出埃及記 21
1 你要在眾人前立定這些法度：
Iretoañ’ o fètse ho taroñe’o am’ iereoo:
2 假使你買了一個希伯來人作奴隸，他只勞作六年，第七年應自由離去，無須贖金。
Ie mivily ondevo lahilahy nte-Evre le enen-taoñe ty hitoroña’e, f’ie hiavotse hidada ami’ty fahafito, afa-tsongo.
3 他若單身而來，也應單身而去；他若娶了妻子而來的，也應讓他的妻子與他同去。
Ie dogalahy te mizilik’ ao le i hadogà’ey ty hiakara’e; ie manam-baly te mizilike le amam-bali’e ka te hiavotse.
4 若主人給他娶了妻子，妻子也生了子女，妻子和子女都應歸於主人，他仍要單身離去。
Ie tolora’ ty talè’e valy vaho mahatoly ana-dahy ndra anak’ ampela ama’e le ho a i talè’ey i vali’ey naho o ana’eo, le doga re te hiakatse ao.
5 若是那奴隸聲明說：我愛我的主人和妻子子女，我不願離去作自由人。
Fe naho mitsey ty hoe i mpitoro’ey, Kokoako ty talèko naho ty valiko vaho o anakoo; tsy te hiakatse ampidadàn-draho,
6 他的主人應領他到天主前，然後領他到門口或門框前，用錐子穿透他的耳朵，如此他可常久服侍主人。
le hasese’ i talè’ey añatrefan’ Añahare. Hendeseñe mb’an-tsarirañe mb’eo ndra am-pikalan-dalañe eo le ho trofahe’ ty talè’e fañity ty ravembia’e vaho ho toroñe’e kitro añ’afe’e.
7 假使有人將女兒賣作婢女，她不可像男僕那樣離去。
Ie aleta’ t’indaty ho ondevo ty anak’ ampela’e, le tsy hanahake ondevo lahilahy ty hiakara’e.
8 若主人已定她為自己的妻子，以後又厭惡了她，應許她贖身，但因主人對她失了信，不能把她賣給外方人民。
Naho heje’ ty talè’e, ie jinobo’e ho am-bata’e, le azo jebañeñe; fe tsy hanan-jo handetak’ aze ami’ty ambahiny naho heje’e, ie nifañahia’e.
9 若主人定了她作自己兒子的妻子，就應以待女兒的法律待她。
Aa naho fofoe’e ho a i ana-dahi’ey le hampanahafe’e amo anak’ ampelao.
10 若主人為自己另娶了一個，對前妻的飲食、衣服與合歡之誼，不可減少。
Ie mañenga valy tovo’e le tsy aketrake ty mahakama’e ndra ty lamba’e ndra ty fialoza’e.
11 若對她不實行這三條，她可以離去，無贖金或代價。殺人或傷人的賠償法
F’ie tsy hañeneke i telo rezay le hiakatse ampidadàñe re tsy an-tsongo, tsy mandoa vola-foty.
12 凡打人至死的，應受死刑。
Tsi-mete tsy havetrake ty namofoke ondaty nampikoromak’ aze.
13 但若不是有意殺人，而是天主許他的手行的，我給你指定一個他可以逃避的地方。
Aa naho tsy nikililieñe, fe nasesen’ Añahare am-pità’e, le ho toroako toetse hirombaha’e.
14 假使有人向人行兇，蓄意謀殺，應將他由我的祭壇前抓來處死。
Fe naho iambotraha’ t’indaty am-pamañahiañe t’indaty hamonoa’e am-pitak’ate, le hasita’ areo amy kitrelikoy re hivetrake.
15 凡打父親或母親的，應受死刑。
Tsi-mete tsy havetrake ze mandafa rae ndra rene.
16 凡拐帶人口的，無論已將人賣了，或者還在他手中，都應受死刑。
Tsi-mete tsy havetrake ze mampikametse ondaty, he t’ie naleta’e ke te zoeñe am-pità’eo.
17 凡咒罵父親或母親的，應受死刑。
Tsi-mete tsy havetrake ze mamàtse rae ndra rene.
18 假使兩人吵架，一人用石頭或鋤頭打了另一人，被打的人未死，卻應臥床休養，
Naho mifañotake t’indaty vaho dasire’ ty raike am-bato ty raike ndra lihiñe’e an-toto-fetreke, f’ie tsy mivetrake, fa mikopake an-tihy,
19 他以後若能起床，能扶杖出外，打他的人，可免處分，但應賠償他失業的損失，把他完成醫好。
aa naho mitroatse indatiy naho midraidraitse alafe’e ao am-pitoñoñe, le avotsotse i nandafay, fe havaha’e i fitoboha’ey vaho tsi-mete tsy hatrafe’e ampara’ t’ie jangañe.
20 假使有人用棍杖打奴僕或婢女被打死在他手中，必受嚴罰。
Naho fofohe’ ondaty an-kobaiñe ty ondevo’e lahilahy ndra ampela, ie mikoromak’ am-pità’eo, le toe ho lilovañe.
21 但若奴婢還活了一兩天，便不受處分，因為他是用銀錢買來的。
Fa naho mbe mitambeloñe andro roe ndra raike re le tsy ho liloveñe ka, kanao fanaña’e.
22 假使人們打假，撞傷了孕婦，以致流產，但沒有別的損害，傷人者為這罪應按女人的丈夫所提出的，判官所斷定的，繳納罰款。
Naho mijoy ty ampela mivesatse t’indaty mifandrapake vaho mahaboloañe ty ana’e tsy añom-bolañe, fe tsy orihem-boy, le toe ho liloveñe re ami’ty hampanoa’ ty vali’ i rakembay vaho hampañondrohe’ o mpizakao.
23 若有損害，就應以命償命，
F’ie orihem-boy le soloam-piay ty fiay,
24 以眼還眼，以牙還牙，以手還手，以腳還腳，
fihaino ty fihaino, famotsy ty famotsy, fitàñe ty fitàñe, fandia ty fandia,
25 以烙還烙，以傷還傷，以疤還疤。
soba ty soba, fere ty fere, fofoke ty fofoke.
26 假使有人打壞奴僕或婢女的一隻眼睛，為了他的眼睛應讓他自由離去。
Aa naho trofahe’ ty talè’e ty maso’ ondevo’e lahilahy ndra ampela vaho mijoy aze, le havotso’ i talè’ey hidada i ondevoy, ho solo’ i masoy.
27 若有人打掉奴隸或婢女的一隻牙，為了他的牙應讓他自由離去。牲畜傷人賠償法
Naho apiro’ ty talè ty nife’ ondevo’e ke lahilahy he ampela, le havotsotse i ondevoy; hasolo i nifey ty fihahà’e.
28 牛無論牴死男或女，應用石頭砸死這牛，並且不許吃牠的肉，牛主不受懲罰。
Naho mitomboke ondaty ty añombe naho mampihomak’ aze le tsi-mete tsy ho retsahem-bato i añombey vaho tsy ho kamaeñe ty nofo’e; fa votsotse ty tompo’ i añombey.
29 但若這隻牛以前牴過人，牛主也受過警告，而仍不加防範，這牛無論牴死男女，牛應砸死，牛主也應受死刑。
Aa naho nilili’ i añombey omale ndra fak’omale ty mandronjeronje amo tsifa’eo ie nampandrendreheñe i tompo’ey, fe tsy kinala’ i tompo’ey am-pahetse vaho mañe-doza amy t’indaty ndra rakemba i añombey, le ho fetsahem-bato i añombey vaho havetrake i tompo’ey.
30 若是給他提出了贖價，他應照所提出的一切數目繳納贖命罰金。
Fa naho ampañondroheñe drala ka i tompo’ey, le havaha’ i tompo’ey ho fijebañam-piai’e i ampañavahañ’azey iaby.
31 牛若牴死了男女兒童，也應照這法律處理。
Ie mitombok’ ajalahy ndra ampela, le hampañavaheñe an-jaka.
32 牛若牴死了一個奴僕或婢女，應給僕婢的主人三十銀「協刻耳，」牛應砸死。傷害牲畜賠償法
Naho mitomboke ondevo lahilahy ndra ampela ka i añombey le ampañavaheñe volafoty sekele 30 i tompo’ey vaho retsahem-bato i añombey.
33 假使有人敞著旱井，或挖掘旱井時，不加掩蓋，無論牛或驢陷在裏面，
Naho sokafe’ t’indaty ty koboñe, he mihaly kadaha fa tsy kapefa’e vaho mikorovok’ ao ty añombe ndra birìke,
34 井主應賠償，應給牛主銀錢，死的牲畜歸自己。
le ty tompo’ i haliy ro hañavake vaho hañondroke drala ami’ ty tompo’ i harey, fe aze i matey.
35 假使一人的牛牴死別人的牛，應把活牛賣了，銀錢平分，死牛也平分。
Naho joie’ ty añombe’ ondaty ty aze, le haleta’ iareo i veloñey naho ho zarae’ iereo roe i vili’ey vaho ifanjarañe i matey.
36 但若查明這隻牛從前牴死過牛，牛主又不加以防範，牛主應該賠償，以牛還牛，死牛歸自己。偷竊賠償法
Fe naho nifohiñe te lili’ i añombey ty mandronje, fe tsy kinala’ i tompo’ey am-pahetse, le havaha’ i tompo’ey añombe i añombey vaho aze i matey.
