nini Idibidi sogega gadili bisili oule misi. Adi hou da ema doaga: bela: ? Amaiba: le, ‘gode’ liligi ninima bisili masunusa: hamoma!”
2 亞郎給他們說：「你們去摘下你們的妻子、兒女所配戴的金耳環，給我送來。」
Elane da ilima amane sia: i, “Gouli gegagulu bagedigi amo da dilia uda, egefe amola didiwi ilia gega sali, amo fadegale, nama gaguli misa.”
3 眾百姓即將他們耳上的金環摘下，送到亞郎跟前。
Amalalu, dunu huluane da ilia gouli gegagulu bagedigi gasisalasu huluane fadegale, Elanema gaguli misi.
4 亞郎從他們手裏接過來，製了一個模型，用來鑄了一個牛像。他們遂說：「以色列，這就是領你出埃及國的天主。」
E da amo liligi lale, laluga daeane amola osobo dogone, bulamagau ea agoaila hamone, amo ganodini gouli daei sogadigili, gouli bulamagau gawali hamoi. Dunu huluane da hahawane amane sia: i, “Isala: ili! Amo da ninia ‘gode’. E da nini Idibidi soge amoga ga masa: ne bisili oule asi.
5 亞郎一見，就在牛犢前築了一座祭壇，宣布說：「明日是上主的慶節。」
Amalalu, Elane da gouli bulamagau mano gawali amo ea ba: le gaidiga oloda hamoi. E amane sia: i, “Aya ninia da gilisisu bagade Hina Godema nodoma: ne hamomu.”
6 次日清晨，他們起來，就奉獻了全燔祭和和平祭；以後百姓坐下來吃喝，起來玩樂。梅瑟求天主息怒
Hahabedafa ilia ohe amo gobele salasu amola eno olofoma: ne iasu manusa: amola hamoma: ne gaguli misi. Isala: ili dunu da lolo nasu bagade hamoi. Amoga ilia waini hano bagade mai, wadela: i hou amola wadela: i uda adole lasu hou bagade hamosu.
7 上主訓示梅瑟說：「你下去! 因為你從埃及國領出來的百姓敗壞了。
Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Hadiga! Hedolo gudu sa: ima! Dia fi amo di da Idibidiga fisili masa: ne gadili oule asi, amo da wadela: i hou hamoi dagoi amola ilia da Na yolesi dagoi.
8 他們很快就離開了我給他們指示的道路，為自己鑄了一個牛犢，朝拜牠，向牠祭獻並且說：「以色列，這就是領你出埃及的天主。」
Na da hou amo ilia da hamoma: ne ilima sia: i, amo ilia da fisili dafai dagoi. Ilia da bulamagau mano gawali gouli daeane amoga hamone, amoma nodone sia: ne gadoi amola gobele salasu hamoi dagoi. Ilia da amo da ilia ‘gode’, e da ili Idibidi sogega fisili masa: ne asunasi amo sia: daha.
9 上主又向梅瑟說：「我看這百姓，真是一個執拗的百姓!
Ilia dogo da igi agoane gawamaga: i dagoi amo Na dawa:
10 你且由我向他們發怒，消滅他們；我要使你成為一個大民族。」
Amaiba: le, Na logo mae damuma. Na da amo dunu fi ilima ougi bagadeba: le, ili huluane gugunufinisimu. Amasea, Na da di amola digaga fi amoga fifi asi bagade hamomu.
11 梅瑟求上主他們的天主息怒說：「上主，你為什麼要向你用大力，用強硬的手臂，由埃及國領出來的百姓發怒呢﹖
Be Mousese da Hina Godema ha: giwane edegei. E amane sia: i, “Hina Gode! Di da Dia gasa bagade amoga dia fi Idibidi sogega esalu amo gaga: le, fisili masa: ne asunasili, guiguda: oule misi. Ilima baligiliwane mae ougima!
12 為什麼要叫埃及人說：他是惡意領他們出來，要在山中殺死他們，由地面上絕滅他們呢﹖求你息怒，撤銷要加於你百姓的災禍。
Idibidi dunu da Di da dia fi amo goumia dafawanedafa medole legemusa: gadili oule misi, amo ilia sia: sa: besa: le, Dia ougi fisima. Dia asigi dawa: su sinidigili, Dia fi mae gugunufinisima!
13 茄你記念你的僕人亞巴郎、依撒格和以色列，你曾指責自己向他們起誓說：我要使你們的後裔，像天上的繁星那樣多；我所許的那整個地方，必賜給你們的後裔，叫他們永遠佔有。」
Dia hawa: hamosu dunu A: ibalaha: me, Aisage amola Ya: igobe bu dawa: ma! Di da ilima iligaga fi ilia idi da gasumuni muagado gala amo defele ilima ima: ne sia: i, amola Ga: ina: ne soge ilia amo ganodini eso huluane esalalaloma: ne ilima ima: ne ilegele sia: i. Amo Di bu dawa: ma!”
14 上主遂撤銷了要加於百姓的災禍。梅瑟怒碎約版
Amaiba: le, Hina Gode da Ea asigi dawa: su afadenene, Ea fi dunu Ea musa: gugunufinisimu sia: i hame hamoi.
15 梅瑟轉身下山，手中拿著兩塊約版，版兩面都寫著字，前面後面都有字。
Mousese da igi gasui amo da: iya Gode Ea hamoma: ne sia: i da la: di la: di dedei, amo goumiba: le gaguli asili gudu sa: i.
16 版是天主做的，字是天主寫的，刻在版上。
Gode Hi da amo igi gasui hamoi amola Hi da amo da: iya Ea hamoma: ne sia: i dedei.
17 若蘇厄一聽見百姓喧嘩的聲音，就對梅瑟說：「營裏有戰爭的聲音。」
Yosiua da Isala: ili dunu ilia welalu nabaloba, Mousesema amane sia: i, “Na da uda ulisalasu amola hududusu abula diasu gilisisu ganodini naba.”
18 梅瑟回答說：「這不是戰勝的歌聲，也不是戰敗的吵聲，我聽見的是應和的聲音。」
Be Mousese da bu adole i, “Amo ea nabe da nimi baligisu o digini hobeasu agoane hame naba. Amo da gesami hea: su agoane naba.”
19 當梅瑟走近營幕的時候，見了那牛犢，看見人歌舞，遂大發憤怒，把兩塊石版由手中拋出，摔碎在山下。
Mousese da abula diasu gilisisu gadenene doaga: loba, e da gouli bulamagau mano gawali amola dunu gosa: lalebe ba: i. Amalalu, e da ougi bagade ba: i. Amogai, goumi ea bai amogai, e da igi gasui aduna gaguli ahoanebe amo gisalu gala: beba: le, igi gasui da goudana asi ba: i.
20 隨後拿過他們所造的牛犢，投在火中焚燒，搗成細末，撒在水面上，叫以色列子民喝。
E da gouli bulamagau mano gawali ilia hamoi, amo lale, daeane, goudane su agoane hamone amola hano gilisili bibiagoi. Amalalu, e da Isala: ili dunu amo moma: ne logei.
21 梅瑟對亞郎說：「這百姓對你作了什麼，你竟使他們陷於重罪﹖」
E da Elanema amane sia: i, “Dia hamobeba: le, amo dunu da wadela: i hou bagadedafa hamoi dagoi. Amo hamoma: ne, ilia da dima adi hamobela: ?”
22 亞郎回答說：「我主，請不要生氣! 你知道這百姓傾向於惡。
Elane da bu adole i, “Nama mae ougima! Amo dunu da wadela: i hou hamomusa: bagade hanai gala. Amo di dawa: !
23 他們對我說：請給我們製一神像，在我們前面引路，因為那領我們出埃及國的梅瑟，不知道遭遇了什麼事。
Ilia da nama amane sia: i, ‘Mousese da nini Idibidi sogega gadili oule misi. Be ema hou doaga: i ninia hame dawa: Amaiba: le, ‘gode’ liligi nini bisimusa: hamoma.’
24 我給他們說：誰有金子，就摘下來! 他們遂給我送來。我把金子投在火中，這牛犢便出來了。」懲罰拜金牛者
Na da ilima ilia gouli noga: i liligi amo nama gaguli misa: ne sia: i. Amalalu, nowa da amai galea da amo fadegale nama i. Na da amo liligi laluga ha: digiloba, amo gouli bulamagau mano gawali da udigili gadili misi!”
25 梅瑟見百姓這樣放肆，─因為亞郎放縱了他們，成了敵人的笑柄；─
Mousese da Elane ba: loba, Elane da dunu huluane ilia da hina: sia: mae nabawane ilima ha lai dunu ba: ma: ne gagaoui agoane hamoi, Mousese da amo ba: i dagoi.
26 就站在營幕門口說：「凡屬上主的，到我跟前來! 」於是肋末的子孫聚到梅瑟前。
Amaiba: le, e da abula diasu gilisisu amo logo holeiga lelu, amane wei, “Nowa da Hina Godemagale fa: no bobogemusa: dawa: sea, guiguda: misa!” Amalalu, Lifai fi dunu huluane da ema misi.
27 梅瑟向他們說：「上主，以色列的天主這樣說：每人要把刀配在腰間，在營中往來，從這門到那門，要殺自己的兄弟、朋友和親人。」
Mousese da ilima amane sia: i, “Isala: ili Hina Gode da dilima amane sia: sa, ‘Dilia huluane dilia gegesu gobihei bagade amo afoga salawane masa. Abula diasu gilisisu amo ganodini logo holei la: di amoga logo holei eno la: diga asili, dilia olalali amola dilia na: iyado ili medole legema.’”
28 肋末的子孫就照梅瑟的吩咐作了，那一天百姓中被殺的約有三千人。
Lifai fi dunu da Mousese ea sia: nabawane hamoi. Amo esoga ilia da dunu 3000 agoane medole legei.
29 梅瑟說：「今天你們應接受奉事上主的聖職，因為你們每人犧牲了自己的兒子和兄弟，上主今日必賜福與你們。」
Mousese da Lifai fi dunuma amane sia: i, “Wali eso dilisu da dilia Hina Godema gobele salasu hawa: hamomusa: ilegei dagoi. Dilia da dilia egefelali amola olalali fanelegei dagoiba: le, amo hamoi dagoi amola Hina Gode Ea hahawane fidisu lai dagoi.”
30 到了次日，梅瑟向百姓說：「你們犯了重罪，現在我要上到上主台前，也許我能為你們贖罪。」
Aya, Mousese da Isala: ili dunuma amane sia: i, “Dilia da wadela: i hou bagadedafa hamoi dagoi. Be na da wali Hina Gode Ea goumi amoga bu heda: mu. Amabela: ? Na sia: beba: le, E da dilia hou gogolema: ne olofoma: bela: ?”
31 梅瑟回到上主那裏說：「唉! 這百姓犯了重罪，為自己製造了今神像。
Amalalu, Mousese da Hina Godema bu asili, Ema amane sia: i, “Amo dunu da wadela: i hou bagade hamoi dagoi. Ilia da ‘gode’ liligi gouliga hamone, ema nodone sia: ne gadosu.
32 現在只求你赦免他們的罪，不然，就把我從你所記錄的冊子上抹去罷! 」
Ilia wadela: i hou Di gogolema: ne olofoma: ne, na da Dima edegesa. Be hamedei galea, Buga amo ganodini Di da Dia fi dio dedei, amoga na dio fadegama.”
33 上主回答梅瑟說：「誰犯罪得罪我，我就把誰從我的冊子上抹去。
Hina Gode da bu adole i, “Nowa dunu da Nama wadela: le hamoi, amo fawane Na da ilia dio Na Bugaga dedei fadegamu.
34 現在你去領我的百姓到我吩咐你的地方去。看，我的使者在你前面引路。在我懲罰之日，我必懲罰他們的罪。」
Be wali masa! Di bisili asili, Na fi dunu amo soge Na dima adoi, amoga oule masa. Mae gogolema! Na a: igele dunu da logo olelemusa: , dili bisili masunu. Be eso enoga, amo dunu ilia da wadela: i hou hamosea, Na da ilima se nabasu imunu.”
35 以後上主打擊了百姓，因他們敬拜了亞郎製造的牛犢。
Amaiba: le, Hina Gode da Isala: ili dunuma olo bagade iasi. Bai ilia da gasa fili logebeba: le, Elane da gouli bulamagau mano gawali hamoi dagoi.
